a

Данас, 17. октобар 2014. године

Став да су законодавни оквир и стандарди заштите мањинских права у Србији високи и да је претходних година дошло до унапредења коришћења признатих права припадника националних мањина, који се све чешће може чути и од представника медународних организација, тачан је и према мишљењу Заштитника грађна. У прилог оваквој оцени иде и податак да број примљених притужби којима се од Заштитника грађана тражи заштита мањинских права сваке године је мањи, а сарадња с органима јавне власти који штите та права је боља.

Повећан је степен извршених препорука које је Заштитник градана упутио надлежним органима како би недостаци били отклоњени и унапређена заштита права националних мањина, посебно у областима образовања и службене употребе језика и писама. Заслуге за такво стање добрим делом припадају и националним саветима, који се у пракси Заштитника грађана све чешће појављују као подносиоци притужби. Међутим, и даље има доста неизвршених препорука Заштитника градана, што указује да стање још није задовољавајуће.

Забрињавајуће је што се приликом усвајања закона не води рачуна о њиховој међусобној усаглашености са другим законима, што отежава њихову примену или је условљава постојањем политичке воље која би, иначе, требала да буде релевантна само приликом одлучивања да ли и какав правни пропис треба да постоји. Због тога примена закона на локалном нивоу зависи од политичке воље већине која чини власт, што по правилу има за последицу повреду права градана.

Најбоља илустрација штетности таквог приступа су притужбе националних савета којима се указује на немогућност вршења законом додељених им овлашћења због непоступања органа јавне власти у вишеетничким локалним заједницама по њиховим захтевима, док је у позадини проблема одсуство политичке сагласности око питања која постављају национални савети.

За унапређивање положаја националних мањина од посебног значаја су избори за савете националних мањина, заказани за 26. октобар. Заштитник грађана је редовним годишњим извештајима, као и у другим приликама, истицао да је потребно у што је могуће већој мери деполитизовати питање избора за мањинске самоуправе. Дешавања и изјаве током кампање за октобарске изборе показују оправданост оваквог става Заштитника грађана.

Уколико се ситуација не промени, само у Србији биће могуће да утицај политике створи апсурдну ситуацију да у појединим општинама, где су припадници националних мањина већина и при том чине локалну власт, изостане обавезна законска подршка и сарадња с националним саветом, који представља ту исту мањину због припадност различитим политичким партијама.

Нужна је деполитизација самог рада мањинских самоуправа које се старају о култури, службеној употреби језика, образовању и информисању националних мањина. Пракса је показала да превелики утицај политике на рад и одлуке у ових тела нису увек у интересу градана. У изради решења треба више да буду заступљени струцњаци у наведеним областима.

Заштитник градана очекује промене у приступу државних органа који треба, одмах након завршетка избора и конституисања националних савета националних мањина, да покажу искрен интерес да се отклоне уочени недостаци, са циљем интеграције припадника мањинских заједница. Тај процес, осим уважавања медународно признатих и примењених принципа и стандарда, мора да буде део државне мањинске политике, која омогућава сталну оцену достигнутог и дијалог о проблемима и даљим корацима за њихово превазилажење.

Права националних мањина су, иначе, једна од пет законом прописаних области посебне заштите из надлежности Заштитника. Предуслов за квалитетно обављање наведене функције јесте специјализација у раду институције која се обезбедује одређивањем једног заменика и одговарајућег броја сарадника који се непосредно баве пословима заштите, било да је реч о поступању по притужбама или покретању поступка контроле рада органа који врше јавна овлашцења по службеној дужности а на основу сазнања добијених из медија и других извора.

Ништа мање важан јесте превентивни и едукативни рад Заштитника градана на унапређивању права припадника националних мањина кроз сталне посете и сарадњу са вишеетничким локалним заједницама, као и сарадњу са невладиним организацијама, организовање стручних расправа, истраживање проблема од значаја за заштиту и унапређење права припадника националних мањина, писање извештаја и публикација.

Аутор је заменик заштитника грађана за права националних мањина