a

Аутори: Јасмина Лукач и Александар Рокнић

Нисам се одавно видео са Вучићем - Нећу да се правдам што радим свој посао - Синергија између изјава председника Владе, министара Вулина и др Стефановића и писања појединих медија о мени је очигледна

Београд - У најширем смислу, опозиција сам сваком ко себе помеша са државом, а власт са неограниченом моћи. Уставом утврђен посао Заштитника грађана је контрола рада органа власти - не опозиције, медија или грађана (чак ни када грубо крше закон), већ власти. Према томе, само радим свој посао онако како је утврђен Уставом наше земље и како га раде и у другим земљама са неупоредиво већом традицијом институције омбудсмана, каже за Данас Саша Јанковић, заштитник грађана, одговарајући на питање зашто добар део јавности у њему као представнику независне институције и грађанским покретима попут Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ види главну опозициону политичку снагу, а не у политичким странкама које су у опозицији.
Јанковић је у понедељак посетио редакцију Данаса и разговарао са уредницима о раду институције Заштитника, о грађанским правима, владавини права и другим темама.
Заштитник грађана објашњава да власт оне који се позивају на законе, правила, институционални ред, уставну и законску поделу надлежности, једнакост свих пред законом, поштовање демократске процедуре - сама проглашава опозицијом.

- Вероватно има више разлога за то. Прво, неки људи нису навикли да постоји орган власти који критикује рад других органа власти, већ им искуство говори да је онај који критикује власт - опозиција. Да је само то у питању, са мало едукације лако би тај проблем решавали. Међутим, овде је суштина нешто друго:
оно што ради моја институција, и још неке, сама власт проглашава за опозиционо деловање! Не пада ми на памет да њима нешто објашњавам, још мање да се због тога правдам, јер знам да то раде свесно, мислећи да ће тако лакше да се бране од критике. Отприлике - „није Јанковић утврдио пропусте у раду Полиције у Савамали што их је стварно било, већ зато што је опозиција и жели да руши власт, а та опозиција док је била власт она је...“. Можда понекога и збуне том вишеструком заменом теза, али штета је много већа. Наиме, ако за опозицију проглашавају неког ко тражи да однос грађана са државом буде заснован на предвидивим и фер правилима, која важе исто за свакога, а не на самовољи, корупцији, сили и људима изнад институција и закона, шта тиме говоре какву то власт они, као супротност таквој „опозицији“, граде? Тако оне који не устукну пред таблоидним утеривањем страха јавност препознаје како супротност уобичајеном понашању. Али не као политичка опозиција, већ опозиција систему „вредности“ који признаје једино силу, замену теза и новац.

Са чиме се суочавате због те потребе јавности да се за вас политички везује? И коју штету (или можда и корист) од тога има институција Заштитника грађана?
- Са више напада власти и више видљивости. Напади наносе штету институцији, не само мени лично. Неосновано политичко етикетирање настоји да поткопа сам њен темељ. Нисам присталица ПР теорије да је свака видљивост добра. Али још мање је добро да се повлачењем пред голом силом од институције направи крпа. Такав став данас привлачи пажњу и нападе, али и подршку.

Како коментаришете наводе власти да сте у отвореној кампањи за председника зато што учествујете на низу трибина по Србији, што сте говорили у Британском парламенту, те да је за потребе кампање Бојана Маљевић снимила и предизборни спот?
- Чије наводе? Немам намеру да се правдам због тога што радим свој посао, на начин на који сам га увек радио, само то неко можда није примећивао. За скоро
10 година посетио сам преко 25 градова и општина у Србији, многе више пута; разговарао са челницима локалних самоуправа, представницима медија и локалних удружења, примао притужбе, представљао годишње извештаје. Ишао сам и на положаје на копненој зони безбедности, и у затворе и у касарне, једино нисам на овој дужности спавао у њима нити мислим да треба, можда је то проблем? Посебно немам намеру да коментаришем непостојећи „спот“. Најмање три године покушавали смо да нађемо средства, не за спотове, већ едукативне и превентивне емисије о темама и случајевима из рада Заштитника грађана, по угледу на аустријског омбудсмана који једном седмично на националној телевизији, у ударном термину, пола часа представља интересантне случајеве и то има огроман превентивни ефекат. У буџету никад није било пара, одбиле су нас неке амбасаде, на пример Норвешка, јер објективно и немамо капацитет да се бавимо ТВ продукцијом; причао сам о тој идеји свима, сећам се рецимо продукцијске групе Мрежа која је ипак одлучила да ради случајеве Европског суда за људска права. Рекао сам за ту идеју и госпођи Маљевић, она је написала пројекат, нашла средства, окупила фантастичну глумачку екипу... ми смо одабрали случајеве, моји сарадници су ишли на снимања, неки сјајни људи из јавног живота који истински цене људска права и правну државу, колеге повереници... али вишак сам у програму некоме био само ја и ја сам се и повукао. Да би грађани Србије уопште имали прилику да виде такву емисију.

