Лекари без граница

Случај камера у лекарским ординацијама, које су уклоњене пошто су новинари „дунули у пиштаљку”, надзорне институције реаговале, а директор болнице без одуговлачења исправио грешку, помогао је да се „сними” један други, много дубљи проблем. Камере су у ординације доспеле како би сачувале скупо плаћену медицинску опрему која је нестајала или је необично често заказивала. Дешавало се то, изгледа, зато што је исправна опрема у државној болници кварила приватни посао.

Заштитнику грађана је, наиме, током контроле указано да поједини лекари, запослени у државној болници, без законом предвиђеног одобрења годинама паралелно раде и у приватним ординацијама. Кад се томе дода и законска могућност полуприватног рада у „поподневним клиникама” државних болница, човек може само да се збуни. Сем ако је болестан. Такав за збуњеност обично нема времена, већ скупља новац и плаћа где му кажу да је боље, ако треба на сва три места (да се подсетимо, лечење у државној болници плаћа цео радни век, немалим делом зараде који му се силом закона одбија).

Да ли неко незаконито (без одобрења) поред посла у државној болници лечи и приватно, биће утврђено. Већ је две године, међутим, откако смо добили „поподневне клинике”, упркос оштрим замеркама које су ту идеју пратиле од самог почетка. Указивало се да се државне болнице не би смеле рентирати особљу, да ће због тога испаштати пацијенти (и приватна пракса). Питало се могу ли наставници држати приватне часове у школи да би децу учили додатним лекцијама? Сме ли полицајац после радног времена у униформи и у патролном аутомобилу наплаћивати казне на улици - део њему а део држави? Могу ли судије ван радног времена у суду, у своје име и за новац решавати спорове који не испуњавају неки од услова да о њима суде „у име народа”!? Ипак, у оболелом здравству биле су потребне промене, а поподневне клинике нису измишљене у Србији већ постоје још понегде, па су и у нашем парламенту добиле зелено светло. Било би добро, због свих противречности и сумњи које су са собом донеле, да се резултати њиховог рада објективно „сниме”, процене и објаве. Само не камерама, молим!