a

Тражићу да у изменама Закона о БИА буде прописано да грађанин који је прислушкиван, а сумње због којих је суд то наредио нису потврђене, обавезно буде обавештен о томе да је био предмет интересовања тајне службе и да му буде понуђено да изврши увид у прикупљени материјал и да се материјал након тога уништи – каже у разговору за “Блиц недеље” Саша Јанковић, заштитник грађана, који је прошле недеље провео три дана у контроли рада БИА.

У вашем извештају о провери рада службе се наводи да БИА може без одобрења само да прати разговоре, али да им је за прислушкивање телефона потребно одобрење судије. Мислите ли да се тако долази до значајних података о везама појединаца? Треба ли ограничити ту могућност?
– Сврха те тзв. статистичке обраде података управо јесте да се утврде везе између људи. Важећи Закон о БИА (из 2002. године) даје директору Агенције могућност да нареди њену примену, а то други закони омогућавају и директору Војнобезбедносне агенције, као и органима унутрашњих послова. Има више државних органа и служби којима наши прописи омогућавају да, без одлуке суда, до одређене мере задру у приватност грађана, али највише пажње по инерцији скрећу тајне службе иако њихова аутономна овлашћења више нису најинтензивнија. Сматрам да ту има места за промене.

Наведено је и да БИА има случајеве у којима накнадно тражи одлуку суда за примену мера. Зна ли се колико времена прође од примене до одобрења суда и колико је таквих случајева у периоду који сте контролисали?
– Практично, четири дана Агенција може примењивати мере без одлуке, али уз писмену сагласност председника Врховног касационог суда или судије кога он овласти. У последњих седам година десило се то једном, и тај случај смо детаљно разматрали. Разлог је била хитност и опасност која је претила. Данашња технологија омогућава да писање одлуке не траје ништа дуже него писање одобрења, па нема ни разлога да ова могућност опстаје.

Изјавили сте и да нема незаконитог прислушкивања. На основу чега то тврдите?
– Тешко да ико озбиљан може тврдити да није било незаконитог прислушкивања а да није прегледао бар сваки појединачни случај примене посебних мера, контролисао све базе техничких података у којима би требало аутоматски да се бележи свако коришћење посебне опреме и, да се мало нашалим, увео у стање хипнозе или бар пропустио кроз детектор лажи сваког припадника БИА понаособ. Ја то нисам учинио, па нисам ни могао рећи да БИА никад никог није незаконито прислушкивала – медији понекад претерају у поједностављивању туђих изјава, поготово у насловима. Контрола је, како је и наглашено у извештају, била превентивна и извршен је увид у више случајева прислушкивања, методом случајног узорка. У сваком од њих постојала је одлука председника Врховног суда или наредба истражног судија за примену мере, а начин на који је документација устројена показује, али наравно не гарантује, да се то правило поштује у сваком појединачном случају. Предмет контроле су биле и процедуре које технички омогућавају да мера прислушкивања буде примењена.
Ипак, отклања ли то сваку сумњу у злоупотребе прислушкивања?
– Наравно да се сумња никад у потпуности не може искључити, али сврха контроле је, између осталог, била и да се оцени да ли ће у конкретним случајевима, када неко поднесе аргументовану притужбу, моћи утврдити да ли су му права прекршена незаконитим или неправилним радом Агенције. У контроли је констатовано да у БИА постоје процедуре које би требало да омогуће да се злоупотреба и кршење закона, ако се десе, могу открити, а починиоци идентификовати. У Извештају, препорукама је указано на то како се простор за злоупотребу додатно може смањити. Мислим да је за сваког припадника БИА и других служби безбедности значајно сазнање да не само орган унутрашње, већ и спољне контроле у свако доба може практично проверити да ли су они лично учествовали у противзаконитом прислушкивању и да би у том случају и против њих сасвим сигурно била покренута кривична пријава. Тај превентивни ефекат није мали.
Ко од независних органа контролише прислушкивање?
– Заштитник грађана као независни државни орган има дужност и овлашћење да по притужби или на основу другог сазнања о кршењу права грађана реагује и провери да ли је служба безбедности незаконитим или неправилним радом прекршила права и слободе које грађанима гарантује наш правни поредак. У таквом, законом предвиђеном контролном поступку, за омбудсмана нема тајни, али ако је служба радила законито и правилно, он их неће открити подносиоцу притужбе. И Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности има право да провери законитост прикупљања личних података грађана. Имамо и скупштински одбор за одбрану и безбедност, који није независни државни орган као што у вашем питању наглашавате, али који такође, на свој начин, контролише рад служби безбедности чини.
Према вашем утиску, штити ли данашња БИА интересе грађана или попут својих претходника ради за појединачне интересе?
– Када спречава шпијунажу и одливање осетљивих података, документује најтеже облике кривичних дела или открива и пресеца терористичке активности, БИА сасвим сигурно штити интересе и права и слободе сваког од нас. Многи, међутим, верују да то није једино за шта поједини припадници Агенције користе своја овлашћења и ја понављам да не могу без резерве порећи те сумње, већ констатовати да приликом превентивне контроле није установљено кршење закона. Међутим, грађани који аргументовано тврде да Агенција у свом раду противзаконито угрожава њихову приватност или друга права могу се обратити и заштитнику грађана и тада ће у посебном контролном поступку бити проверено да ли су оштећени незаконитим или неправилним радом тајне службе.
Да ли сте с директором БИА разговарали о сумњама да су досијеа која је требало отворити одмах након 5. октобра накнадно мењана, преправљана и самим тим компромитована?
– Разговарали смо о информацијама да су поједини документи током и после октобра 2000. године спаљивани и изношени из Службе државне безбедности. У БИА су уверени да у одговарајућим архивама Агенције ипак постоје копије највећег броја тих докумената.

Отварање досијеа исправљање неправде
Рекли сте да је БИА спремна да сарађује на отварању тајних досијеа. Шта вам је директор БИА рекао о томе, види ли БИА то као важан корак који треба учинити?
– БИА је донедавно имала став да отварање досијеа из периода који се означава као тоталитарни није потребно. Чини се да се у међувремену и у руководству БИА искристалисало становиште да нема другог начина да држава исправи неправду према грађанима који су били жртве политичког прогона као “унутрашњи непријатељи”, чија су права кршена и чијим је животима манипулисано. Бојазан Агенције је да се то не учини на начин који ће јој отежати да данас ефикасно обавља свој законит и легитиман посао. Моје становиште је да би јој отварање досијеа из тоталитарног периода, учињено на прави начин, управо помогло у томе јер би допринело повратку поверења грађана у службу безбедности своје државе, а без поверења својих грађана нити једна служба која се у свом раду ослања на информације са терена не може бити ефикасна.