a

b_300_0_16777215_00_images_23052017.jpegСрбији су потребни центри за ментално здравље у оквиру локалних самоуправа, како бисмо побољшали положај особа са менталним сметњама и омогућили њихов живот у заједници, изјавио је ФоНету вршилац дужности Заштитника грађана Милош Јанковић, уочи конференције о положају особа са менталним сметњама, која се одржава 25. и 26. маја у Београду.

Јанковић је указао да су особе са менталним сметњама посебно повредива друштвена група и то, пре свега, оне које су смештене у социјалним установама или у специјализованим психијатријским болницама. То су лица која су изолована из заједнице и у великом броју често смештена у дислоцираним установама, објаснио је Јанковић. Према његовим речима, потребно је да држава предузме ефикасне мере како би та лица могла да живе у заједници и да у њој буду збринута.То подразумева да подршка мора да буде упућена и њиховим породицама, напоменуо је Јанковић.

Многи често осуђују породице које имају чланове са менталним сметњама да не желе да се брину о њима, уочио је Јанковић, а заборављају колико то захтева посвећености. То често подразумева да неко од укућана мора да напусти посао како би бринуо о особи са менталним сметњама, нагласио је Јанковић, који сматра да држава мора да помогне и изгради систем подршке тим породицама и њиховим члановима са менталним сметњама.

У Србији се не ради довољно, све су то парцијална решења, а већ годинама нема системским помака, указао је Јанковић. Потребни су нам центри за ментално здравље у оквиру локалних самоуправа, рекао је Јанковић и објаснио да то не мора да буде у свакој од њих, већ један центар може да буде за више општина. У саставу тих центара требало би да буду психолози, психијатри и правници ради помоћи особама са менталним сметњама које су ван институција и који живе у заједници,напоменуо је Јанковић.

Он сматра да би ти стручњаци стално требало да прате какво је стање лица са менталним сметњама и да предузимају мере,у складу са тим. Не може се све сводити на ово што се данас чини, а то је да се одлучи где да се смести лице са менталним сметњама,констатовао је Јанковић. У ситуацији када се изгради систем и када тим стручњака прати стање лица са менталним сметњама, онда таква особа може да буде у заједници, а да по потреби буде упућена на лечење, рекао је Јанковић. Он је додао да би успостављање центара за ментално здравље у локалним самоуправам требало да се спроведе у сарадњи министарстава здравља и рада и социјалне политике. Проблем је и што је велики број лица са менталним сметњама смештен у социјалне установе, попут Мале Пчелице у Крагујевцу, у којима има више од хиљаду корисника, указао је Јанковић.

Према речима руководства те установе, многим лицима у њој није ту место и једини разлог за њихов боравак у социјалној установи је у томе што нема услова за њихово збрињавање у заједници. Јанковић је поручио да и деца са менталним сметњама морају да имају појачану заштиту, али да се мора водити рачуна о томе шта после, када напуне 18 година. Када се то деси, имате промену из једнг режима у други и ту је потребно системско решење како би се избегле негативне ситуације, објаснио је Јанковић.

Говорећи о активностима Заштитника, Јанковић је рекао да је његова служба покренула поступке у случају поступања комуналне полиције према ромској деци и случају односа полиције у Бачкој Тополи према сину Звездана Јовановића.

У нашрем друштву одређени догађаји нужно повлаче сврставање јавности на одређену страну. Све је то последица популизма који је, нажалост, владајући у нашем друштву, оценио је Јанковић.

Он сматра да би и случај у Бачкој Тополи, као и поступање комуналне полиције у Београду, надлежни требало да испитају, уз поштовање претпоставке невиности.

Упитан о процедури за одузимање пословне способности у Србији, Јанковић је рекао да судови морају пажљиво да решавају сваки од тих случајева и да није прихватљиво да судија доноси одлуку, а да није ни видео особу о чијој судбини одлучује.

Јанковић је нагласио да евентуално одузимање пословне способности не би требало да буде основ за смештање одређене особе у социјалне установе, то јест за лишавање слободе.