Ако одлучите да искористите своје уставно право и кандидујете се за председника Србије, када ћете то објавити?
- Ако и када и одлучим. Толико пута сам то већ рекао.

У опозиционим партијама Данасу су рекли да сте већ одлучили да будете независни председнички кандидат. Били сте љути због те информације коју смо објавили.
- Да сте је објавили како сте сада рекли, не бих имао основ за деманти, само бих можда био непријатно изненађен брзоплетим објављивањем нетачне и непроверене информације из анонимних извора о нечему што није хитно, и што сте лако и у разумном року могли да проверите. Мада, искрено, било би ми чудно што очекујете да потврдим или порекнем паушалну тврдњу анонимних извора, али за Данас бих то учинио, јер се то срећом не дешава често, чак мислим да ми у прошлости тако нешто никад нисте ни тражили.

Сматрате ли да је оштар тон и објављивање преписке са нашом новинарком коректан однос према медијима, а посебно према Данасу који веома цени и подржава ваш рад?
- Могао бих ја да питам да ли је објавити без моје потврде на насловној страни „Саша Јанковић одлучио да буде независни кандидат“, и то без икакве резерве нити цитирања извора, коректан однос листа према дугогодишњем саговорнику, а да то још и није тачно? Даље, тежимо објективности и Данас и ја и стога ни помињање подршке досадашњем раду у оваквом контексту није сасвим принципијелно. За јавни интерес за који радимо није пресудно у каквим смо „односима“, већ да ли је јавност објективно, потпуно и истинито информисана, што је право грађана које морамо да поштујемо, а само за нас је ваљда битно да ли смо непријатност могли избећи. Коначно, нисам објавио никакву приватну преписку, већ новинарско питање, као што би и новинарка објавила мој одговор, да га је сачекала. Не схватам зашто би то шта ме је службено питала новинарка било тајна? Одговор на прво питање је сигурно „не“, а на друго мислим да је позитиван, могли смо и требало је.

Ви сте један од људи против којих се у таблоиду Информер и на ТВ Пинк константно спроводи страховит медијски линч. Како је живети под таквим притиском?
- Другима је можда теже. Ја имам неке јаке ослонце, у породици, домаћој јавности, неким домаћим и страним институцијама. У време највиднијих напада, добио сам и највреднија признања. Многи немају никакву шансу да одоле кампањама. Неки од њих су ми се обраћали, али ја немам овлашћења ни над медијима ни над судом, а представнике власти који су кршили њихова права ја немам моћ да казним. Они се чак, ироније ли, пред необавештеном јавношћу позивају на своје грађанско право изражавања. Због других људи који су то прошли, немам право да говорим о себи.

Зашто не тужите медије који вас, попут Пинка и Информера, оптужују чак за саучесништво у убиству? Драган Ј. Вучићевић то што га нисте тужили доживљава као „доказ да су њихови наводи тачни“.
- Како тај човек нешто доживљава заиста не знам. Могао бих заиста да тужим и њега и много других из те школе понашања за клевету, увреду, да тражим накнаду штете и сличне ствари. Али по питању клевете - ако неко заиста верује шта на тим страницама пише - нека верује, мени се чини да је оно увреда за интелигенцију сваког мислећег човека. Не осећам се ни увређеним - људи одређених особина не могу емоционално да ме повреде. Страшно тешка ми је и данас смрт блиског пријатеља и бол његове породице, али шта о томе пишу и причају Вучићевић или Митровић, заиста ме не дотиче.

Мислите ли да је тај однос „режимских“ медија према вама одлука само тих медија, или је у питању одлука на некој „вишој“ инстанци?
- Синергија између изјава председника Владе, министара Вулина и др Стефановића и писања појединих медија о мени је очигледна. Да ли је случајна, свако нека цени за себе.

Власт вас константно напада а напади су интензивирани након што сте објавили извештај о Савамали. У каквим сте односима с премијером?
- Нисмо одавно имали састанак.

