a

КУРИР, 10. јун 2010.


УХОЂЕЊЕ САМО УЗ АМИН СУДА

ИНТЕРВЈУ

Саша Јанковић, заштитник грађана

БИА, ВБА и полиција могу пратити електронску комуникацију грађана једино уз прибављање дозволе од надлежног суда

Гордана РаковиЋ


БЕОГРАД - Заштитник грађана Саша Јанковић у интервјуу за Курир објашњава због чега су поједина решења у Предлогу закона о електронским комуникацијама потенцијално штетна.

- Прво се тиче овлашћења унутрашњих служби безбедности, БИА и ВБА, као и полиције, да податке о електронској комуникацији грађана добијају само на основу одлука руководилаца тих истих служби и полиције, дакле, без одлуке суда.

Наш Устав, међутим, по том питању поставља највише стандарде заштите људских права и каже да се у приватност комуникација може задирати само на основу одлуке суда. Због тога се никакво другачије решење не би смело наћи у било ком закону.

- Који је други амандман?

- Други амандман се тиче овлашћења повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Он осигурава да тај орган несметано обавља своје надлежности.

- Има ли назнака да ће ваши предлози бити усвојени?

- Поднео сам надлежном скупштинском одбору иницијативу за подношење амандмана јер је то била једина могућност по пословнику. Закон је муњевитом брзином прошао кроз први део скупштинске процедуре, пре него што је ико ван Владе и Скупштине сазнао да је она почела. Верујем да ће Одбор за саобраћај и везе прихватити иницијативу, те да ће амандмани бити прихваћени.

- Колико је право БИА да прати ко с ким разговара или размењује мејлове задирање у приватност?

- Знати када, с ким, чиме, одакле и колико дуго неко комуницира задире у приватност те особе. Некада је потребно да то учине надлежни државни органи да би се спречила или процесуирала кривична дела или заштитила национална безбедност. Наш Устав каже - увек по одлуци суда.

- Шта можете да учините да то спречите?

- Да Скупштини аргументовано укажем на то и предложим измене закона у делу у коме сматрам да није сагласан са уставним гаранцијама заштите људских права.

- Изјавили сте да су грађани највише оштећени неправилним радом државне администрације.

- Рекао сам да до кршења права грађана најчешће долази због неправилног рада органа јавне власти, што је много шири појам од државне администрације. Ту спада и покрајинска, локална администрација, па и администрација у предузећима која имају јавна овлашћења. Поменуо сам то због непоштовања принципа добре управе - неажурности, неефикасности, нецелисходности, неусклађених процедура и механички примењених прописа, нетранспарентности, неотклањања сопствених грешака, недостатка одговорности за учињено и неучињено, непостојања свести о природи управе као сервиса грађана.

- Како сарађујете с Владом РС?

- Декларативно, сарадња је одлична. Стварно - много тога би могло бити боље и брже, у интересу потпунијег и бржег остваривања права грађана.

Антрфиле : Свако има своју муку

- Има ли драстичних примера непоштовања ваших препорука?

- Сваком грађанину је његова мука највећа и његова неспроведена препорука је за њега драстичан проблем, без обзира на то што се велика већина других спроведе. А неспроведених препорука, нажалост, има.

Коначно радимо нормално

- Какви су сада ваши услови за рад и да ли се нешто променило од обијања просторија?

- Данас, после три године рада, услови за рад су добри. Уселили смо се у нови простор, достојан грађана који нам се обраћају.

- Да ли је ВСС одговорио на ваше захтеве?

- Јесте. Садржински коректно, али на начин који није правилан, нити примерен поступку који се води.

