a

Аутор : Сандра Малишић

Овој држави као да треба само једна институција и један човек који све зна и о свему одлучује. У овој земљи само он има породицу и само њега боле увреде иклевете

У случају Савамале нисам указивао, већ користио законска овлашћења.
Испоставило се да се у Србији могу узети закон, фантомка и багер у руке, мада само ако сте сертификовани као „комплетан идиот"

Заштитник грађана Саша Јанковић у интервјуу за Курир каже да своју личност не може да одвоји од посла којим се бави, али да би имао много тога више да каже да није на позицији омбудсмана. Истиче да је његов посао да контролише власт, а да у очима власти испада „подлац" и „креатура". О председничкој кандидатури се и даље не изјашњава отворено, али истиче да су у Србији сви политичари, па и он. Тврди да критикује гласније него што би морало, али да је то наметнула власт.

У свим интервјуима наглашавате да их дајете као заштитник грађанина, а не као Саша Јанковић. Да ли можете да промените ту праксу овог пута?

- Не, ја сам државни функционер и немам слободу изражавања као други грађани.
Али оно што могу да кажем и што говорим као заштитник грађана заиста мислим и као Саша Јанковић, ту нема никакве разлике. Као Саша имао бих и много тога више да кажем, али јасно је да то јавност не би могла да одвоји од мог посла. Свака друга тврдња је манипулација.

Чини се да владајућа већина у вама више види опозиционара него независни орган власти. Па, јесте ли опозиција?
- Не знам за шта се то онда политички залаже власт која тврди да сам ја опозиција ако све време инсистирам и проверавам да ли закон важи за све подједнако, у сваком месту у Србији на исти начин, ноћу и дању; да ли је администрација стручна и вредна, да ли закон прво примењујемо на најјаче или на најслабије?

За какво уређење су то онда људи на власти ако сам због овога што радим и тражим опозиционар? Свугде на свету рад омбудсмана даје опозицији аргументе за критику власти, али само за нашу власт то значи да је омбудсман опозиционар. Не предлажем неку своју политику, већ контролишем да ли власт спроводи политику и законе које је донела. Власт која не жели да слуша контролора кога је изабрала, која ради мимо закона које је донела, има много већи проблем са собом него са опозицијом. А Уставом утврђена дужност заштитника грађана је да контролише рад органа власти, а не опозицију, предузећа, медије или грађане - то ради сама власт, и то и кад сме и кад не сме.

Кажете да нисте политичар, али отворено критикујете власт?

- Да будемо потпуно јасни, то што опозиција критикује власт не значи да су опозиција и критика једно те исто. Критикујем јавније и гласније него што би то морало да буде јер тако наметнула власт. Да она брзо реагује на службену комуникацију, отклања утврђене пропусте и стара се да се слични не понове, ја бих радио све што радим, али тише. Међутим, овде ретко ко обраћа пажњу на проблеме док их не види огољене у медијима, како му руше рејтинг. Па чак и тада, уместо да што пре отклоне грешку, тврде да измишљам, да сам „злонамеран", „подлац", „креатура", да „нисам добро прочитао записнике", питају се „да ли је то највећи проблем у Србији", „колика му је плата" и „што то није рекао прошлима"...
И онда, зарад људи који су ми се обратили и очекују резултат, зарад ове институције и одржања уставног поретка, морам да будем још јаснији, оштрији, конкретнији, детаљнији. Пробао сам и другачије, надајући се да ће то бити боље прихваћено. Нажалост, то се схвата само као знак слабости и следи још горе кршење закона уз мањи страх од контроле.

Постоји нешто за шта владу и институције система треба похвалити?

- Има, али влада толико хвали себе и за шта треба и за шта не треба да не осећам потребу да на било који начин допринесем том самољубљу.

У јавности се провлачи теза да сте могући председнички кандидат опозиције.

- Не слажем се с наметнутом представом о томе шта је „политика" и „политичар".
Ако ме као заштитника грађана не бирају грађани, већ политичке странке у Народној скупштини; ако као заштитник грађана имам право подношења предлога закона, а закон је израз политичке воље - да ли ме то већ сада чини политичарем?

