a

Заштитник грађана Саша Јанковић о Моделу закона о државној помоћи после елементарне непогоде који је упутио Влади Србије

Нови магазин, 25. јун 2015. године

Аутор: Небојша Пешић

Заштитник грађана Саша Јанковић предлаже Влади модел закона који гарантује право на неку врсту обештећења свима који су претрпели штету услед природних непогода или технолошких акцидената  Уз природне непогоде које, нажалост, често погађају Србију, последњих деценија су некако природно ишле и злоупотребе приликом доделе помоћи, а држава се различито постављала од случаја до случаја. У неким случајевима помоћ је недопустиво каснила, грађани који су имали исти обим штете нису имали исти третман приликом доделе помоћи, а било је и пострадалих који су заборављени.

Другим речима, држава је некоме била мајка, а неком маћеха. Ово би укратко били и мотиви због којих је Заштитник права грађана Саша Јанковић предложио модел закона о државној помоћи после елементарне непогоде. Модел ће бити прослеђен Влади Србије, а њиме се предвиђа да сви грађани имају право на државну помоћ у случају да су услед елементарне непогоде претрпели штету на покретним и непокретним стварима којима се служе у свакодневном животу.

СВИ РАВНОПРАВНИ: Модел закона не прави разлику између људи, па се право на помоћ односи на свако лице које има пребивалиште на територији Републике Србије, укључујући апатриде, избеглице, особе које су поднеле захтев за азил и стране држављане са пребивалиштем у Србији. Право на помоћ односи се само на физичка лица, не и на предузећа. Дефинише се и појам елементарне непогоде као “изненадни догађај узрокован дејством природних, техничко-технолошких или биолошких сила који изазове материјалну штету која превазилази 10% бруто друштвеног производа у јединици локалне самоуправе за претходну годину, прекида нормално одвијање живота у заједници и природној средини и узрокује штету у мери која прелази нормалну способност појединца и локалне заједнице да се опораве без помоћи државе”. Другим речима, у овим случајевима Влада има обавезу да у помаже грађанима који су претрпели штету. Влада такође може да одлучи да додели помоћ и када је штета мања од 10 одсто БДП-а у јединици локалне самоуправе.

“До сада се ад хок одлучивало о томе када држава помаже, а помоћ се сматрала актом државне милости. На пример, обнова после земљотреса у Мионици у сваком случају је незадовољавајућа. Наиме, не само да обнова још није завршена, што је скандал који нужно намеће питање одговорности, већ се поставља и питање критеријума за доделу помоћи, а посебно поступка у којем се та помоћ остварује.

Иста процедурална примедба важи и за поплаве у Јаши Томићу, иако је сама обнова боље спроведена. Тек је обнова након земљотреса у Краљеву подразумевала поступак у којем постоје јасни критеријуми и у којем незадовољни грађани могу да изјављују жалбе на одлуке о врсти и висини помоћи, а сама обнова спроведена је врло ефикасно. Ова обнова је нека врста прекретнице, иако није почивала на посебном нормативном оквиру”, каже за Нови магазин Саша Јанковић.

ПРИТУЖБЕ: Он додаје да су искуства из краљевачке обнове била коришћена и приликом отклањања штета после мајских поплава. Нека од решења су, међутим, донета у објективној журби, па су изазвала полемике. “Имајући у виду притужбе грађана, прикупљене информације, праћење и анализу коју је служба Заштитника грађана вршила у последње две обнове, сматрао сам да би било корисно да на основу свега тога помогнем израдом модела закона који ће убудуће уредити поступање државе када даје помоћ грађанима након елементарних непогода. Тај модел закона садржи начела и принципе који гарантују законитост, равноправност, ефикасност и рационално трошење државних средстава”, каже Јанковић. Предлог новог законског решења води рачуна о заштити посебно рањивих група и грађана као што су инвалиди, корисници социјалне помоћи, самохрани родитељи, грађани ромске националности и незапослени. Предвиђено је да ове групе грађана имају предност приликом решавања захтева о додели помоћи. Иначе, државна помоћ може бити у виду исплате у новцу, бесповратно или са обавезом враћања, затим у давању материјалних добара или у виду услуга. Предвиђено је да помоћ буде транспарентна, односно да јавност има увид у прилив донаторских средстава, донаторима, извршеним уплатама и примаоцима помоћи у новцу, односно роби и услугама. При томе се прописује заштита података о личности, односно биће изостављени сви подаци који нису неопходни да би се јавност обавестила о државној помоћи (као што је јединствени матични број грађана).

ЈАВНЕ НАБАВКЕ: Јанковић каже да се предложеним решењима убрзавају и поступци јавних набавки који су до сада успоравали пружање помоћи. “Предвиђено је да се уговором о донацији стране државе или међународне организације може предвидети примена прописа те државе или организације о поступку јавне набавке. Имали смо ситуацију са помоћи коју су послале Уједињене нације. Да су се примењивали прописи УН помоћ би знатно брже стигла до грађана”, каже Јанковић.

Саша Пауновић, председник Општине Параћин која је била погођена прошлогодишњим поплавама, за Нови магазин каже да нам је свакако потребан закон који би јасно и прецизно дефинисао доделу помоћи после елементарних непогода. “Предлог да сви имају право на помоћ, па и они који привремено бораве у Србији, можда није лош, али је кључно питање да ли је помоћ довољна. Ако је помоћ недовољна сви ће имати право на неки део који им уопште не решава проблем”, каже Пауновић. Модел закона о државној помоћи после елементарне непогоде који предлаже Заштитник грађана урађен је уз помоћ амбасаде Краљевине Данске, а у њега су уграђене и неке сугестије Уједињених нација. Саша Јанковић сматра да је тако написан да, уз одређене корекције, одмах може да уђе у процедуру јавне расправе, да после тога постане предлог Владе Србије и оде пред посланике на усвајање.

Помоћ и онима који су осигурали имовину

После прошлогодишњих поплава суочили смо се са чињеницом да је само занемарив део имовине осигуран од бујичних поплава, односно 0,01 БДП-а. Било је предлога да државна помоћ не треба да се исплаћује пошто свако може да осигура своју имовину. Такође је било предлога да се законом пропише обавезно осигурање имовине. Модел закона који предлаже Заштитник грађана, међутим, предвиђа да и грађани који су осигурали своју имовину имају право на државну помоћ под истим условима као и други грађани. “Наш став је да грађане треба подстицати да се осигурају, али да државна помоћ не треба да зависи од тога да ли је неко осигурао своју имовину. Догађало се да они који су осигурали имовину, нису имали право на државну помоћ, односно нису били у равноправном положају”, каже Јанковић. Са њим се не слаже Саша Пауновић: “Није реч само о равноправности.

Они који су осигурали имовину добили су после поплава пет до шест пута већу одштету од осталих. Ако помоћ генерално није довољна и на једној страни имате хиљаду њих који немају за хлеб, а на другој неколицину који су добили велике одштете, коме ћете пре дати новац?”