Политика, 6. јун 2010. године

Ри­ја­ли­ти шоу

Људско достојанство нема цену

Устав за­бра­њу­је на­си­ље па и оно у шоу-про­гра­ми­ма, а на по­ни­жа­ва­ју­ће сце­не из ри­ја­ли­ти­ја од­но­си се не са­мо За­кон о ра­дио-ди­фу­зи­ји већ и мно­ги дру­ги за­ко­ни ко­ји шти­те лич­ност, ка­же за­штит­ник гра­ђа­на Са­ша Јан­ко­вић

Иако их мно­ги кри­ти­ку­ју, не­ма по­да­та­ка о за­бра­ни

По­во­дом не­при­ме­ре­ног го­во­ра ис­по­ље­ног кроз низ увре­да, вул­гар­но­сти, псов­ки, као и не­при­ме­ре­ног по­на­ша­ња уче­сни­ка ри­ја­ли­ти про­гра­ма „Фар­ма”, чи­ји је са­др­жај до­сту­пан и ма­ло­лет­ним ли­ци­ма, Са­шу Јан­ко­ви­ћа, за­штит­ни­ка гра­ђа­на, пи­та­ли смо о за­кон­ској ре­гу­ла­ци­ји у сфе­ри ме­ди­ја, до­зво­ље­ним и за­бра­ње­ним са­др­жа­ји­ма, као и по­што­ва­њу етич­ких на­че­ла у ери тр­жи­шне кон­ку­рен­ци­је. Афирмисањe не­до­лич­них мо­де­ла по­на­ша­ња у про­гра­ми­ма тог ти­па у мно­гим зе­мља­ма иза­зва­ло је оштре кри­ти­ке јав­но­сти. Та­ко је у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји по­кре­ну­та пе­ти­ци­ја за за­бра­ну да­љег еми­то­ва­ња „Ве­ли­ког бра­та”, аустра­лиј­ски пре­ми­јер се лич­но за­ло­жио за сто­пи­ра­ње јав­ног при­ка­зи­ва­ња истог шо­уа, док су, пре­ма рас­по­ло­жи­вим по­да­ци­ма, је­ди­но у Ки­ни од­ре­ђе­ни ри­ја­ли­ти про­гра­ми зва­нич­но за­бра­ње­ни.

Бу­ду­ћи да је кон­цепт еми­си­ја тог ти­па у све­ту, не са­мо код нас, по­не­кад ве­о­ма су­ров и да се уне­ким шо­у­и­ма си­му­ли­ра па­да­ње ави­о­на, од уче­сни­ка зах­те­ва да спа­ва­ју са­мо је­дан сат, вр­ши њи­хо­ва фи­зич­ка тор­ту­ра пред ми­ли­он­ским ауди­то­ри­ју­мом, ин­те­ре­со­ва­ло нас је да ли се и на ко­ји на­чин мо­же за­кон­ски ре­гу­ли­са­ти та­кво ста­ње и дали је све до­зво­ље­но у ери тр­жи­шне кон­ку­рен­ци­је ме­ди­ја.

– Иако се по­не­кад, ка­да ви­ди­те по­је­ди­не јав­но пу­бли­ко­ва­не сце­не, мо­же учи­ни­ти да је све до­зво­ље­но (јер да ни­је, зар би се, ло­гич­но је пи­та­ње, оне мо­гле при­ка­зи­ва­ти), на­рав­но да прав­ни по­ре­дак по­ста­вља гра­ни­це и шти­ти од на­си­ља, не­ху­ма­ног и не­људ­ског по­на­ша­ња, га­же­ња људ­ског до­сто­јан­ства, на­па­да на основ­не дру­штве­не вред­но­сти, јав­но здра­вље и мо­рал – ис­ти­че Са­ша Јан­ко­вић и до­да­је даустав и за­ко­ни то чи­не на прав­нич­ки фор­ма­лан на­чин, а ко­дек­си и етич­ка пра­ви­ла по­ла­зе од уну­тра­шње по­тре­бе за са­мо­ре­гу­ла­ци­јом.

На на­ше пи­та­ње ко­ја је од над­ле­жних др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја нај­ком­пе­тент­ни­ја да ре­а­гу­је, за­штит­ник гра­ђа­на на­гла­ша­ва да је Ре­пу­блич­ка ра­ди­о­ди­фу­зна аген­ци­ја овла­шће­на да се ста­ра о кон­тро­ли и по­што­ва­њу од­ре­да­ба За­ко­на о ра­дио-ди­фу­зи­ји, а тај за­кон је кон­кре­тан прав­ни оквир за рад ма­сов­них елек­трон­ских ме­ди­ја, да­кле те­ле­ви­зи­је и ра­ди­ја.

