Наши прописи не предвиђају посебне активности служби безбедности у поступку општег избора кандидата на правосудне функције, иако би се то разумно могло очекивати, наглашава Саша Јанковић у ауторском тексту у дневном листу "Блиц"
Лични став
Да ли је тајна служба одобрила кандидате за судије и тужиоце
Саша Јанковић, заштитник грађана (омбудсман) |
Јавност је недавно (поново) затечена вешћу да је БИА можда учествовала у поступку избора носилаца правосудних функција овај пут тужилаца. То се закључује из записника са 10. седнице Државног већа тужилаца, где двојица чланова ДВТ кажу да одржали састанак у БИА „на тему прикупљања података о достојности кандидата“ за избор за заменике јавних тужилаца, и да су се договорили о новом састанку на коме ће добити информације у којима се „неће саопштавати имена, али ће Веће бити упозорено на постојање околности које не препоручују избор“. Остало је нејасно како ће, без имена, Веће знати на кога се односе „околности које не препоручују избор“, али то је сада мањи проблем.
Већи проблем је то што наши прописи не предвиђају посебне активности служби безбедности у поступку општег избора кандидата на правосудне функције, иако би се то разумно могло очекивати. Када је доношен Закон о тајности података, предлагао сам радној групи за израду Закона да пропише безбедносну проверу кандидата за правосудне функције. За очекивати је да људи који желе да ступе на (углавном доживотну) функцију са које ће одлучивати о прислушкивању грађана, водити деликатне истраге или штитити имовинске интересе државе претходно сами прођу основну безбедносну проверу. Па пролазе је, на пример, кандидати за пријем на Војну академију, или посао у МУП-у. Предлог је, међутим, одбачен, а радна група се уместо тога усредсредила на покушај да заштитнику грађана и поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности онемогући ефективан приступ поверљивим подацима!
Проблем постоји и ако су подаци БИА ипак коришћени, али без законског основа и прописане процедуре која би омогућавала објективност таквог поступка, те спречавала злоупотребе!
Због тога (и записника) је повереник Родољуб Шабић затражио од ДВТ информацију да ли је Веће тражило и добило податке о кандидатима од БИА и, ако јесте, на основу чега? Одмах затим, заштитник грађана је директора БИА питао исто.
ДТВ је поверенику одговорио много тога: да су његови чланови одржали састанке са представницима више државних органа и организација, „а у циљу прибављања података и мишљења о стручности, оспособљености у раду и достојности кандидата, између осталог, и од органа и организација у којима су кандидати радили у правној струци“, те да Закон о ДВТ прописује да то веће „остварује сарадњу са другим органима и организацијама“, и коначно да састанак чланова ДВТ са БИА „не представља никакву посебност“, „посебно имајући у виду Извештај заштитника грађана (?!), односно Закон о организацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала“. Читајући одговор редом, прво би се могло помислити да су се чланови ДТВ у БИА распитивали о кандидатима који су некада радили у Агенцији.
Међутим, то се тако не ради. И заштитник грађана је давао мишљење о кандидатима који су радили у његовој стручној служби, али званично, писмено, по писменом захтеву, што су документи који данас постоје у архиви најмање два државна органа. Анализирајући одговор даље, нема сврхе помињање законске обавезе сарадње државних органа, јер је достављање података о личности без знања оног на кога се подаци односе и мимо сврхе у коју су прикупљени могуће само из одређених, законом прописаних разлога, а избор на правосудну функцију није међу њима.
На крају, Закон о организацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала прописује да се безбедносне провере за функције и посао у органима који се баве посебно тешким кривичним делима могу вршити и пре ступања на рад. Међутим, те провере се траже званично, а њихови резултати не презентују на састанцима на којима се „неће саопштавати имена, али ће Веће бити упознато на постојање околности које не препоручују избор“! Те безбедносне провере, са ознаком сврхе за коју су рађене, морале би се наћи у архивама. Има ли их?
Одговор ДВТ, дакле, отвара више питања него што је на почетку било постављено. Директор БИА, са друге стране, брзо и изричито одговара омбудсману: „Агенција није достављала никакве податке Државном већу тужилаца, нити је у том погледу било захтева од стране ДВТ“. Директор БИА подсећа да је Агенција у обавези да поступа по захтевима тужилаштава, али да „не одлучује о начину коришћења тих података“. Другим речима, БИА каже да са тужиоцима по закону сарађује у обављању њихове тужилачке функције, и податке им даје као тужиоцима, а да ли их неко ко је истовремено члан ДВТ користи у друге намене, то не може гарантовати.
То је БИА пре годину дана рекла омбудсману и поводом избора судија. „БИА није, ради поступка избора судија (!) достављала било какве податке“, пренео сам тада јавности, што сам једино могао рећи имајући у виду изричиту изјаву њеног руководиоца и чињеницу да конкретне доказе о супротном нико није понудио. Поједини медији су ту изјаву упростили у „омбудсман тврди да подаци БИА нису коришћени за избор судија“, што није исто, и нанело је омбудсману штету, али то је понајмање битно. Суштина је у следећем: подаци које БИА прикупља доступни су појединим члановима и ДВТ и Високог савета судства по сасвим другом основу (председница ВСС је, на пример, истовремено председница Врховног касационог суда, а на тој функцији одобрава тајној служби прислушкивање из разлога националне безбедности, и има увид у садржај пресретнутих разговора).
Ово питање мора се разјаснити до краја, да не би оптерећивало предстојећу ревизију избора судија и тужилаца, а квалитет тог процеса је кључан за стварање основа за поверење јавности у реформисано правосуђе.