Дневни лист „Политика“

21. август 2009. године

Интервју Саша Јанковић, заштитник грађана

МУП не крије податке као Министарство просвете

Осим полиције, и Министарство одбране у неколико врло осетљивих поступака показало је спремност да унапреди свој рад, а највећи проблем у комуникацији је са Министарством просвете

Полиција је од једне банке тражила податке о свим променама на рачуну једног клијента – без судског налога. Директор банке који је одбио такав захтев инспектора лишен је слободе. Пуштен је пошто је Управни одбор банке одмах одлучио да да тражене податке како директор не би седео у полицијској станици. После тога цео случај су испричали заштитнику грађана Србије Саши Јанковићу. Омбудсман је покренуо поступак контроле и указао Министарству унутрашњих послова да је полиција погрешно тумачила закон. МУП је прихватио сопствени пропуст и одговорио да на такав начин у будућности неће користити полицијска овлашћења.

И овакви случајеви, дакле, стижу у канцеларију заштитника грађана (омбудсмана), која у Србији постоји од 23. јула 2007. и која је до сада добила око 2.500 формалних притужби грађана.

– Морам да кажем да је до сада највише притужби било на рад МУП-а, јер то министарство има изузетно много контаката са грађанима. Али истовремено је убедљиво најквалитетнији однос тог министарства према контролним овлашћењима омбудсмана и извршењу наших препорука. МУП заиста показује изузетну отвореност и не крије податке и чињенице потребне да би омбудсман донео оцену о правилности њиховог рада – истиче Саша Јанковић у разговору за „Политику”.

С ким још успешно сарађујете, а с ким имате проблема?

Рећи ћу то сада први пут, а врло брзо ће на сајту заштитника грађана јавност у сваком моменту моћи да види колико нека институција сарађује или не сарађује са заштитником грађана. Осим, дакле, МУП-а, и Министарство одбране у неколико врло осетљивих поступака показало је спремност да унапреди свој рад, како на нормативном плану, тако и у конкретним случајевима. Ипак, и једно и друго министарство оптерећено је многим проблемима, тако да би било погрешно схватити да омбудсман каже да они све добро раде. Тачно је да по препорукама ове институције стално унапређују свој рад у погледу поштовања права грађана.

Чијим понашањем као заштитник грађана нисте задовољни?

Највећи проблем у комуникацији имамо с Министарством просвете. Неспорно смо утврдили, рецимо, да је Министарство просвете конкурсима за ученичке домове дискриминисало ученике приватних школа и више од годину дана не можемо од министарства да добијемо никакве конкретне кораке на исправљању те грешке. Слично се догодило и са неким прописима које је министарство требало да донесе, а није, а у вези су са школовањем на мањинским језицима. Помоћници министра су избегавали да покажу сва документа, крили су чињенице у поступку контроле. То је почело још у претходној влади, и претходног и садашњег министра смо суочавали са неприхватљивим понашањем њихових сарадника, али без резултата.

Већ сте неколико пута констатовали да има покушаја ограничавања вашег рада и кроз нека законска решења.

У јавности је последњих неколико недеља актуелан закон о заштити тајних података. Он набраја низ државних органа и функционера, међу њима и заштитника грађана, гарантује им право да виде све податке који су потребни за обављање њихових надлежности, а онда у једном члану издваја омбудсмана и повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и набраја случајеве у којима им онај кога контролишу може ускратити податке који су неспорно од значаја за остварење њихове функције. И то је оно против чега сам морао да дигнем глас. У Уставу пише да заштитник грађана не може да контролише само председника републике, владу (као колективни орган, не и министарства), Народну скупштину, судове, тужилаштво и Уставни суд.

Значи, можете да контролишете и тајне службе?