И зашто је председник државе, који по Уставу изражава државно, а не страначко јединство, кога предлажу и бирају грађани, а не странке, по дефиницији „политичар"? Кад Уставни суд поништи закон који су владајући политичари изгласали, је ли то политика Ш опозиционо деловање? Политика није зло, сваки човек је политичко биће и свет посматра из неке политичке перспективе... Само постоје добри и лоши политичари који те перспективе обогаћују или манипулишу њима зарад сопственог интереса.
Извитоперена политика лоших политичара је, међутим, метастазирала и потиснула пристојну политику, а онда и све друге начине за регулацију друштвених односа - у ћошкове је утерала и себи потчинила правосуђе, медије, државни апарат силе, образовање, културу, независне органе. Последњих двадесетак година настојим да утичем на државне и друштвене токове из неполитичке перспективе. Међутим, откако је власт за политику прогласила питања да ли закон важи увек и подједнако за све, да ли се политичком вољом дан може прогласити за ноћ и обрнуто, да ли људи могу да рачунају на правну сигурност или се правила мењају по потреби, од данас до сутра; да ли се исплати поштовати закон... Ако је здрав разум политика, онда смо сви политичари, па и ја.

У јавности су се појавила истраживања по којима бисте имали 15 одсто подршке као кандидат за председника Србије. Верујете ли у таква истраживања?

- Не. Истраживања су често начин утицаја на јавност и бирачко тело, а не и показатељ правог стања. Следеће истраживање вероватно ће открити да имам још мању подршку.

Мандатар за састав нове владе Александар Вучић изјавио да није немогуће ни то да он не буде премијер. Како сте ви схватили његову изјаву?

- Схватио сам како је речено - у српској држави данас је све могуће и све зависи од воље мандатара. Кад ће бити избори, који ће бити избори, ко ће бити посланик, ко министар, ко председник, а ко заштитник, ко ће шта и од колико сати радити, колике ће плате и пензије бити, колико ће се деца играти, колико ће нас странци поштовати, ко је највећи криминалац, кад ћемо се комшијама извињавати, а када претити. У Србији као да треба само једна институција, у овој земљи један човек све зна и о свему одлучује, у овој земљи само он има породицу и само њега и њу боле увреде и клевете. Апсурдно је да власт у напону снаге распише ванредне изборе са образложењем да Србији брзо треба влада пуног легитимитета да нас још брже води у напредак; да изборе власт глатко добије, али да не формира владу, већ се опет прича о новим, ванредним изборима, и то на свим нивоима?
Да ли би довољно добра позиција за формирање нове владе било само да се у Србији укине опозиција, правосуђе, медији, невладине организације и да се грађанима стварност указује искључиво на „изложбама" у поставци информативне страначке службе? И какви су то уопште избори онда ако најјачи одлучује где, када, ко и како, а ако му се резултат ипак не свиди криви друге и све понавља из почетка. Колико то уопште кошта, поготово у поређењу с мојом платом, која је законом уређена као једнака плати председника Уставног суда, чију висину утврђује административни одбор Народне скупштине, а која је тема сваког дана у свим штапским медијима?

Да ли по вама Вучић не саставља кабинет јер се још није одлучио за кадровска решења, нема решења Ш постоје драги разлози?

- Немам сазнања зашто нешто ради или не гади, могу само да причам о последицама тога што ради на остваривање права грађана, владавину права и људска права у земљи.

У јавности се помињао и притисак страног фактора. Да ли мислите да ће у новој влади бити изненађења?

- Треба ли нам влада уопште ако се тврди да нам техничка влада ради боље од било које раније, да не кажем у историји Србије. И не само то, мандатар одлично сарађује и с председницима других држава, парламент усваја све што каже, тужилаштво прогони или не прогони некако увек по његовим предсказањима, полиција ефикасно сузбија криминал лубеничара и тезгароша, Пореска управа задаје последњи ударац станодавцима који су опљачкали државу! Можда ништа не треба да мењамо. Шта ако странци притискају да све остане баш како је сада?