–Искре­но сам не­дав­но по­др­жао ре­ак­ци­ју Аген­ци­је на атак при­ми­ти­ви­зма са ма­лих екра­на. На­рав­но да увек и за сва­ко­га ва­жи не са­мо је­дан за­кон, већ це­ло­ку­пан прав­ни по­ре­дак, али већ у том за­ко­ну мо­же се на­ћи основ за од­го­во­ре на пи­та­ња ко­ја се по­не­кад ла­жно пред­ста­вља­ју као ве­ли­ке ди­ле­ме. Је­дан од оп­штих про­грам­ских стан­дар­да, за­ко­ном про­пи­са­них и оба­ве­зних, је­сте да ТВ и ра­диј­ски про­гра­ми тре­ба да до­при­но­се по­ди­за­њу оп­ште кул­ту­ре гра­ђа­на – ка­же Јан­ко­вићи по­ру­чу­је да де­мо­кра­ти­ја ни­је пра­во сва­ког да ра­ди све, већ на­чин до­но­ше­ња пра­ви­ла и од­лу­ка ко­ји обез­бе­ђу­је пра­вич­ност, али и си­стем у ко­ме се та­ко до­не­те од­лу­ке и пра­ви­ла по­шту­ју и шти­те. Ка­ко ис­ти­че, др­жа­ва има оба­ве­зу не са­мо да јед­но јав­но и огра­ни­че­но до­бро, ка­кво су елек­трон­ске фре­квен­ци­је, до­де­ли на ко­ри­шће­ње у фер по­ступ­ку, већ и да се ста­ра да се оно ко­ри­сти у јав­ном ин­те­ре­су, а не про­тив ње­га.

Бу­ду­ћи да се у не­ким так­ми­че­њи­ма ан­га­жу­ју осо­бе са смет­ња­ма у пси­хич­ком раз­во­ју, ко­је се исме­ва­ју и че­сто су у функ­ци­ји по­ди­за­ња реј­тин­га, на­шег са­го­вор­ни­ка пи­та­ли смо да ли је етич­но при­хва­та­ти та­кве осо­бе као рав­но­прав­не кон­ку­рен­те у так­ми­че­њу или то мо­жда спа­да у до­мен по­што­ва­ња њи­хо­вих пра­ва и сло­бо­да.

–Укљу­чи­ва­ње од­ра­слих и де­це са ин­ва­ли­ди­те­том у све сег­мен­те јав­ног жи­во­та је не са­мо прав­на, већ и ци­ви­ли­за­циј­ска ду­жност и оба­ве­за. Али њи­хо­во исме­ва­ње је не са­мо ду­бо­ко не­људ­ско и не­мо­рал­но, већ и за­бра­ње­но – ис­ти­че Са­ша Јан­ко­вић.

На на­ше пи­та­ње да ли се та­квим ме­диј­ским са­др­жа­ји­ма афир­ми­ше кул­ту­ра спек­та­кла, за­штит­ник гра­ђа­на по­ру­чу­је да ри­ја­ли­ти шоу ни­је ну­жно ште­тан, осим ако са­др­жа­јем не бу­де не­при­хва­тљив и гле­да­о­цу, уме­сто по­вре­ме­не за­ба­ве и раз­би­бри­ге, по­ста­не за­ме­на за соп­стве­ни жи­вот.

Ка­да је реч о од­го­вор­но­сти дру­штва пре­ма мла­дим љу­ди­ма, ко­ји ста­са­ва­ју уз та­кав про­грам, Са­ша Јан­ко­вић ис­ти­че да су за вас­пи­та­ва­ње де­ценај­од­го­вор­ни­ји ро­ди­те­љи, али да ши­ра за­јед­ни­ца тре­ба да по­мог­не ро­ди­те­љи­ма да сво­ју ду­жност оба­ве успе­шно.