Једно време сте сумњали да вас прате. Да ли је тај случај разрешен и каква је тренутна ситуација? Осећате ли се безбедно у Србији?
- Не бих о томе причао. Ово је моја земља и у њој сам, без обзира на све, свој на своме.

„Фантомско“ рушење у Савамали ни шест месеци после није решено, мада је ваша контрола утврдила да постоји нека веза рушитеља и полиције. Како данас видите тај случај?
- Као парадигму погрешног пута ка напретку. Преко леђа правне државе, сигурности грађана, интегритета институција, поверења, истине, здравог разума.
Власт у Србији требало би да је довољно снажна да призна свима очигледну грешку, исправи је и без терета крене даље. Сваки дан је све теже да се то уради.

Очекујете ли било какав епилог афере Савамала и зашто надлежни тај случај толико одуговлаче, чак се, чини се, инате?
- Не знам зашто неко други нешто ради, ја немам исту логику као они. Рекао бих да се то могло врло брзо решити, а зашто није, не схватам. Полиција и правосуђе ове земље то могу и знају да ураде за трен, а не да, како одређени увек „добро обавештени“ листови пишу, сазнања о томе полицајци предају страним службама зарад „заштите“.

Власт сматра да су протести Иницијативе НДБГД плаћени из иностранства да би дестабилизовали Србију. Били сте на једном протесту као заштитник грађана.
Какав је ваш утисак о том бунту?
- Пратио сам један протест са сарадницима у сврху контроле поштовања Уставом гарантованог права на окупљање. То посебно због тензија и опасних тврдњи о издајницима, плаћеницима, које су се са државног нивоа чуле према људима који се окупљају да би у ствари тражили државу, тражили да сваки њен орган ради посао због кога је основан и примењује закон подједнако на све, јер нас само то чува од идућег ноћног рушења ко зна чега. Било је и информација са претходних сличних скупова да су поједина лица, можда чак и службена, спречавале окупљање и кретање грађана. И задовољан сам што сам установио да су органи безбедности и градске службе на самом скупу радиле коректно, то сам без одлагања саопштио.

Како ћете случај Савамала представити у годишњем извештају о раду омбудсмана који подносите парламенту Србије?
- Увек отворено и детаљно, јер имам два циља. Један је да одговорни за пропусте у органима јавне власти сносе одговарајуће последице, а други да се таква манифестација гажења, приватизовања и потчињавања правне државе и грађана маскираним интересима више никада не деси. Ти циљеви су нераздвојиви.

Скупштина није расправљала ни о претходна два ваша извештаја, али је владајућа странка поводом последњег изнела низ замерки на скупштинском одбору, од којих су неке биле потпуно бизарне, попут оних да у радно време шетате пса. Како коментаришете такав однос владајућих посланика?
- Не знам како да коментаришем такву таблоидизацију највиших институција, ако не могу да је спречим, бар у њој не морам да учествујем, па ћу о томе да ћутим.

Да ли очекујете да ће Скупштина у догледно време заказати расправу о извештају за 2015?
- Народна скупштина није разматрала ни извештај за 2014. годину, камоли 2015, а ево при крају смо 2016. године. То је не само кршење прописа, већ потпуно несхватљиво понашање, чији даљи ток не могу и не желим да предвиђам. Садржина извештаја је јавности доступна, медији и грађани су веома заинтересовани за њих.

Антрфиле : Спекулације

У 2017. вам истиче мандат омбудсмана. Јавност спекулише чиме ћете се бавити посла тога. Шта бисте ви волели да радите?
- Заштита права грађана је мој позив ево скоро 10 година, а радим за државу или се њом бавим преко 20. Верујем да ћу и даље да радим на заштити и унапређењу права грађана, изградњи демократских институција, посебно изградњи поверења грађана у њих. Сматрам се привилегованим, јер радим посао који волим и у чију сврху, упркос свим изазовима, дубоко верујем.

Стање

Како бисте оценили стање грађанских права у Србији?
- Стање права грађана у Србији обележавају економске недаће великог броја људи и мањак правне сигурности. Поред традиционалних рањивих група - јако сиромашних, деце без родитељског старања, жена, интерно расељених, Рома... може се рећи да је најугроженији „обичан грађанин“, дакле онај ко нема или не тражи везу, ко очекује да ће до истека прописаног рока његов захтев бити решен, ко у болницу иде само са здравственом књижицом, ко фирму отвара због зараде, а не субвенције; ко је градио легално, ко од последњег динара враћа дугове и плаћа порезе... Има земаља у којима је много горе, али ми можемо, имали смо предуслове за много боље.