a

"Одговор надлежних органа и даље је неефикасан и неправовремен, мере које се предузимају нису адекватне насиљу које жена трпи и углавном су привремене и усмерене на склањање жене жртве из породичног домаћинства на одређен, углавном кратак временски период"

Један од горућих проблема у системској борби против партнерског и породичног насиља јесте неповезаност поступајућих органа након пријаве насиља. Заштитник грађана већ је овог лета представио налазе 14 случајева насиља над женама са смртним исходом, па се испоставило да је у чак 12 дошло до системских пропуста.

Зашто је одговор система на насиље над женама неадекватан, зашто се грешке у систему понављају по истом обрасцу и како то да нам теорија иде боље од праксе, разговарамо са заменицом заштитника грађана Горданом Стевановић

"ВРЕМЕ": Које су најслабије тачке системске борбе против породичног и партнерског насиља?

ГОРДАНА СТЕВАНОВИЋ: Посебно треба преиспитати праксу када јавно тужилаштво случај не окончава кривичним поступком већ диверзијом од кривичног поступка, применом института одлагања кривичног гоњења. Реч је о примени института одлагања кривичног гоњења, углавном кроз обавезу уплате новчаног износа у хуманитарне сврхе. Сматрамо, и то је истакнуто у Посебном извештају заштитника грађана, да јавна тужилаштва треба пажљивије да у сваком конкретном случају испитују да ли се сврха одлагања кривичног гоњења заиста може остварити на овај начин, посебно узевши у обзир да новчана казна неједнако погађа учиниоце различитог имовинског стања, а највише саму жену жртву насиља и њену децу.

Потребно је, такође, да тужилаштва размотре могућност да у већем броју случајева одређују обавезе учиниоцу које ће утицати на смањивање узрока насиља, као што је психосоцијални третман учиниоца насиља. Ова мера се ретко користи иако она делује на узрок насиља и може да утиче на динамику породичног и партнерског односа.

Институције које се баве овим проблемом, воде евиденције које су међусобно неповезане и неупоредиве. Како до тога долази?

Одговор надлежних органа и даље је неефикасан и неправовремен, мере које се предузимају нису адекватне насиљу које жена трпи и углавном су привремене и усмерене на склањање жене жртве из породичног домаћинства на одређен, углавном кратак временски период. Неки од кључних проблема су неостваривање мултидисциплинарне сарадње и непостојање размене и давања повратних информација између органа старатељства, полиције, здравствених установа, тужилаштва и суда, као и недостатак праћења изречених мера заштите од насиља у породици, које (је дужан да) евидентира орган старатељства, али чију примену суштински не прати ниједан орган.

Такође, треба унапређивати сервисе и услуге подршке за жене које трпе насиље, али и предузимати активности рада са извршиоцима насиља, у циљу промене њиховог понашања а тиме и заустављања насиља. Тиме показујемо да се насиљем бавимо целовито, почев од узрока до санирања последица, а истовремено
и превенцијом фактора који доприносе насиљу и његовом сузбијању. Подсећам да кључну улогу у превенцији и заштити жена од насиља треба да имају управо органи на локалном нивоу, где је подршка жени потенцијалној жртви, или жени која је насиље већ преживела, најважнија и где је може добити.

Јединице локалне самоуправе углавном не финансирају посебне услуге за жртве насиља, са изузетком сигурних кућа и прихватилишта, тамо где они постоје, али се финансира низ услуга које могу да користе и жене жртве насиља.

Иако су превентивне мере препознате као значајан фактор у борби против насиља над женама, у већини случајева активности јединица локалне самоуправе своде се на издвајање средстава из буџета за потребе које им назначи ЦСР, али она нису усмерена искључиво на услуге за жртве, мада их и оне користе. Изузетак су градови који из буџета финансирају сигурне куће, прихватилишта и прихватне станице, или (ретко) рад специјализованих женских организација. Наводи се и да се помоћ пружа "рањивим групама", укључујући и Роме и Ромкиње, када постоји евидентирано насиље.