На­шег са­го­вор­ни­ка пи­та­ли смо да ли та­кви про­гра­ми ипак афир­ми­шу си­стем вред­но­сти пре­ма ко­ме људ­ско по­ни­же­ње има нов­ча­ну ком­пен­за­ци­ју и на тај на­чин раз­гра­ђу­ју етич­ке по­сту­ла­те гра­ђан­ског дру­штва.

–Људ­ско до­сто­јан­ство не­ма це­ну, све на­ше сло­бо­де и пра­ва за­сни­ва­ју се на до­сто­јан­ству чо­ве­ка као нај­ви­шој вред­но­сти. Не тре­ба то­ле­ри­са­ти угро­жа­ва­ње људ­ског до­сто­јан­ства на пер­фи­дан на­чин, али, као од „кул­ту­ре спек­та­кла”, опа­сност вре­ба и од „кул­ту­ре цен­зу­ре”. Сва­ко тре­ба да раз­ви­је од­го­вор­ност и ме­ха­ни­зам за­шти­те од прет­њи свом и ту­ђем до­сто­јан­ству – ка­же за­штит­ник гра­ђа­на и до­да­је да је мно­го бо­ље ка­да дру­штво успе да се из­бо­ри са не­кул­ту­ром без по­мо­ћи др­жа­ве и пра­ва, али др­жа­ва у то­ме мо­ра пру­жа­ти по­др­шку дру­штву, те ре­а­го­ва­ти у кључ­ним мо­мен­ти­ма и ка­да дру­штво ни­је до­вољ­но сна­жно да у тој бор­би пре­вла­да.

НЕМА РЕАКЦИЈЕ ДРЖАВНИХ ОРГАНА

Саша Јанковић, заштитник грађана, о поштовању претпоставке невиности

Београд - У више наврата, па и у годишњим извештајима Народној скупштини, указивао сам да поједини медији крше права оних о којима пишу, па и претпоставку њихове невиности, и да на такво кршење права изостаје ефикасна реакција надлежних државних органа, али и новинарских удружења, истиче за Данас Саша Јанковић, заштитник грађана.

Он додаје да је већу бригу за поштовање претпоставке невиности захтевао од државних органа и сугерисао новинарским удружењима, а последњи приликом међународног Дана слободе медија.

- Разлози за такве написе су често тежња ка сензационализму и (лажној) ексклузивности, поткрепљена сазнањем да се тешка или „пикантна“ реч боље продаје. Понекад је у питању недостатак професионализма и непознавање обавезе поштовања претпоставке невиности, али има и случајева у којима се намеће закључак да јавно гласило свесно, упорно и систематски крши нечију претпоставку невиности, баш зато да би постигло све штетне последице које претпоставка невиности треба да спречи - објашњава Јанковић.

Он додаје да се у таквим случајевима „сасвим сигурно не ради о лоше процењеном интересу јавности да зна, већ о другим, много конкретнијим мотивима и интересима“.

Јанковић сматра да би јавно гласило могло и требало да формално буде позивано на одговорност уколико објави име и презиме које је у вези са тиме о чему пише добило од Министарства унутрашњих послова или другог државног органа. Међутим, како истиче, то не значи да све детаље које сазна новинар нужно мора и да објави само зато што се полицији „омакло“.

- Новинарство никада није било механичка активност, а новинарска објективност и одговорност треба да важи у свим правцима. Иначе, најчешће је оправдано да јавност сазна име и презиме осумњиченог за кривично дело, ако су он или она јавна личност, јер ту интерес јавности „да зна“ углавном претеже над интересом појединца, напомиње наш саговорник.

Према његовим речима, да би се име нејавне личности јавно повезало са извршењем кривичног дела, морао би да постоји већи степен извесности - онај који је довољан да би се против осумњиченог подигла оптужница, а не само покренула истрага. Јанковић наглашава да су и друге околности  значајне, јер на пример „Живан П.“ не значи ништа у Београду, али „у малом месту тај човек ће бити лако идентификован и може му се неповратно нарушити углед или достојанство“.

- Новинарство се и сматра интелектуалном делатношћу, јер се не ради по шаблону.

Наравно, државни органи имају много формалнију обавезу поштовања права грађана и њихова одговорност је највећа - каже Јанковић.

