a

Искуства у раду републичког и покрајинског омбудсмана задужених за питања родне равноправности

Право на различитост

Аутор: Надежда Радовић

                       

               

У Војводини већ четири године, а на нивоу Србије од скора, у оквиру институције Заштитника грађана, делују омбудвоманке задужене за питања родне равноправности. Те дужности обављају две даме - Зорица Мршевићу-заменица Заштитника грађана Београду и Даница Тодоров у Новом Саду. Заговорници родно коректне терминологије инсистирају да се њихова задужења именују речју „омбудвоманке“. О искуствима у раду ових релативно нових институција у нашој земљи, разговарамо са госпођама Мршевић и Тодоров.

Зорица Мршевић: Приоритет је проблем насиља у породици на које се надовезује неблаговремена и често неадекватна реакција надлежних институција, или чак и одсуство ма какве реакције

Даница Тодоров: Жене се мени, односно покрајинском омбудсману, у највећем броју жале због проблема у вези са радним односима, пензијама и социјалним давањима, нерешеног стамбеног питања и лоших услова становања 

- Ја сам заменица Заштитника грађана за равноправност полова и права особа са инвалидитетом, што обухвата ширу листу делатности од женских права. Основни делокруг рада су ми питања родне равноправности, сексуалних мањина и права лица са инвалидитетом. Користимо разне теоретске и практичне синтагме, као што је она класичног плуралисте Френка Канингема - да основну врлину демократских институција чини подстицање стабилности без пратећих захтева за хомогеношћу интереса - каже госпођа Мршевић.

Одговарајући на питање шта ће бити приоритети у њеном раду, саговорница Данаса каже: - Када је у питању равнноправност полова, кроз досадашњу праксу Канцеларије Заштитника наметнуо се као приоритет проблем насиља у породици на које се надовезује неблаговремена и често неадекватна реакција надлежних институција, или чак и одсуство ма какве реакције. Следећи проблем је дискриминацја у домену радноправних односа на тржишту рада, како приликом запошљавања, тако и током трајања радног односа. Од осталих приоритета поменула бих стално присутно питање недостатка званичне службене статистике која још увек не садржи податке о жртвама кривичних дела по полу и по узрасту.

Републичка омбудвоманка истиче и проблем вишеструке дискриминације маргинализованих група жена и наглашава значај сарадње са невладиним сектором који се бави поменутим питањима. Што се тиче сексуалних мањина, о којем се мора водити више рачуна је лична и професионална (не)безбедност активисткиња и активиста, или - како се то језиком међународних докумената дефинише - заштита права бранитеља људских права. Када су у питању права особа са инвалидитетом, госпођа Мршевићистиче проблем њихове искључености из јавног, политичког и култирног живота, насиље у породици, нарочито према женама и деци са инвалидитетом, проблеме унутрашње организације институција за смештај особа са инвалидитетом и одређивање висине накнаде за туђу помоћи негу.

Институција омбуда постоји већнеколико година у Босни и Херцеговини, Хрватској и Словенији. Речје о земљама које извиру из истог законодавства и иду ка истом законодавно-правном систему. Колико њихова искуства могу користити омбуду у Србији - питамо госпођу Мршевић.

- Треба имати у виду и да су се институције о којима је речформирале доста после стицања независности ових земаља, тако да је ту заправо мало југословенског наслеђа. У Босни и Херцеговини се дуго сматрало да треба имати што више институција да би се добило тим више демократије и да би се она учврстила. Искуство показује да пролиферација институција није пут који испуњава та очекивања. Напротив то је довело до пораста нестабилности институција и консеквентног пораста неповерења грађана у институције.
 
Словеначки Варух (Заштитник грађана), наставља госпођа Мршевић, концепцијски је најсличнији нашој институцији у Србији, али се разликује програмски. Међу његових шест главних области делатности дефинисаних у закону нема родне равноправности. Тек унутар области заштите уставних права од дискриминације, где се налази дванаест подобласти, налазимо родну равноправност на десетом месту. Словеначко искуство ће бити драгоцено у организационом и методолошком смислу. Из хрватске праксе ми је познато снажно инсистирање њихове правобранитељице на доследном коришћењу женског граматичког рода од стране институција, а посебно када се ради о оглашавају радних места. Шта значи друго до дискриминацију оглашавање места директора, инжењера, професора, који се наводе само у мушком роду, док се места неговатељице, васпитачице и продавачице наводе у женском роду? Тиме се унапред шаље порука ког треба да су пола пожељни кандидати. Подједнака доступност свих радних места лицима оба пола, тј. да не постоје „женски“ и „мушки“ послови, део је пакета вредности Европске уније, дакле, то је нешто што ћемо и Србија као и Хрватска усвојити на свом путу ка чланству.

На крају разговора републичка омбудсманка Зорица Мршевићистиче значај њене сарадње са Даницом Тодоров која је на истој позицији у АП Војводини.


- Четири године је дуг, али и кратак период за процену ефеката рада потпуно нове институције каква је омбуд, или заштитник грађана. Било је потребно радити пуно ствари истовремено, од промовисања у најширој јавности, до наметања улоге у локалној и покрајинској администрацији, не само као контролора њеног рада, него и као сарадника у променама ка управи која ради ефикасније, савесније и квалитетније у интересу грађанки и грађана - истиче Даница Тодоров, помоћница покрајинског омбудсмана задужена за родну равноправност.


Одговарајући на питање на шта се грађанке у Војводини најчешће жале, госпођа Тодоров каже:

- Дискриминација и кршење начела равноправности полова најчешће је у подручју запошљавања и рада, у породичним односима, пре свега због насиља у породици, неравноправног удела родитеља у бризи и васпитању деце, у политичком животу, у образовању и у медијима. Жене се мени, односно покрајинском омбудсману, у највећем броју жале због проблема у вези са радним односима, пензијама и социјалним давањима, нерешеног стамбеног питања и лоших услова становања. Значајан број жена жали се на сиромаштво, тачније на незапосленост и недовољне приходе. Није занемарљив број оних које недостатак финансијских средстава наводе као разлог због којег не могу да покрећу и воде судске поступке да би заштитиле своја права. Зато сматрам да би требало посветити већу пажњу бесплатној правној помоћи - каже госпођа Тодоров.

Занимљива је њена опаска да се свакодневно повећава број жалби због узнемиравања на послу, тзв. мобинга, а све је више жалби у вези са насиљем у породици.

- То повезујем са повећањем пажње медија према овим појавама, па су жртве охрабрене да потраже решење. Центри за социјални рад су службе на које се жене често жале, а следи фонд за пензијско и инвалидско осигурање, па тек онда други општински, покрајински и републички органи.

На питање који инструменти стоје на располагању омбудсману како би могао да помогне грађанки или грађанину, госпођа Тодоров каже:


– Омбудсман не изриче никакве санкције административном органу за који утврди да није поступао у складу са прописом и принципима добре управе. По правилу, поступак се покреће када је искоришћено редовно правно средство за отклањање повреда на коју подноситељка или подносилац указује. Ако по завршетку истраге утврдимо да је повређено неко људско право или учињена неправилност у раду, о томе се обавештава подноситељка/подносилац представке, орган управе на чије се поступање представка односи и непосредно виши орган. Од великог је значаја што је, пет година након почетка рада покрајинског омбудсмана и мене као заменице за равноправност полова, успостављена функција заменика/це за равноправност полова у оквиру Заштитника грађана на нивоу Србије, тако да сада све случајеве који нису у нашој надлежности могу да упутим на Заштитника, односну његову заменицу - закључује госпођа Тодоров.