a

ИНТЕРВЈУ

САША ЈАНКОВИЋ заштитник грађана

ЗЛАТА ЂОРЂЕВИЋ

Медијска хајка која се читаву 2015. водила против мене показала је да је могуће одолети и највећој негативној кампањи ако човек нема шта да крије и не жели да погне главу, каже у интервјуу за “Блиц” Саша Јанковић, заштитник грађана.

У осврту на страшну медијску сатанизацију у прошлој години, Јанковић каже да би, наравно, волео да тога није било јер је лична цена која се плаћа у таквој ситуацији огромна, али се мора платити ако желимо да се ослободимо обруча таблоидизације која се храни нашим страхом да нам неко не упропасти живот ако се супротставимо. Ако неко већ мора да је плати, онда је то и требало да буде заштитник грађана.

Како је та хајка утицала на ваш посао? Како сте доживели нападе и оптужбе да сте државни непријатељ, домаћи издајник?

 

Ниједног дана нисам дозволио да не решавам притужбе грађана и дао сам све од себе да на послу останем објективан чак и према онима који су свој државни положај злоупотребљавали да би ме оптужили „као грађани“. Оптужбе за издају биле су јалове јер су они који су их пласирали како би заштитили себе потценили интелигенцију грађана. Ниједан непријатни догађај на улици нисам доживео, управо супротно.

Да ли су састанци са премијером Вучићем утицали на смиривање страсти код оних који су вас највише нападали?

Верујем да посредно јесу иако сам ја инсистирао на томе да он не треба ништа да учини како би напади престали и верујем да се он није мешао. Али тешко је истој публици објаснити да се председник Владе кога често и на његову штету идеализујете, редовно састаје са издајником, убицом и за шта су ме још оптуживали.

О чему разговарате са Вучићем? Да ли му дајете и поједине критике, имајући у виду да се критике доживљавају као напади на Владу?

Нажалост, тема има мноштво јер појединци у извршној власти за превише ствари чекају сигнал од њега. Поменућу као пример неправилну наплату солидарног пореза на кумулативне исплате заосталих месечних накнада зарада трудницама. У идеалном уређењу, тако апсурдан пропуст се не би ни десио; у одличном би био исправљен после прве притужбе неке грађанке Управи прихода, у добром – после поступка контроле био би отклоњен на нивоу референата у стручној служби заштитника грађана и Министарства фи нансија, у лошем – заштитник грађана би га решавао са министром финансија. У урушеном – ни три састанка са министрима фи нансија не би била довољна, то би омбудсман морао да износи пред председника Владе, што се нажалост десило. Није ми тешко, само мислим да треба да што брже дођемо у ситуацију да уместо о неспорним, очигледним пропустима можемо више да разговарамо о стварима у којима постоје дилеме, различита решења и стратегије развоја права грађана и њиховог односа са апаратом власти.

Током 2015. добили сте бројне награде, од ордена француске владе, преко Витеза позива, до проглашења за личност године.

Шта вам значе та признања?

Звучи као фраза, али то јесте огромна сатисфакција и одговорност.

Требало би сваком у животу дати што више признања, јер се човек после њих осећа обавезнијим да ради исправно.

Нисам посебан нити најбољи у било чему, али су светла због посла који обављам и тих награда уперена у мене и знам да ће сваку грубу грешку људи препознати и осудити. Осрамотио бих се, а другима бих угасио веру у једну од најплеменитијих државних институција коју сам, као први заштитник грађана, добио шансу и одговорност да успоставим. Иначе не мислим да су за нормалан живот потребни надљуди, нити сам ја нешто посебно. Има пуно бољих од мене, само су их негативна селекција и таблоидизација удаљили са јавне сцене.

Државна функција тражи превелике жртве у приватном животу, али узалудно је подгревати атмосферу да државни службеници и радници треба да раде даноноћно, да се „жртвују“ за Србију, добијају што мање плате и плаћају службене путеве из свог џепа, јер су, забога, нерадници и корумпирани. Ако су такви, треба их отпустити.

Колико одсто ваших препорука државни органи и испуне?

