a

Дневни лист "Блиц"
Датум: 05.07.2009.
Аутор: М.Илић

ТИМ ЗА КОНТРОЛУ ЗАТВОРА И ПОЛИЦИЈЕ

Омбдусман формирао тело за борбу против тортуре

Задатак тима је да заштитнику грађана укаже на сурово, нељудско и понижавајуће поступање и кажњавање лица лишених слободе

Заштитник грађана Саша Јанковић формирао је посебан тим који ће надгледати поштовање људских права у затворима, полицијским станицама, социјалним установама и психијатријским болницама затвореног типа, сазнаје „Блиц недеље“.

– Тим је састављен од правних и медицинских експерата, као и од сарадника заштитника грађана. Они ће континуирано обилазити све установе у којима су смештена лица лишена слободе. Испитиваће третман, услове смештаја, здравствену заштиту и све што је важно за положај тих лица. Задатак тима је и да утврди чињенично стање, укаже на све облике кршења људских права, као и да заштитнику грађана предложи мере како би могао да наложи отклањање уочених неправилности – објашњава за „Блиц недеље“ Милош Јанковић, заменик заштитника грађана за права лица лишених слободе.
Заменик заштитника грађана истиче да у Србији нема системске тортуре, али постоје елементи који указују на сурово, нељудско и понижавајуће поступање и кажњавање лица лишених слободе, у која спадају особе које је задржала полиција, притвореници, лица која служе затворске казне, али и они који се налазе у институцијама социјалне и здравствене заштите.
– Тортура није само када држава чини или подржава насиље, већ и када зна да тако нешто постоји, а не реагује. Најбољи пример за то је случај у Црној реци.
Држава је знала за то злостављање и била је дужна да га спречи – напомиње Јанковић.
Заштитнику грађана годишње стигне од 80 до 100 притужби, најчешће писаних руком особа које се налазе у притвору или на издржавању затворске казне. У једној од ових притужби, притвореник београдског Окружног затвора се жалио да је иза решетака остао 20 дана дуже него што је стајало у судском решењу о његовом лишењу слободе.
– Испитивали смо овај случај и утврдили да је један притвореник држан у притвору и по истеку рока на који је притвор одређен, што је правдано спорошћу комуникације између Министарства правде и суда – износи Јанковић.
Он додаје да се осуђеници и притвореници углавном жале на поступке затворских службеника, пре свега обезбеђења и здравствене службе, али да је тешко накнадно утврдити постојање тортуре.
– Због тога у нашем тиму има стручњака различитог профила – од правника до форензичара – специјалиста судске медицине. Они ће на основу документације и прегледа оштећеног утврђивати да ли је било примене силе која се може окарактерисати као тортура.
Посебан проблем у српским затворима су смештајни капацитети.
Наши затвори су пренасељени и неопходно је одмах приступити изградњи нових и проширењу постојећих капацитета, интензивирати примену алтернативних мера и санкција, као и свих других законом предвиђених института који омогућавају смањење броја затвореника – сматра Јанковић.
Највише притужби на рад МУП-а стиже због примене силе приликом 48-часовног задржавања у полицијским станицама.
– И у овим случајевимa је доста тешко утврдити истинитост навода у притужби, осим у случајевима када је дошло до наношења телесних повреда. Надам се да ће Србија, сходно препорукама међународних тела, испунити своју обавезу и омогућити лекарски преглед чим неко буде приведен у полицијску станицу – каже Јанковић.
Иако практично нема притужби на рад социјалних установа и психијатријских болница, Јанковић каже да то не значи да се у овим установама беспрекорно поштују људска права.
– Пошто је добио информацију да се према корисницима Дома за децу и лица ометена у развоју „Др Никола Шуменковић“ у селу Стамница код Петровца на Млави не поступа према прописима, заштитник грађана је тамо послао своје представнике. Између осталог, они су утврдили да о 427 пацијената брине само један лекар. Још већи парадокс је да је Министарство здравља још пре годину дана забранило стоматолошке и гинеколошке прегледе у овој установи, а до сада није учинило ништа да се овај проблем реши – наводи Јанковић.