a

САВЕТ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА, ЧИЈИ ЈЕ ПРЕДСЕДНИК ПРЕМИЈЕР СРБИЈЕ, НЕ САСТАЈЕ СЕ ВЕЋ ТРИ ГОДИНЕ

Аутор Весна Ташић
Питања „колико нас има“ и „који језик нам је матерњи“ у Србији и даље изазивају битно интересовање већинског српског становништва и великих националних мањина, попут Мађара и Румуна, али готово да не дотичу бројчано мале мањине, попут Египћана и Грка, показала је „Борбина“ анкета..

„Ми Грци, као мала национална мањина у Србији, више имамо проблем с великим националним мањинама, него са већинским народом“, тврди Илија Спасојевић, председник Националног савета грчке националне мањине у Србији. „Велике националне мањине су, наиме, концентрисане у Војводини, и сви којима је централа регистрована негде другде, па и Роми на пример, некако су скрајнути“, тврди Спасојевић.

Заим Хаџисалиховић, председник Савета Бошњака, објашњава да су национални савети чије је седиш те у Војводини у великој мери у предности, пре свега због бољег функционисања покрајинске власти. Они су у предности у погледу коришћења мањинских права, али и кориђћења средстава из буџ ета намењеног мањинама“, каже Хаџисалиховић.

Двонедељни пробни попис становниш тва, који се данас завршава, изазвао је велико интересовање мањинаца због понуђених одговора такозваног затвореног типа. Први пут је у историји пописа у Србији, наиме, на обрасцу, на питања националне припадности и матерњег језика, нуде одговори „затвореног“ а не „отвореног“ типа.

То значи да је на питање националне припадности понуђен одговор „српска“ и „друга“, као и на питање матерњег језика, што није био случај у досадашњим пописима. Поред рубрике „национална припадност“, наиме, у свим досадаш њим пописима стајала је црта коју је затим требало попуњавати мађарском, румунском, ромском, на пример, па и српском националном припадношћу. Варијанта таквог, отвореног одговора, у пробном попису, увертири у велики попис најављен за 2011. годину, изненада је напуштена и предност је дата „затвореном“ одговору који омогућава „индиректни психолошки притисак на грађанство“, тврде мањинци.

На иницијативу румунског и македонског националног савета, Заводу за статистику је упућен захтев да се у главном попису врати тип отвореног одговора, иако у РЗС тврде да им код оптичке обраде података „затворени одговори“ олакшавају процес машинског препознавања текста, те да ће свакако уважити замерке мањинаца уколико анализа резултата пробног пописа покаже да су оправдани.

Саша Јанковић, заштитник грађана, који је упознат с проблемом, каже у изјави за „Борбу“ да не би од целе ствари правио велико питање зато што пробни попис и треба да покаже све могуће мањкавости, како би се главни обавио како треба.

„У контакту смо и са саветима националних мањина и са РЗС. Пратићемо резултате пробног пописа, а поред анализе коју ће радити РЗС, ми ћемо правити и своју анализу. Уколико се испостави да пропуст постоји, даћемо препоруку да се у великом попису та питања измене. Иначе, наша препорука је обавезујућа, тако да ће бити и реализована“, каже Јнаковић.

Данијел Петровић, председник Савета румунске националне мањине и координатор свих савета, каже да су Румуни, којих је у Србији нешто више од 40.000 хтели само да укажу на могући проблем, не тврдећи да ће до њега и доћи.

„Међутим, индикативно је да сви са закашњењем сазнајемо за оваква питања у попису, а разлог је тај што се Савет националних мањина, чији је председник премијер Србије, а неки чланови министри, није састајао чини ми се већ три године. Да они нешто раде и ми бисмо знали шта се у држави ради“, каже Петровић. Иницијативу Румуна подржали су и Бошњаци, потврђује за „Борбу“ Заим Хаџисалиховић, председник Националног савета Бошњака у Србији.

„Сви национални савети су подржали ту иницијативу, па и бошњачки. Ми смо то урадили више из солидарности с осталима, мада ми сами нисмо отворили то питање“, каже Хаџисалиховић и објашњава да је ствар принципијелног залагања подржати тип отвореног одговора у питањима националне припадности и матрењег језика. „Е сад, то можда и јесте више политич ко него психолошко питање, зато што, судећи према ономе што ја осећам, мене ништа не би омело да се изјасним као Бошњак. А не би ме омело зато што се тако осећам, као и већина људи из мог окружења“, тврди Хаџисалиховић. Османа Селадина, председника Националног савета египатске националне мањине, нико од координатора националних савета није питао шта мисли о пробном попису, али, тврди он, њега свакако ништа не би омело да се изјасни као Египћанин.

„Мени су баба, деда, мајка, отац сви други говорили да сам Египћ анин. У том смислу, мени лично ништа не значи што ће на попису бити истакнуто „српски“.

Јер, ако је моја душа таква, ја ћу свакако написати да сам Египћанин“, каже Селадин и предлаже једну новину у будућем великом попису. „Мој предлог је био да се у пописним комисијама на терену нађу и припадници националних мањина.

Људи би онда били слободнији па нас Египћана не би било 860, како каже државна статистика, него до 25.000 како стоје ствари у реалности“, тврди Селадин. Са иницијативом великих мањинских заједница које су концентрисане у Војводини није упознат ни Илија Спасојевић, председник Савета грчке националне мањине у Србији, али не сматра то веома битним питањем.

Што се изјашњавања о матерњем језику тиче, он тврди да Грцима у Србији ни то није проблем, јер већина и не зна грчки. „Има нас свега 5.000 и већини је матерњу језик управо српски. Немојмо се лагати, има и доста Срба који се изјашњавају као Грци. Нас то уопште не погађа, јер све зависи од друштвеног положаја националне мањине. Мислим да питање није психолошко већ политич ко“, тврди Спасојевић.

Контрола квалитета пробног пописа, како је најављено из РЗС биће рађена од 21.

до 30. априла. Овога пута, на контролном листићу ће бити истакнуто име националне мањине. Како је објашнејно у РЗС, уколико се на лето, када се буду упоређивали резултати, утврди да је овакав пописни образац битно утицао на изјашњавање припадника националних мањина, онда ће у пописници за главни попис 2011. бити промењен. У РЗС тврде да пробни попис и служи томе да се тестира неко решење, како би попис у 2011. био обављен без иједне недоумице.