a

Наша држава помаже родитељство. Посебно, право на родитељски додатак имају породице када добију треће и четврто дете. Не прво и друго, не пето и надаље, јер држава има право и да стимулише величину породице, тежећи њеној већој функционалности и остваривању демографских циљева. Деца која нису трећа и четврта нису обесправљени „кућни љубимци”, како је то омбудсману пребацио један озлојеђени отац, пошто родитељи дечји додатак морају трошити на сву децу коју имају, равноправно.


Све то је знао брачни пар који се по добијању трећег детета обратио свом центру за социјалну и дечју заштиту, тражећи родитељски додатак. Њихов захтев је, међутим, одбијен јер су, сматрали су надлежни, родитељи лоше бројали. Наиме, отац и мајка су као треће дете пријавили старију од две бебе близанца. Али четири године раније, поред првог, најстаријег детета, мајка је већ једном родила близанце који су пет дана после рођења умрли. Чињеница да су се и они родили била је уписана у евиденције. Сабирајући живе и мртве, радост и тугу, надлежни орган је тако израчунао да је најстарији живи близанац у ствари пето по реду рођено дете у тој породици, за које се по слову закона не добија родитељски додатак. Формалну тачност „математике” центра потврдило је у жалбеном поступку и надлежно министарство, па и суд у управном спору.

Искористивши, како закон налаже, претходно сва правна средства, родитељи су се обратили омбудсману. Заштитник грађана сматра да су у праву - они имају троје, не петоро деце, иако ће близанци без којих су трагично остали заувек заузимати место у њиховом срцу. Мала беба, треће живо дете својих родитеља, поред неизмерне среће донела је својој породици и право на новчану помоћ. Законодавац им је то право дао да би га искористили за побољшање услова у којима деца одрастају, а не да би се оно изгубило у зачараним круговима административног тумачења прописа. Заштитник грађана, који не може поништити туђу одлуку нити је заменити својом, родитеље ће замолити да захтев обнове, а органима који о праву одлучују дати препоруку да обновљени захтев прихвате. Тамо где у управи има савести и стручности, ово би требало да буде сасвим довољно, за овај и будуће случајеве.