Само неколико посећених општина/градова има службе бесплатне правне помоћи које пружају услугу и женама које трпе насиље. Правници који пружају бесплатну правну помоћ уочавају да расте број предмета, да је "повећан број парница развода бракова, поверавања деце и због неплаћања алиментације", али и да велики број жена које покрену поступке "убрзо, услед недостатка система подршке

– немају посао, немају сигурно место за живот, плаше се коме ће деца бити поверена – одустају од тужби и враћају се у породице у којима трпе насиље".
Све службе бесплатне правне помоћи пишу акте за суд, али не заступају жртве,осим у Новом Саду. Правно саветовање жртве, иначе, представља "општу услугу подршке".

Шта је све неопходно да би одговор система на партнерско и породично насиље био заиста свеобухватан?

Овом приликом бих само желела да истакнем да је став заштитника грађана да је за унапређивање заштите жена и, уопште, жртава насиља у породици, кључно: доследно примењивати све прописе и процедуре које се односе на заштиту, посебно жена од насиља у породици и партнерским односима; увести конкретну одговорност за несавестан рад у надлежним органима и службама, али и омогућити услове за рад свих надлежних органа и служби; додатно унапређивати законодавство и процедуре на основу искустава из примене, а пре свега донети измене Кривичног законика које је предложио заштитник грађана.

Још 2011. године, заштитник грађана тражио је да се Кривични законик измени и допуни увођењем нових кривичних дела, као што су прогањање и сексуално узнемиравање, и нових мера безбедности, као што је удаљавање из породичног домаћинства или обавезан психосоцијални третман. Унапређењем нормативног оквира послаћемо јасну поруку да је држава спремна да санкционише насиље над женама, да се оно кажњава а да ће свака жена добити пуну заштиту од сваког облика насиља у породици и партнерским односима.

Ових дана много говоримо о новом Закону против породичног насиља. Да ли вам се чини да је већ постало фрустрирајуће то што само доносимо нове и нове законе, измене Кривичног законика, протоколе о поступању итд., а да се проблемом примене уопште не бавимо?

Република Србија потврдила је све најзначајније међународне уговоре који се односе на заштиту жена од насиља, али домаћи правни оквир још увек није адекватно измењен нити је пракса у раду органа власти усклађена са обавезама које је држава потврђивањем међународних уговора преузела. Број жена жртава насиља у породици и партнерским односима у претходним годинама је алармантан и указује на неопходност унапређивања поступања свих органа у систему заштите жена од насиља у породици, на ефикасније примене постојећих прописа и измене закона којима ће се увести ново кривично дело прогањања, пооштравање санкција (уз разматрање да ли је новчана казна примерена за насилника), обавезан психосоцијални третман за насилника и друге одредбе усмерене ка превенцији насиља.

Заштитник грађана је Министарству правде још 2011. године упутио, а затим 2012. године поновио, Иницијативу за измену Кривичног законика у циљу усклађивања домаћег законодавства са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици. Није поступљено по овом, као ни по предлогу да се донесе закон који уређује пружање бесплатне правне помоћи којим би се унапредио положај свих осетљивих група, а пре свега жртава насиља у породици, и по препоруци да се предузму мере ради обезбеђивања одговарајућих услуга прихвата жртава актуелног породичног насиља из Годишњег извештаја заштитника грађана за 2013, 2014. и 2015. годину.

Заштитник грађана је ове године у 12 од 14 случајева фемицида и у 46 случајева насиља у породици утврдио неправилности у поступању надлежних служби. Да ли у тим грешкама може да се уочи некакав образац?

Грешке су најчешће неодговарајуће одлуке органа, непредузимање одговарајућих мера и неадекватан и неблаговремен избор мера за заштиту жена од насиља.

