a

СВЕ НАШЕ ТАЈНЕ

Гост коментатор

Саша Јанковић заштитник грађана

Немачки филм „Животи других” („Das Leben der Anderen”), недавно емитован на националној телевизији, подсетио нас је на један бивши тоталитарни режим и његову тајну полицију која је, овладавајући човечјом интимом, од људи чинила таоце на привидној слободи.

Уједињена Немачка је источнонемачки Штази распустила и милионима људи ставила на увид досијее које је о њима тајна служба водила, као и истраживачима и новинарима. Био је то дуг према жртвама репресије, али и улог за здравију будућност. Нека врста тог процеса десила се у готово свим посттоталитарним државама. Отварање политичких досијеа Државне безбедности обећала је и Демократска опозиција Србије (ДОС) пре доласка на власт 2000. године. Покушај да обећање испуни неславно се завршио уредбом дугачког имена и кратког трајања и домета.

Верујући да је то потребно за реуспостављање повређених људских права, први српски омбудсман предложио је парламенту, непосредно након свог избора 2007.године, да се донесе посебан закон о отварању политичких досијеа (категорије „унутрашњих непријатеља” и сл.). Зачудо, Скупштина није прихватила тај предлог, а иронија је удесила да га, као посланик и шеф одбора за одбрану и безбедност подржи нови председник партије која је пре 2000. године била на власти и контролисала Службу државне безбедности, а да против гласају посланици странака владајуће коалиције, пре 2000. године скоро сви одреда опозиционари!

Може бити да је недавна „има-нема” питалица око докумената наших тајних служби о гробу Драже Михаиловића неке нове људе на њиховом челу забринула и упитала да ли и сами знају шта им по подрумима хвата прашину и чека да, када невидљивим рукама затреба, неког упропасти или уздигне. Можда је време да омбудсман поново изађе пред парламентарце, овај пут не са предлогом да се закон о отварању досијеа напише, већ са предлогом тог закона. Између осталог и због тога да би и неки наш данашњи ХГW XX/7, попут свог колеге из немачког, познаваоци кажу преромантичног филма, знао да, уколико се понови терор страха, једног дана неко може отворити свеску са његовим минулим радом и затражити да људима и правди погледа у очи.