a

Аутор: Катарина Ђорђевић

Омбудсман Зоран Пашалић објашњава да избор његових сарадника у овом моменту није приоритет и додаје да ће они бити изабрани тек када се заврше измене и допуне прописа који није мењан већ десет година

Институција заштитника грађана већ пет месеци нема заменика за права детета и родну равноправност, права особа са инвалидитетом, права припадника националних мањина и права лица лишена слободе. Иако је мандат четири заменика грађана истекао почетком децембра прошле године, омбудсман Зоран Пашалић објашњава да њихов избор у овом моменту није приоритет и додаје да ће његови заменици бити изабрани тек када се ураде измене и допуне Закона о омбудсману, који није мењан већ десет година и изради платформа која ће евидентирати све притиске и нападе на новинаре.

– У овом тренутку ми поступамо по новој систематизацији. Закон о заштитнику грађана није мењан десет година, а институција омбудсмана је најдинамичнији организам у односу на све друге установе. Измене и допуне закона су толико обимне да је можда примереније да говоримо о томе да нам је потребан нови закон о омбудсману, који би се прилагодио реалности и потребама грађана, јер често нисмо у могућности да помогнемо због ограничења постојећег закона. То не значи да тих пет области којима су се бавили заменици омбудсмана више нису у фокусу наше стручне службе. Јесу, али морамо да обратимо пажњу на оне области у којима постоји највећи број притужби, а то су имовинскоправна и социјална питања. Ту се мултипликовао број обраћања и притужби – истиче Зоран Пашалић.

Наш саговорник се слаже са тврдњом да су његови заменици у претходних 12 година обавили изванредан посао, а захваљујући њиховим активностима јавност је била информисана о бројним кршењима људских права. Тако је у најновијем извештају заменика омбудсмана за права детета упозорено да скоро половина деце у Србији прима неку врсту социјалних давања, односно да су мере економске штедње и забрана запошљавања професионалаца довеле до тога да су угрожена бројна дечја права.

Такође је установљено да у домовима здравља широм наше земље данас недостаје чак 250 педијатара, да развојна саветовалишта поседује свега 36 од 159 општина у Србији, а многе правосудне судске одлуке не могу се извршити јер у неким центрима за социјални рад нема психолога. Заменик омбудсмана за права националних мањина установио је да су многи средњошколци злоупотребљавали афирмативне мере приликом уписа на факултете. Заменик заштитника грађана за лица лишена слободе често је одлазио у ненајављене посете притворима и установама затвореног типа и јавност редовно информисао о стању људских права у тим институцијама.

На питање колико је препорука упућено органима управе по истеку мандата заменика омбудсмана, наш саговорник каже да је у периоду од 1. децембра 2018. до 23. априла 2019. године покренуто 26 поступака у области права детета, седам поступака у вези са правима припадника националних мањина и десет поступака у области права особа са инвалидитетом.

– Евиденцију о нашим активностима не водимо преко сајта, већ на други начин. Сматрам да на сајту треба да стоје информације које су битне за грађане, а то је да ли можемо да им помогнемо и у којем року можемо да им пружимо помоћ. Иако ми је више пута замерано да ме нема довољно у медијима, мени је важније да новине пишу о решеним случајевима, а последњи је случај професорке ФОН-а Весне Тодорчевић – истиче наш саговорник.

На питање да ли број обраћања и притужби грађана расте, он одговара потврдно и наводи да је канцеларија омбудсмана у првом кварталу ове године евидентирала 935 притужби, односно предмета, док је у претходној години евидентирано 3.338 притужби. Истовремено, Пашалић скреће пажњу на чињеницу да је број грађана који су се обратили за помоћ канцеларији омбудсмана скоро троструко већи у односу на број притужби које су поднете – током 2018. године помоћ је затражило 9.120 наших суграђана, а поднето је свега 3.338 притужби, док је у прва четири месеца ове године на врата омбудсмана закуцало 2.740 грађана, а број поднетих притужби износи 935. Ова несразмера тумачи се у светлу чињенице да због бројних ограничења закона о омбудсману представници ове институције могу да помогну само једном броју суграђана.

– Број обраћања грађана расте, али је од мог доласка на чело ове институције заузет став да свако ко има контакт са грађанима мора отворено да каже да ли у притужби постоје елементи да се покрене поступак. Актуелни закон у највећем делу ограничава заштитника грађана у раду путем рокова, овлашћења и могућности да реагује у бројним хитним ситуацијама. Навешћу вам пример: некоме коме је искључена струја помоћ је потребна одмах, ако одлазите у болницу а немате здравствену књижицу мора вам се одмах помоћи... Постоје многа ограничења у закону која нама везују руке и ми ћемо се трудити да корекције закона иду управо у смеру њиховог отклањања, да не бисмо дошли у ситуацију да грађанина који закуца на наша врата пун наде морамо да одбијемо због законских ограничења – закључује Зоран Пашалић.