Уочено је да се, нарочито у случају вербалног насиља, жртва насиља упућује да сама води поступке пред надлежним органима, без обзира на обавезе органа да предузимају мере за које су надлежни. Иако је обавеза свих органа у систему заштите жена од насиља у породици и заштите деце од злостављања и занемаривања да сарађују и редовно размењују све информације, утврдили смо да та сарадња често изостаје, или се не спроводи благовремено, као и да се информацијама које се односе на насиље не посвећује дужна пажња, што утиче на ефикасност рада органа и избор мера за заштиту жртве. Заштитник грађана је, такође, утврдио истоветне или истоврсне пропусте полицијских службеника, стручних радника органа старатељства и здравствених радника који указују на неопходност да се одмах приступи процени разлога који су довели до ових пропуста, утврђивању одговорности поступајућих службеника, њиховом санкционисању, као и планирању активности које ће довести до њиховог отклањања или смањења ризика од њиховог понављања у будућности.

Заштитник грађана је надлежним органима 27. јула и 28. августа ове године упутио низ системских препорука како би се отклонили утврђени недостаци који се очигледно понављају и унапредило поступање полиције, органа старатељства и здравствених установа у случајевима насиља у породици и партнерским односима и спречили слични пропусти у будућности.

Сузбијању и превенцији насиља помажу и обуке службеника који се баве овим проблемом. Има ли прецизне евиденције о броју обучених службеника, ефектима обука и, најбитније, о одрживости – да ли су обуке континуиране или једнократне?

Од изузетног значаја је и едукација поступајућих службеника који су у директном контакту са женом жртвом насиља, како би они разумели положај жене која трпи насиље у породици и партнерским односима, неравнотежу моћи између жртве и насилника, динамику насиља и његове последице на жртву – што је у потпуности у складу са Истамбулском конвенцијом.

Заштитник грађана је током 2015. године извршио анализу доступности обука о заштити жена од насиља, њихове ефикасности и обухвата запослених тим обукама, и израдио Посебан извештај о обукама за стицање и унапређење знања и компетенција за превенцију, сузбијање и заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима. Тим извештајем је утврдио недостатке и упутио препоруке.

Заштитник грађана је утврдио, између осталог, и да запосленима у органима није обезбеђен довољан број обука о заштити жена од насиља у породици и партнерским односима, да је приметна неуједначеност у броју обука и обухвату запослених који су обуке похађали у различитим системима, да нису успостављене одговарајуће евиденције о обукама, садржају и циљевима обука и броју запослених који су обуке похађали, као и да органи не врше процену усвојености знања и вештина запослених који су непосредно ангажовани на пословима заштите жена од насиља, нити начин примене стечених знања у пракси.

Заштитник грађана ће у петак 25. новембра одржати скуп на ову тему у Народној скупштини. Шта је циљ овог скупа и какве резултате очекујете?

Заштитник грађана у сарадњи са Народном скупштином Републике Србије, уз подршку Мисије ОЕБС-а, 25. новембра ове године, поводом обележавања Међународног дана борбе против насиља над женама организује конференцију "Свеобухватан приступ борби против насиља према женама". Наш циљ је да окупимо представнике свих надлежних органа у систему заштите жена од насиља у породици и партнерским односима, као и представнике независних тела за заштиту људских права, међународних организација и организација цивилног друштва из земље и региона, домаће и стране експерте. Тако бисмо разменили добре праксе сарадње у борби против овог озбиљног друштвеног проблема, системске недостатке и препреке са којима се суочавамо и размотрили могућности за њихово превазилажење, за спречавање насиља и свеобухватну и ефикасну заштиту жртава насиља.

Чланак је објављен у оквиру пројекта "Насиље у породици – Поглед упрт у европско право" који финансира Европска унија (преко Делегације ЕУ у Србији) кроз медијски програм. Објављивање овог чланка омогућено је уз финансијску помоћ Европске уније. Садржај чланка одговорност је искључиво недељника "Време" и ни на који начин не одражава ставове и мишљење Европске уније.