a

Омбудсман Саша Јанковић је у редовном годишњем извештају оценио да се у Србији људска и мањинска права и слободе штите и поштују, док администрација недовољно поштује права грађана

ИНТЕРВЈУ: Саша Јанковић, заштитник грађана

Омбудсман коригује администрацију

Аутор: И. Анојчић

Притужба појединца је најчешће само окидач за интервенцију у којој се показује да се орган власти понаша на погрешан начин

Омбудсман Саша Јанковић је у редовном годишњем извештају оценио да се у Србији људска и мањинска права и слободе штите и поштују, док администрација недовољно поштује права грађана.

Колико грађана вам се обратило зато што су оштећени неправилним радом администрације, а у колико сте случајева успели да им помогнете да остваре своја права?

Око 8.700 особа нам се у 2009. години обратило најразличитијим поводима и свако је саслушан и бар посаветован. У 1.800 случајева, међутим, грађани су поднели конкретне притужбе, од којих је око 30 одсто истовремено било и у надлежности заштитника грађана и оправдано. У 85 одсто случајева органи управе су или сами отклонили пропуст када смо их обавестили о притужби и поступку контроле или су спровели препоруку и исправили пропуст након што је у контроли утврђен. Број поступака, међутим, драстично је мањи од броја грађана који су имали корист од њих. Притужба појединца је најчешће само „окидач” за интервенцију омбудсмана у којој се показује да се орган јавне власти понаша на погрешан начин. На пример, градска општина Сопот нас је ових дана обавестила да је поступила по препоруци и престала да тражи доказ о уплати накнаде за градско грађевинско земљиште као услов да би испунила било који захтев заснован на законском праву – на пример да би матичар заказао или обавио венчање. Тиме су поступили не само у складу са правима неколицине, која се због тога обратила омбудсману, већ свих својих грађана. Статистички то је један случај, а односи се на све грађане Сопота.

Препоручили сте Влади Србије да сарађује са институцијом заштитника грађана. Наведите три најдрастичнија примера несарадње владе са вама. Шта ћете предузети уколико се влада оглуши о препоруку?

Влада по Уставу усмерава, усклађује и надзире рад органа управе, а заштитник грађана контролише како они поштују права грађана и даје им препоруке како да уочене пропусте исправе. У 2009. години влада ни као колегијалан орган, ни њен председник, нису нити једним закључком, саопштењем, обраћањем или на други начин позвали органе управе да спроводе препоруке омбудсмана, а најпозванији су да то учине. Неспроведена препорука омбудсмана није само шамар демократском поретку, то значи да је неко са именом и презименом остао ускраћен за своја права због лошег рада органа управе који је утврдио надлежни орган. У једном случају влада је одбила предлог да разреши државног секретара због утврђеног пропуста и поновљене несарадње са заштитником грађана, што су законом утврђени разлози за разрешење. Начин на који је то урађено је индикативан – влада није, што јој се не би могло замерити, оценила да је пропуст у међувремену отклоњен и сарадња успостављена, те да је сврха интервенције омбудсмана остварена и без разрешења, већ је заузела став да државни секретар није направио пропуст на штету права грађана који је омбудсман у оквиру своје надлежности утврдио, и да државни секретар није показао поновљену несарадњу са омбудсманом, при чему ни за једно ни за друго није меродавна. Треба ли још једном поменути да, заједно са сарадницима, надомак треће године свог петогодишњег мандата, заштитник грађана још седи у привременим просторијама, од којих је део потпуно неподобан за смештај државног органа иако је влада имала изричиту законску обавезу да простор и остале услове за рад обезбеди у року од два месеца пошто сам ступио на дужност. Сарадња заштитника грађана и владе није нужна због омбудсмана или владе, као државних органа, већ због ефикаснијег отклањања пропуста органа власти на штету права грађана. Надам се да ће јавни апел допринети да се чвршћа сарадња успостави.

Оценили сте да се људска и мањинска права у Србији штите и поштују, али да прописи гарантују виши ниво. Да ли то значи да су нека права неискоришћена, односно недовољно заштићена и која су то права? Како се више приближити прописима?

Издвојићу у овом моменту кршење имовинских и других права хиљада грађана чија је имовина у протеклом веку неправедно одузета. Упркос многим обећањима и неспорној обавези државе да неправду из прошлости исправи, закон о реституцији још увек није донет, а камоли спроведен. У међувремену, спремају се приватизације којима ће, страхује се, бити обухваћено и земљиште које би требало да буде предмет реституције. Држава у овом моменту не зна тачно где све има имовину, а многи органи и локалне самоуправе чак кажу да не знају за закључак владе о попису државне имовине. За спровођење закона потребна нам је искреност и стварна воља у политичком делу државног естаблишмента, и стручност, професионалност и посебно – одговорност, у службеничком апарату. Новац за то не недостаје. Када би законе ефикасно спроводили било би га много, много више.