a

Интервју: Саша Јанковић, омбудсман

Не може се власт скривати иза тајни

Да би заштитник грађана могао да буде гарант поштовања слобода и права, за шта га је парламент и изабрао, он мора бити у могућности да лично провери да ли се слободе и права грађана законито и правилно ограничавају и привремено укидају. А управо то могло би бити закинуто Владиним Предлогом закона о тајности података, који је предвидео да баш омбудсману и поверенику за информације неки подаци од значаја за заштиту права грађана буду тајна. И то да буду тајна само њима, али не и другим државним органима и функционерима.
Зато су Саша Јанковић, омбудсман, и Родољуб Шабић, повереник, поднели амандман на поменути Предлог закона. Јанковић за „Блиц недеље“ објашњава ову иницијативу.
– Не можемо грађанину који тражи заштиту својих права одговорити да она нису прекршена ако то заиста нисмо установили. Схваћено и спроведено правилно, то значи да заштитник грађана неће оном ко је незаконито притворен рећи да су му нека права и слободе суспендовани, ако се уверио да је то учињено у складу са законом и правилно, али сви грађани треба да знају да их државни орган независан од апарата силе штити од злоупотреба власти увек, па и у таквим ситуацијама – објашњава Јанковић.
Владин Предлог закона о тајности података, иначе, онемогућава заштитнику грађана и поверенику приступ тајним подацима које су управо они дужни да контролишу. Предлог такође даје слободу да се омбудсману и поверенику ускрате информације које су битне и од којих зависи оцена да ли се права грађана поштују или не, каже Јанковић.
– Конкретно то значи да, рецимо, у ситуацији у којој постоје проверене информације да државни орган држи некога у притвору мимо закона, а омбудсман проверава рад тог органа, он једноставно може да каже заштитнику грађана – акција је у току, све радимо по закону и правилно, дођите нам, да се мало нашалим, поново. Устав и закон, међутим, кажу да омбудсман мора да утврди да ли се права и слободе грађана правилно и законито ограничавају.

Шта очекујете од Скупштине сад кад сте поднели амандман на Предлог закона?
– Усвајањем овог амандмана брисало би се ограничење. Амандманом би била заштићена безбедност тајних података јер би посебно осетљивим информацијама имали приступ само они који прођу одговарајућу безбедносну проверу, укључујући ту и омбудсмана и повереника (од провере би, ипак, били изузети председник државе, председник скупштине и председник владе). Амандман предвиђа и обавезу и овлашћење за све који су тајним подацима приступили да их на сваки неопходан и примерен начин сачувају као тајну и спрече штету по интересе и безбедност људи и друштва, односно државе.
Како је овај проблем решен у земљама ЕУ?
– Управо на принципима које сам изнео.
Бројним институцијама се данас преклапају надлежности (Закон о спречавању дискриминације предвиђа повереника за ту област, Закон о заштити права детета предвиђа дечјег омбудсмана). Какав је ваш став о томе?
– Оно што није добро је разлика коју су закони направили између два повереника – колега Шабић доноси решења и друге акте који су и формално-правно обавезујући за друге државне органе – акте са „империјумом“, дакле акте вршења власти, а „нови“ повереник моћи ће да да само мишљење о томе да постоји дискриминација. Таква неконзистентна решења уносе конфузију и међу грађане и у институционални живот.
Колико сте до сада примили притужби грађана?
– У протекле две године институција Заштитника грађана је заживела у свести грађана. У том периоду примили смо 3.065 грађана, телефонски разговарали с грађанима у 6.734 случајева и примили 1.077 електронских поднесака. Укупно је за око две године постојања ове институције, до 23. октобра решено 2.403 случајева. То, међутим, не значи ни да су се у свима њима грађани оправдано жалили, нити да се решење једног случаја односи само на појединца – по правилу је другачије – полазећи од конкретног примера, од органа управе тражимо да промени начин рада према свима који се нађу у истој ситуацији. Министарство просвете је ових дана спровело једну нашу препоруку и тако омогућило остварење права свим студентима на мастер студијама, а то је статистички један предмет. Користили смо до сада 12 пута и право да предлажемо измене прописа који негативно утичу на остваривање загарантованих права грађана, а одредбе једног закона оспорили смо и пред Уставним судом.

И ја се понекад жалим грађанима
Јанковић сматра да се ситуација с институцијама које треба да штите грађане споро али ипак мења, и то набоље, и додаје:
– Ми се трудимо да наш капацитет градимо што брже да би сустигао велика и растућа очекивања грађана. То, међутим, не зависи само од нас, због тога се и ја понекад „жалим“ грађанима. То је највећи проблем који имамо – још увек не стижемо да све притужбе размотримо у року који грађани од нас с правом очекују