a

РАЗГОВОР: Милош Јанковић, заменик заштитника грађана, о избегличкој кризи

Аутор: Марјана Стевановић

Власт није испоштовала препоруке о мигрантима

Од почетка избегличке кризе Србија је имала либералан однос према људима који су пролазили балканском рутом, због чега је добила и похвале од међународне заједнице.
Али је такав приступ довео до тога да се број избеглица непрестано повећава, јер су државе с којима се граничи блокирале пут ка Западној Европи, указује заменик заштитника грађана Милош Јанковић.

Како подсећа, само током 2015. у Србији је регистровано око 600.000 избеглих, али се може претпоставити да је тај број био и већи будући да нису сви регистровани.
- Проблем са којим се суочавају избеглице у Србији није проблем власти, него је проблематична целокупна ситуација, из разлога што је заиста дошло до огромних миграторних кретања тзв. балканском рутом. То су одређене ванредне ситуације у којима је јако тешко пронаћи прави начин реаговања. Наше власти су се за разлику од других држава у региону и шире одлучиле за један либералан приступ, онако како су се односиле и одређене европске земље које су рекле да су потпуно отворене за долазак избеглица. Међутим, проблем Србије је у томе што се не граничи са тим земљама, већ са онима које су затвориле своје границе, каже Јанковић.

Као што је познато, Србија није затварала своје границе. Међутим, наводи Јанковић, Србија је крајем прошле године, у сарадњи са другим земљама, такође поставила одређена ограничења.
Осим тога, дошло је и до промене профила тих избеглица. Оне су раније долазили из Сирије и Ирака, а сада већину чине људи из Авганистана и Пакистана.
- Оно што је проблем Србије јесте што концепција која је била прихваћена у поступању према избеглицама није разрадила питање шта ће бити кад се деси, а десило се, да те избеглице буду заглављене на територији Србије, односно када започне процес враћања лица чији су захтеви за азил у западноевропским земљама одбијени, истиче Јанковић.

Он подсећа да је Заштитник грађана 2014. године упутио препоруку надлежним органима о томе како треба поступати кад су у питању избеглице, странци, мигранти који се затекну на нашој територији. Те препоруке, око 30 њих, биле су усмерене на то да се направи одређен систем. Међутим, те препоруке нису поштоване.
- Заштитник грађана је препоручио да се доследно примењује закон и да се врши регистрација свих оних који су незаконито ушли у Србију. Такође, препоруке су да се тим људима омогући пре свега хуманитарно збрињавање и поштовање њиховог достојанства и телесног интегритета, као и подношење захтева за азил, након чега би уследила једна ажурна процедура, објашњава Јанковић. Међутим, како додаје, тако није рађено, па смо имали ситуацију почетком 2015. године да су паушално даване свим избеглицама потврде да су тражиоци азила, иако то нису сви били. Тада је дато 600.000 потврда, али су све те избеглице отишле, што говори да је у Србији немогуће спровести ефикасну процедуру.

- Сад Србија, што је и очекивано, мења свој курс. Мађарска је смањила број људи које пропушта у своју земљу, али их и враћа, тако да је однос отишлих и враћених малтене изједначен. С друге стране, граница са Хрватском такође није проходна, па је изгледно да ће се у Србији број избеглица увећавати, напомиње Јанковић.

У Србији тренутно борави пар хиљада миграната и они су суочени са затвореним границама. Једини мост, како додаје наш саговорник, који им омогућава да наставе пут јесу кријумчари, с којима се Србија истовремено бори. Тренутно, према подацима, 600 до 1.000 избеглица дневно борави у магацинима иза аутобуске станице, у крајње нехуманим условима, а одбијају да оду у неки од прихватних центара из страха да ће бити депортовани натраг.

Либерални приступ Србије у погледу мигрантске кризе с једне стране је похвалан, међутим, објашњава Јанковић, није се увиђало да је такав приступ стварао простор управо за појединце и групе, можда чак и за оне који су повезани с влашћу, да искористе и злоупотребе њихов положај незаштићених, будући да нису били под непосредним надзором власти.