ИНТЕРВЈУ: САША ЈАНКОВИЋ

Недавно усвојени Закон о електронским комуникацијама и даље изазива бројна реаговања и недоумице, како јавности тако и грађана. Своје мишљење о томе за „Политику” је изнео Саша Јанковић, омбудсман.

Да ли је Закон о електронским комуникацијама уставан?

То је једно од битних питања, али не једино. На њега може мериторно одговорити само Уставни суд јер је у надлежности тог државног органа да одлучи да ли је закон или неки његов део сагласан са Уставом. Ја сматрам да одређене одредбе Закона о електронским комуникацијама нису, а пошто заштитник грађана пред Уставним судом може да покрене поступак оцене уставности, и пошто су многи инсистирали на томе, ја ћу тај поступак покренути. Међутим, као што Уставни суд штити Устав, у надлежности заштитника грађана је да штити људска права и слободе и када омбудсман оцени да су оне угрожене за то му не треба ничија потвда нити сагласност.

У правној држави нико нема право да бира да ли ће поштовати или не одлуке и ставове државних органа у пословима из своје надлежности, нити би ико смео да одобрава само оно што му се свиђа, а остало проглашава злонамерним.

Дакле, све и да није неуставан, по оцени коју је дао за то надлежан државни орган (и то не само заштитник грађана већ и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности), Закон о електронским комуникацијама чини приватност грађана и њихових комуникација, као једно од основних људских права, рањивијим на злоупотребе него што би то оне смеле и могле бити.

Како Закон може да се промени у делу у коме је споран?

Тај закон не би требало да спомиње начин приступа подацима о електронским комуникацијама грађана или, ако га спомиње, да цитира и разрађује Устав. Наш Устав каже да је за задирање у приватност комуникације потребна одлука суда, а Европски суд за људска права, чије одлуке нас обавезују, каже да је листинг позива интегрални део комуникације и као такав заштићен правилима о приватности.

Упркос томе, наши закони о безбедносним службама и полицији, листинг и друге податке о разговорима не третирају као део комуникације, а Закон о електронским комуникацијама ствара огромну базу података о комуникацијама грађана и за приступ тој бази позива се на законе о службама и полицији. С релевантних места сам добио уверавања да ће без одлагања почети рад на усаглашавању нашег Устава, Европске конвенције о људским правима и свих релевантних закона. То је био закључак и после превентивне контролне посете Безбедносно-информативној агенцији, али му је ова ситуација очигледно подигла приоритет.

Какав расплет очекујете?

С обзиром да се чини да је на готово свим релевантним местима овај проблем осветљен, очекујем да ћемо наш правни поредак врло брзо изменити тако да нити ће да буде сметња ефикасном гарантовању безбедности у нашим условима, нити да дозвољава да се у једној, односно три службе и доноси одлука о томе да се задре у приватност комуникација до годину дана уназад, и да те исте службе по сопственој одлуци контролишу с ким су, када, одакле и чиме грађани комуницирали и да саме оцењују добијене резултате, све то без одобрења, па чак ни знања било кога ван самих служби. То је испод минималног нивоа заштите од злоупотребе и пре или касније довешће до тешких кршења људских права.