a

Суштина сваког проблема најбоље се може сазнати у директном разговору, док писана комуникација често не може да осветли проблем, каже омбудсман

Интервју заштитника грађана Зорана Пашалића дневном листу "Политика", аутор: Александар Бојовић

У Новом Козјаку код Алибунара шесторо деце живи без родитеља. Мајка их је напустила, отац је у затвору. Деца имају од три до 16 година и сами се у трошној кући брину једни о другима. Када се ова вест појавила у медијима, многи грађани су се јавили како би тој деци пружили помоћ. Огласио се и Зоран Пашалић, заштитник грађана. Омбудсман је у овом случају утврдио да су сви надлежни органи начинили пропусте у раду услед чега деци није пружена адекватна и благовремена заштита права, због чега су малишани на очиглед свих државних органа и установа били препуштена сама себи. Заштитник грађана је констатовао и да је свеукупно (не)поступање надлежних било неправилно, а да су утврђени пропусти свих државних органа довели до тога да живот и безбедност деце буду угрожени, као и да двоје малишана не заврши основну школу у 21. веку, што је утицало на њихову будућност.

Зоран Пашалић је више од три године заштитник грађана Србије. Од када је на тој функцији разговарао је са више хиљада грађана који су се жалили на различите проблеме. У интервјуу за „Политику” открива да му поједине институције не одговарају у законом предвиђеном року и да се током короне број грађана који су тражили помоћ омбудсмана – увећао.

Да ли грађани Србије препознају институцију заштитника грађана? Да ли људи знају како да вам се обрате?

Они све више препознају институцију омбудсмана као инстанцу која може да им помогне да реше одређене важне животне проблеме. Међутим, то препознавање иде полако јер се ова институција пре мог доласка није много трудила да објасни грађанима шта све може за њих да уради, али ни где њене надлежности престају. То покушавам да исправим од доласка на ову функцију па сам увео праксу „отворених врата” где сам у директним контактима причао са више хиљада грађана из целе Србије. Суштина сваког појединачног проблема најбоље се може сазнати у разговору са грађанима, док писана комуникација често може да не осветли евентуални проблем са праве стране.

Да ли се током пандемије вируса корона повећао број грађана који су тражили вашу помоћ?

Вишеструко се увећао, а самим тим и поверење које грађани имају у ову институцију. То најбоље показује једно истраживање невладиних организација где се наводи да су током ванредног стања грађани Србије имали највише поверења у заштитника грађана, али и велики број порука и писама захвалности које и даље добијамо готово свакодневно.

На шта су се грађани највише жалили током короне?

На мере ограничења кретања, које су у почетку створиле велике проблеме деци са аутизмом и њиховим родитељима, а након нашег обраћања Влади Србије омогућено им је несметано кретање. Проблем је настао и око добијања дозвола ради виђања родитеља са дететом са којим не живе што смо решили директном сарадњом са локалним самоуправама и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Помогли смо и око тога да се забрана кретања не односи на особе које напуштају станове и куће због заштите од насиља у породици, повратка наших грађана из иностранства у Србију на почетку избијања епидемије. Имали смо бројне теренске посете, али смо често, због хитности ситуације, телефонским путем решавали проблеме како би грађани што пре могли да остваре неко своје право.

Од којих институција током контроле најчешће тражите извештаје? Да ли сте имали искуство да нека од њих неће да сарађује са заштитником грађана?

Проблеми грађана, како сам приметио, најчешће се своде на економска питања која задиру у ресор многих министарстава. Када је реч о најмањој спремности на сарадњу, то се пре свега односи на локалну самоуправу која често не уме да сагледа системске проблеме већ гледа само локални проблем и како да га реши. Ипак, не може се издвојити ниједан орган управе који више сарађује од другог јер све зависи од случаја до случаја. Због тога је посао омбудсмана да сталним активностима исправља недостатке и проблеме.

Како оцењујете сарадњу са Министарством унутрашњих послова Србије? Да ли вам у предвиђеном року из МУП-а достављају извештаје?

Када је реч о управним пословима, сарадњу са Министарством унутрашњих послова Србије могу да оценим као добру. Ово министарство показало се као једна од најодговорнијих државних институција што се тиче поступања по захтевима и препорукама заштитника грађана. У погледу захтева за изјашњење поводом појединих случајева који су изазвали посебну пажњу јавности често се дешава да не одговоре у законом предвиђеном року и због тога нам успоравају цео поступак. У будућности ћемо се трудити да тај ниво сарадње поспешимо.