Око 90 одсто, али то зна мало грађана јер ја углавном причам о оним неиспуњеним. Јавност ми помаже да и оне буду извршене. За оне којих се непосредно тиче, неиспуњена препорука већа је од хиљада испуњених и руши поверење у сопствену државу. Зато више пажње посвећујем неиспуњеним препорукама него извршеним.

Шта је решење у случају да државни органи крше закон и оглушују се о ваше захтеве као Министарство одбране? Да ли очекујете да се стање промени уколико Братислав Гашић буде смењен са функције министра?

Једини пут који имам је притисак уз помоћ јавности, ово је специфи чан орган власти јер моћ наредбе којој се други мора покорити, ја у ствари и немам.

Нажалост, решење није брзо – морамо стрпљиво градити културу одговорности за учињено и неучињено на јавној функцији, са много више нијанси од кривичне или прекршајне. Мора сазрети и свест у политичким странкама да их такви представници дугорочно коштају гласова. Није проблем сам Братислав Гашић.

Проблем је поимање да власт значи голу моћ, схватање да прописи важе само за неке друге, проблем је став да државни функционер одговара партијском шефу, а не законима и јавности. Проблем је сматрати грешку штетном само ако се разоткрије, оправдавати сопствене грешке грешкама других, проблем је ако се застрашивањем сузбија критика, ако се политиком гуши струка, проблем је када човека на функцији увере да је рођен за њу и да га други зато мрзе и завиде му. Гашић је самоуверено стао под рефл ектор где се сви ти проблеми добро уочавају, а иначе их нико није лишен, наравно ни ја.

Увек очекујем да ће стање после сваке лоше епизоде бити боље, да ћемо сви заједно неке лекције научити.

Шта ће његова смена, ако је буде, значити, имајући у виду да је захтевана током читаве 2015, од афере „хеликоптер“, игнорисања ваших захтева, па до испада у Трстенику?

Ако је буде, биће бескорисна ако људи који су га водили из грешке у грешку такође не буду смењени, јер ће и идућег министра лако навести на погрешан пут.

Биће бескорисна ако онај ко дође после њега буде мислио да је Гашић „жртвован“.

Биће бескорисна и ако се тумачи као нечија победа. Моја сигурно не би била иако сам јавно препоручио његову смену након што је решио да крши закон који штити све грађане од злоупотребе државних органа, да не поштује уставна и законска овлашћења заштитника грађана и да се тиме хвали.

Има ли посла за заштитника грађана пред најављено отпуштање запослених у државној управи? Како спречити злоупотребе?

Има, мада је заштита права из радног односа првенствено у надлежности суда. Ако отпушта, држава мора отпуштати законито и правилно, по објективним критеријумима и не злоупотребљавајући прописе. Изнео сам превентивно своју забринутост министру унутрашњих послова јер јавно најављује отпуштање преко

1.000 полицајаца, како каже „криминализованих“, при чему њихов криминал нико није утврдио. Ако ти људи буду отпуштени злоупотребом прописа о рационализацији и организацији у полицији, уместо да им, ако су стварно као што министар каже „тражили мито од грађана“ и сличне ствари, буде суђено, тада ћемо се лако наћи у ситуацији да их суд за коју годину враћа на посао, а порески обвезници плаћају плате уназад, са каматом.

ЗАБРАНИТИ УЧЕШЋЕ ДЕЦЕ У ПОЛИТИЦИ

Да ли вам се грађани жале на узнемиравања страначких активиста који им долазе на врата и траже сигурне гласове?

Да, и разумем њихову узнемиреност јер су странке задрле у сваки сегмент живота – запошљавање, лечење, социјална питања.

Али стручњаци ми кажу да се партијске кампање од врата до врата не могу забранити. Остаје да изградимо друге механизме примерене одбране од нежељеног задирања у приватни простор - мораћемо да сами кажемо „не“ и да незадовољство странкама, па и због тога, решавамо на изборима који томе служе. Али још проверавам да ли је могуће, и ако буде било упутићу предлог закона да се забрани учешће деце на било који начин у страначким активностима. Деци тамо, сматрам, није добро место чак и ако су родитељи сагласни. Политички ангажман је за пунолетне грађане.