Кога од садашњих министара не бисте волели да видите у новој влади?

- Ако бих хтео да постигнем добар стварни ефекат, похвалио бих сада оне које сматрам најмање приврженима владавини права, а критиковао најбоље.

У прошлости је између вас и премијера, као и појединих министара било доста трзавица? Коју бисте оцену дали на скали од један до десет за сарадњу с мандатаром?

- Ми различито гледамо на међусобну сарадњу. За мене је то однос између два државна органа, владе чији је он председник и мене као заштитника грађана, Уставом уређен и не сме га ништа доводити у питање. Тек додатно, ако има среће, постоји и лична наклоност, која може олакшати и убрзати рад. Рекао бих да је код њега најбитније ово друго и да све којима није лично наклоњен третира као непријатеље и на институционалном плану. Отуда његови министри по написаној матрици говоре да сам „политикант" и крше законом прописане обавезе у поступцима контроле, а његови лични пријатељи, народни посланици и високи страначки функционери да сам „креатура", „покварењак", „страни агент", „убица". Постоји линија у личним односима која се не прелази. У службеним, радим свој посао и увек ћу влади указивати на пропусте на штету грађана, али ако их игнорише, нећу их крити пред јавношћу.

Случај Савамала још није добио епилог. Ви сте као заштитник грађана указивали на бројне неправилности.

- Не указивао, већ сам их утврдио, користећи законом прописана контролна овлашћења! Али испоставило се да се у Србији могу узети закон, фантомка и багер у своје руке, мада само ако сте сертификовани као „комплетан идиот".

Какав расплет очекујете и да ли ће то резултирати оставкама градских функционера?

- Расплет се, што се мене тиче, већ десио. Проток времена је толики да је јасно да истина у неће бити прихваћена као потпуна ни објективна. Показало се да исход опет зависи од воље једног човека и политичких прилика. Исход је да су нам се правна држава, правна сигурност и безбедност грађана загубили у мраку те савамалске ноћи. Нисмо „комплетни идиоти" да то не видимо.

„Нецензурисане лажи"
НЕЋУ ДА ИДЕМ НА ИЗЛОЖБУ СНС

СНС је отворила изложбу „Нецензурисане лажи". Зашто је она отворена баш сад и коју је в ласт поруку хтела да пошаље?

- Мислим да је боље да више причамо о ономе што радим ја него други, које недовољно разумем.

Да ли сте је већ посетили?

- Не. Написао сам на Твитеру да би „изложбу" требало да види сваки грађанин Србије и да је још боље да „експонати" заједно узму пут под ноге и лично им представе своје „радове". Онда је владин службени гласник објавио да тражим забрану?! Па ваљда је сан сваког аутора изложбе да је у што аутентичнијем облику види што више људи. А једна од „нецензурисаних лажи" која је тамо представљена је и моја констатација да је цензура неуставна! То је ауторка „изложбе" сматрала лажју и ставила је у исти ранг с фотомонтажом из главног штаба на којој сам ја, са још неким другим људима, представљен као паткица.
Имам замерку на критеријуме и уметничке домете тог, за пеке, културног догађаја и зато не идем.

О поглављима
НАПРЕДОВАЛИ СМО КА ЕУ

Србија је коначно отворила поглавља 23 и 24. Да ли је то порука ЕУ да је Србија напредовала на путу ка ЕУ?

- Сигурно да јесте.

После брегзита и свега што се дешава у ЕУ Србија и даље треба да буде приоритет ЕУ?

- Србији треба и мора да буде приоритет добробит њених грађана и национални интерес, Србији увек мора да буде приоритет Србија. Наше државно и политичко опредељење је да ћемо до тих циљева најлакше стићи кроз процес прикључивања ЕУ и ја у то верујем. Али понављам, ЕУ није циљ, већ средство да стигнемо до циља. Циљ је духовно и материјално богат грађанин у снажној Србији.