a

Аутор: А. Поповић

Избор нових заменика заштитника грађана и кадровска реорганизација неће успорити рад те институције, тврди омбудсман Зоран Пашалић. Иако избор сва четири заменика Заштитника грађана предстоји, још увек се не зна ниједно име које ће заштитник предложити Скупштини Србије, а једино је извесно да се Милош Јанковић неће наћи на тој функцији, јер истеком другог мандата он не може бити поново биран. Ова процедура не би требало да успори рад институције, а у плану су и друге кадровске измене са циљем да се ефикасније ради на успостављању владавине права, заштити медијских слобода и имовинско-правне сигурности, рекао је за Данас омбудсман Зоран Пашалић.

Од пре две недеље заштитник грађана више нема ниједног заменика а по законској процедури Пашалић треба да предложи Народној скупштини људе који могу бити изабрани на те функције, о чему ће коначну реч дати посланици. Конкретна имена, каже, још увек није изабрао.

– Када сам дошао на функцију затекао сам четири заменика које је изабрао претходни заштитник, у ових годину и по дана мог мандата, једна заменица, Владана Јовић, напустила је ту позицију, отишла на други посао, а осталима је недавно истекао мандат. Роберту Сепију и Гордани Стевановић је то први мандат и могу бити поново бирани, а Милош Јанковић је већ два пута изабран тако да он више не може бити кандидат за ту функцију. Још увек нисам предложио никог, не постоји законски рок за то, али потрудићу се да то буде најбрже могуће. Не могу да кажем ништа лоше о досадашњим заменицима и вероватно ће нека решења бити у том кругу, објашњава Пашалић.

Он наглашава и да овај процес не успорава рад институције јер, иако се она персонализује кроз једну личност, запослени раде по притужбама грађана. Како би се на томе радило ефикасније у плану је и нова систематизација за постојећих 90 запослених, али и вероватно запошљавање нових људи – па тек онда избор заменика.

– Скупштина је одобрила нову систематизацију, када то окончамо, расписаћемо и конкурс за људе који нам недостају, а потом ћемо заједно предложити заменике.

Институција мора да се прилагођава потребама грађана, истиче омбудсман. Он указује да су потребе грађана до сада показале да највише проблема има из имовинско-правне и социјално-економске тематике па ће зато много више активности морати да се усмери у том правцу.

– Све је више притужби из ове области – на рад извршитеља, на неефикасан рад појединих судских, управних и извршних органа, а свакако ћемо морати да радимо на областима које су за Србију зацртане као проблематичне. То подразумева побољшања у сфери правосуђа, и овде је врло важно нагласити да никоме не пада на памет да се меша у независно судство, али омбудсмани могу да пружају помоћ да се реше проблеми дужине трајања поступка, злоупотребе процесних овлашћења и неизвршења судских одлука, наглашава Пашалић, додајући да се четвртина грађана која му се обрати жали управо на ове сегменте.
Једна од примедби ЕУ тиче се и корупције, па Заштитник истиче да ће помоћи у раду Агенције за борбу против корупције и да треба пружити подршку и заштиту узбуњивачима.

– То су изузетно храбри људи који су ризиковали свој посао и егзистенцију своје породице, и њих треба апсолутно заштитити, ако они открију недостатке институција у којима раде и могу потпуно слободно да кажу то што примете то убрзава изградњу система у друштву а циљ је да да дођемо на ниво који је не само захтев Европске уније него и пожељан да би наша држава боље функционисала, закључује Пашалић.

Одговарајући на питање да ли и како Заштитник може да помогне у сваком конкретном случају када су права грађана нарушена, као што су ситуације када је рецимо узбуњивач отпуштен са посла или доживљава притиске, Пашалић каже да осим што може да афирмише и подржи узбуњивача, може да се огласи у сваком појединачном случају, након што утврди све чињенице.

„Недопустив сваки вид притисака на новинаре“

Осим наведених области у којима Заштитник грађана мора да делује ефикасније, Пашалић као неопходно види одбрану медијских слобода, и положаја новинара како у смислу њиховог економског и социјално статуса где Заштитник може да помогне упућивањем препорука државним органима и институцијама, али и спречавањем сваког вида напада и насиља.

– Насиље над новинарима је апсолутно недопустиво, не само напади и вређање већи и свака врста притисака, наша институција ће се ту увек појављивати не да арбитрира али као саговорник новинарским удружењима, са којима смо одржали један састанак и треба да изградимо заједничку платформу, указује он.