a

Организатори просјачења деце у Србији у последњих годину и по дана уопште нису процесуирани, а на централним улицама свих већих градова свакодневно "ради" више стотина деце. Појединачни случајеви "просјачења" су се, међутим, нашли пред прекшајним судовима, али је процесуирано свега 1.135 за годину и по дана, а свега шест случајева за такозвано просјачење у групи, указао је Заштитиник грађана Зоран Пашалић у изјави за Тањуг.

Напомињући да је реч о веома малом броју случајева у односу на реалност, Пашалић је нагласио да међу процесуираним особама има и малолетника, а за децу до 16 година одговарају родитељи. Највише просјачења је у великим градовима, и тачно се зна у којим терминима и интервалима у години и на којим локацијама се оно ради, рекао је Пашалић, уз опаску да су то места на којима се креће највећи број грађана.

Он сматра да је за решење овог проблема, а ради заштите интереса деце, неопходна боља сарадња између надлежних институција и истиче да је за Канцеларију Заштитиника грађана приоритет заштита права деце и саме деце.

Због тога је, како је навео, Канцеларија Заштитника грађана упутила препоруку Министарству за рад и социјална питања да се стави ван снаге упутство из 2018. године, којим је центрима за социјални рад сугерисано да деца која раде на улици и баве се просјачењем, треба да у судском поступку буду одузета од родитеља, односно да се упуте у домове или у хранитељске породице.
"Мислимо да ово није било најбоље решење јер ту се не штите интереси детета. Просјачење није само прекршај и често деца која се баве просјачењем потичу из екстремно сиромашних породица због чега треба сваки случај индивидуализовати", изричит је Пашалић.

Он је додао да сваки случај треба посматрати појединачно и видети да ли је у питању екстремно сиромашна породица која нема други излаз сем да се бави просјачењем или да се деца баве просјачењем, или је у питању нешто друго. "То друго, могу слободно да назовем 'организованим криминалом'. Не бих улазио у квалификације да ли је у питању прекршај, кривично дело трговина људима или нешто треће. Суштина је у томе да су интереси детета на првом месту", нагласио је Заштитиник грађана.

За велики број "деце улице" Заштитиник грађана је од Министарства за рад добио објашњење да немају добру сарадњу са полицијом и са комуналном милицијом по овом питању. "Ако постоји проблем у тој сарадњи, ми ћемо тражити да се она побољша. Тражимо да се сваки случај детета које се бави просјачењем посматра индивидуално", рекао је Пашалић.

Напомењући да је поврат у просјачењу (понављање истог прекршаја од истих лица) изузетно чест, он сматра да би се поврат спречио управо тако што би се сваки од ових случајева посматрао појединачно па би се могли утврдити узроци зашто се та деца налазе на улици и зашто се баве радом на улици.

Када су у питању центри за социјални рад, чије поступање често критикује његова Канцеларија, Заштитник грађана је навео да су они за своје пропусте у раду махом истицали мањак запослених и лоше услове рада. "Не мислимо да је само то узрок, али сматрамо да према броју случајева или према таквој средини где је изражен већи број случајева, Министарство за рад треба да омогући већи број запослених, како би уопште могли да изађу на крај са људима којима треба социјална помоћ", навео је Пашалић.

Према подацима Министарства за рад, који су достављени Заштитнику грађана, на основу периодичних извештаја центара за социјални рад, у Србији је у протеклом периоду обезбеђена заштита за укупно 96 "деце улице". Двадесеторо њих је смештено у хранитељску породицу, 44 деце у домове за децу без родитељског старања или прихватну станицу, а 28 деце је одузето од родитеља и покренути су судски поступци за лишење родитељског права њихових родитеља. Такође, за четворо деце се планира измештање из породице јер интервенције у оспособљавању родитеља за адекватно врше родитељског права нису имале позитиван исход.

Са 82 породице и 11 малолетника се планира и ради на успостављању родитељске компетенције, како би деца остала у свом породицном окружењу, а 67 породица се налазе на праћењу органа старатељства при центрима за социјални рад.

Пашалић каже да се уз то, инсистира на адекватној заштити "деце улице" и скреће пажњу да је потребно ефикасније процесуирање оних који организују рад те деце на улици и њихово драстичније кажњавање", јер, како је подсетио, "за годину и по дана ниједна пријава није поднета против организатора".

Закон о јавном реду и миру предвиђа новчану казну за индивидуално просјачење од 5.000 до 10.000 динара или казну затвора до 30 дана, а ако је реч о кривичном делу које је извршено у групи од три или више лица, запрећена је казна од 10.000 до 30.000 динара или казна затвора до 30 дана.