НЕ САМО ДЕКЛАРАТИВНО - Саша Јанковић, заштитник грађана, говори за Данас

Већина препорука омбудсмана у Србији се спроведе

Аутор: Бојан Цвејић

Органи власти у Србији спроведу између 70 и 80 одсто препорука републичког заштитника грађана, а у значајном броју поступака пропуст буде исправљен већ када омбудсман пошаље обавештење да покреће поступак контроле и постави релевантна питања. То се уклапа у европски просек, али није довољно добро - истиче за Данас Саша Јанковић, заштитник грађана.

Према његовим речима, и једна једина неспроведена препорука омбудсмана значи да постоји грађанин или више њих којима је орган власти нанео неправду, а та неправда није исправљена иако је надлежни државни орган непобитно утврдио њено постојање и рекао шта учинити да би се она санирала.

- Већи је проблем што се свакодневно дешава огроман број ситуација у којима органи управе недовољно савесно, одговорно и законито поступају, те се бављење појединачним случајевима чини као пражњење мора чашом. Због тога се истовремено из корена мора мењати однос органа јавне власти и запослених у њима према грађанима. Омбудсман све више ради и на томе - напомиње Јанковић.

Он додаје да је за промену концепта рада управе и односа јавних службеника према послу потребан и „јасан, снажан и конкретан импулс из владе, која по уставу усмерава и усклађује рад свих органа управе“.

Кад је реч о раду заштитника грађана или омбудсмана, Јанковић наводи да је Србија још далеко од неких европских земаља. Као пример наводи Шведску, у којој је омбудсман прославио 200 година постојања и где је за органе јавне власти незамисливо да не спроведу његову препоруку.

- Европа је довољно разнолика да у односу на тамошњи просек немамо разлога за стид - поткомитет УН за људска права управо је предложио, након детаљне анализе досадашњег рада српског омбудсмана, да заштитник грађана добије највиши, статус А националне институције за људска права у систему УН - наглашава Јанковић.

Међутим, како каже, проблема још има у практичном раду, а уочени су недостаци и у нормативном оквиру за рад заштитника грађана. Према његовим речима, најозбиљније примедбе на одредбе Устава о омбудсману и на Закон о заштитнику грађана, које су стигле из међународних кругова, тичу се одредби о надзору парламента над радом омбудсмана и разлозима за разрешење. Он објашњава да је истакнуто да би се те одредбе могле злоупотребити против независности омбудсмана.

- Указивано је и на неупутност одредби које из контролних овлашћења омбудсмана изузимају поједине органе, Владу на пример. Такође, поједини омбудсмани у Европи имају законску могућност да изричу казне за опструкцију коју чине државни функционери и службеници, што се показало врло ефикасним у обезбеђивању сарадње потребне да би омбудсман утврдио да ли су нечија права и слободе повређени или не. Заштитник грађана Србије такво овлашћење нема - указује саговорник Данаса.

- Устав Србије и закони постављају на висок степен лествицу људских права - додаје он - али је стварност често руши. Јанковић објашњава да се људска и мањинска права често схватају као „апстрактан концепт и гарантују само декларативно“.

- Европске интеграције у погледу људских и мањинских права не постављају друге битне захтеве сем доследног спровођења већ усвојених стандарда. Битан индикатор за напредовање на приступном путу, који се елаборира у свим досадашњим извештајима, па ће се наћи и у оном који се управо припрема, јесте сарадња органа власти са омбудсманом и спровођење његових препорука - истиче Јанковић.

Равноправност жена се банализује

Кад је реч о родној равноправности, саговорник Данаса напомиње да је велика разлика у степену њеног остваривања у различитим деловима Србије, у различитим срединама.

- Равноправност жена често се банализује, понекад своди само на питање да ли ћемо за жену на челу предузећа рећи „директорка“ или „директор“. Управо сам обавештен да је на конкурсу за пријем чувара у затвору у Нишу, на свих десет упражњених места, примљено десет мушкараца, иако је међу кандидатима било жена. Такве родно дискриминативне матрице су дубоко штетне - каже Јанковић.