a

Б92, ТВН1, РТС, извор Фонет

Омбудсман Саша Јанковић оценио је данас да они који указују на нешто што је лоше у власти буду проглашени за издајника, тајкунског плаћеника, страног плаћеника и перфидног нападача на систем државе.

У интервјуу Фонету, Јанковић је оценио да су нови медијски закони једна од светлијих тачака у прошлој години, али остаје да се они примене указујући да су у истом периоду били изузетно видљиви политички притисци на медије.

Према речима Јанковића, од нових медијских закона се очекује да реше неке од нагомиланих проблема и по питању мањка транспарентности власништва у медијима, уплива државе у медијску уређивачку политику и уопште финансирање медија.

Наша медијска сцена у 2014. била је таква да не можемо рећи да није било притиФсака на медије. Напротив ти притисци су били изузетно видљиви, констатовао је Јанковић.

Нико никога нема право да зове или да напише допис и забрани нешто. То се још од 19. века не ради на тај начин

Србија није на том нивоу да неко на класичан цензорски начин забрањује било шта. Међутим, то је далеко од тога да нема цензуре, која се остварује на друге начине, сматра Јанковић.

Аутоцензура је најтежи облик цензуре. Када ви претпостављате да ћете имати проблема ако објавите нешто до чега сте дошли, па сами себе спречите, објаснио је Јанковић, који сматра да аутоцензуру изазивају појаве које су биле веома видљиве у прошлој години.

Ако критикујете бићете проглашени за издајника

Дакле, када изађете са одређеним критичким ставом, као новинар или надлежни државни орган који је дужан да критикује оно што види као лоше, ви ћете бити проглашени за издајника, тајкунског плаћеника, страног плаћеника и перфидног нападача на систем државе, а можда ће се десити да и неки оглашивачи повуку огласе из вашег листа или медија, илустровао је Јанковић

Ви ћете знати да са таквим ставом не доприносите економској добробити ни свог листа, ни своје породице, и знаћете да ћете можда читати о себи наредних дана у увек сличним или истим медијима да сте овакви, онакви, да сте срамота, рекао је Јанковић, што није пријатна ситуација.

Држава на критике одговара дисквалификацијама

Према његовим речима, држава има обавезу да промовише плурализам ставова и да на критике одговара аргументима, а не дисквалификацијама и то посебно не смеју да раде највиши државни функционери.

Ту обавезу наша држава, пре свега наша извршна власт, недовољно добро разуме и због тога данас у Србији говоримо о проблемима, тешкоћама и смањивању слободе медија, указао је Јанковић.

Омбудсман постоји да власт штити од ње саме

Било би добро када би свака власт схватила да омбудсман постоји да је штити од ње саме, казао је Јанковић и нагласио да нема никакав проблем с влашћу, већ да само ради свој посао њихове контроле, како је и прописано Уставом.

У најбољем интересу сваке власти је да пропусти у њеном раду буду идентификовани и да то учини онај ко не зависи од ње, јер је само тако слободан да каже у чему је проблем, оценио је он и додао да се исправљањем таквих пропуста само учвршује поверење грађана у власт.

Институција Заштитника грађана има само једну политику, а то је политика бескомпромисне контроле органа власти

Ако се онај ко указује на неспорне проблеме у остваривању права грађана и грешке у раду органа власти проглашава непријатељем, онда су интереси грађана и њихова права у ствари непријатељи, а мислим да то није ничија политичка платформа, нагласио је Јанковић.

Према ставу Јанковића, критике које му упућују представници власти само доказују оцену да се онај ко ради свој посао и указује на неправилности и незаконитости проглашава за издајника.

Уместо да се погледа како да се отклони проблем, тај неко се често проглашава за издајника, за страног плаћеника, тако да се наш јавни простор практично прља на начин који савесне, одговорне, озбиљне и пристојне људе тера из њега, упозорио је Јанковић.

Тегобна година за грађане

Прошла година је била тегобна за права грађана и морам да констатујем да у добром делу области постоји погоршање, оценио је Јанковић.

Као пример, он је поменуо чињеницу да су смањене пензије и то на један правно доста споран начин о којем ће се коначно изјаснити Уставни суд.

Имали смо и ситуацију да се неки закони примењују крајње неправично, попут Закона о солидарном опорезивању, јер се тај порез обрачунавао и у ситуацијама када законодавац није желео да се то обрачунава, нити је то било примерено, указао је Јанковић.

Према оцени Јанковића, администрација у Србији је и даље остала подложна партијским утицајима, а нису спроведене ни све оне најаве и стратегије за њену реформу, већ је она остала неорганизована и нерационална.

Закони су у 2014. доношени, по правилу, доношени у хитној процедури, што значи да нису на довољно квалитетан начин расправљани, подсетио је Јанковић и указао да су њихове одредбе, због тога, често непознаница и изазивају тешкоће у примени.

Током прошле године посебно су рањиве групе непримерено трпеле последице тешке економске ситуације, додао је Јанковић, помињући, при томе, пензионере са малим примањима и људе који примају социјалну помоћ.

Осим тога, правосуђе као основни механизам контроле и законитости није стало до краја на ноге, сматра Јанковић и напомиње да у правосуђу и даље постоји политички утицај, кроз начин именовања носилаца одређених дужносника у систему.