Апсолутно. Оне по дефиницији ограничавају и суспендују Уставом гарантована права грађана. Мој посао је да проверим да ли су права грађана ограничена законито и правилно или не. Ако тајне службе законито и правилно суспендују, рецимо, право грађана на приватност комуникација, онда је мој посао да то и остане тајна, дакле, да службе наставе да раде то што морају и треба да раде, а ја ћу грађанима рећи да њихова права нису повређена. Потпуно исти одговор од омбудсмана ће чути грађанин ако се испостави да му неко чита електронску пошту. Али моја је дужност да реагујем ако установим да се права грађана ограничавају незаконито и неправилно. Да бих то знао, морам имати могућност да видим о чему се ради, наравно уз обавезу да чувам као тајну оно што сазнам, на шта ме закон већ обавезује.

Због чега се грађани најчешће обраћају омбудсману?

У последње време грађани нам се често обраћају због неостваривања права из радног односа. Ми не можемо директно да улазимо у однос између послодавца и запослених, али постоји државни орган, дакле, инспекција, која контролише законитост рада послодавца. И ако инспекција не уради оно што је њена дужност, онда се грађани заштитнику жале на инспекцију. Немогућност остваривања пуног права на пензију огроман је проблем, нагомилаван деценијама, али за који је крива држава, јер је послодавцима допуштала да избегавају законску обавезу да уплаћују у обавезни пензијски фонд. Или, рецимо, остваривање права националних мањина на службену употребу језика. Обишли смо све општине у Србији у којима мањински језик постоји као службени и утврдили да у више од 50 одсто њих то право није у потпуности остварено. Ових дана треба да окончамо један врло значајан поступак провере да ли је било кршења људских права ухапшених у тзв. гњиланској групи.

Ко се ту жалио? Неко од те деветорице Албанаца?

Реаговали смо на основу информација које смо добили из самих органа управе, дакле из полиције или затвора.

Имали сте дојаву?

Омбудсман је државни орган и сви други државни органи, и запослени у њима, дужни су да нам скрену пажњу на оно што може бити незаконито и неправилно, а од значаја је за права грађана. У овом случају из других институција указано нам је да постоји могућност да је дошло до повреде права. Отворили смо поступак контроле и наишли на изузетну сарадњу МУП-а и Управе за извршење заводских санкција при Министарству правде, врло детаљно насамо разговарали са свих девет ухапшених, и на основу прикупљених информација омбудсман ће донети свој суд о поштовању права ухапшених и, по потреби, препоручити како евентуалне пропусте исправити и спречити у будућности.

-----------------------------------------------------------

Антрфиле

Успорен рад омбудсмана

– Само у 2009. години, до 15. августа, остварили смо 5.910 контаката са грађанима, 1.067 писаних притужби, примили смо 1.087 грађана на разговор, обавили 3.226 телефонских разговора и 530 контаката мејловима. Од формалних (писаних) притужби, 200 случајева је решено (и још толико из претходне године) а у поступку је 800. То показује да ми не можемо решавати притужбе брзином којом оне пристижу, и због тога желим да укажем јавности да начин на који сада радимо не даје задовољавајуће резултате. Грађанин има право, рецимо, да нам се жали на лошу управу ако у разумном року не добије одговор на свој писани захтев. А може да се деси да његова притужба ни после три месеца не стигне на ред код омбудсмана. Ја то не могу мирне савести да прећутим.

-----------------------------------------------------------

Дневно 50 грађана тражи помоћ

– Обраћа нам се у просеку педесет грађана дневно – телефоном, лично, писано. Јасно је да је неопходно да постоји стручна служба која ће проверавати и прикупљати чињенице и доказе да би омбудсман могао донети објективан став о оправданости притужбе. С друге стране, просторије у Палати „Србија” четврте су привремене просторије српског омбудсмана за две године. Радимо на две локације (друга је у стамбеној згради у Улици Милутина Миланковића) и нема места да запослимо још 20 сарадника, колико нам је Скупштина одобрила, што нам знатно успорава рад. Недостају нам и возила, да наши људи могу отићи на лице места у најављену или ненајављену посету и одмах установити све чињенице, уместо да се месецима дописују са онима чији рад је грађанин оспорио. Прошле и ове године више од 70 пута смо одлазили на терен: у притворе, затворе, установе где бораве деца без родитељског старања, домове за пензионере… Резултати не изостају, али могли би бити много бољи, у корист свих грађана.