Велики број грађана у свету, али и у Србији, суочава се са раскораком између високих стандарда поштовања људских права који су уписани у уставе, законе и друге документе, и свакодневним животом. Посебно се то односи на рањиве групе, као што су Роми, особе са инвалидитетом, деца, социјално угрожени, болесни.
Галопирајуће сиромаштво смањује степен толеранције и солидарности према њима, као и разумевање за оне који се баве заштититом људских права посебно рањивих група.
Заштитник грађана подсећа да се не сме правити компромис између политичких обзира с једне, и људских права, владавине права и функционисања демократских процедура које обезбеђују легитимитет власти, с друге стране. То важи ишли ми у ЕУ или не, јер та правила осигуравају достојанство грађана у односу са државом и влашћу.
Број обраћања Заштитнику грађана из године у годину се повећава. Нарочито је у порасту број притужби које се односе на начин рада органа управе који свакодневно одлучују о правима, обавезама и интересима грађана.
Јанковић подсећа да грађани имају право да се сваки поступак о њиховим обавезама, правима и интересима, свака административна процедура води правично, разумно, објективно, транспарентно, делотворно, стручно, брзо и љубазно. Девет од десет притужби Заштитнику грађана односи се на ћутање администрације, спорост, неусклађеност процедура, очигледно погрешну примену закона и друга кршења начела добре управе
Право на добру управу унето је у највише правне акте Европске уније као основно право грађана, али у Србији још није признато као такво. . Због тога Заштитник грађана сматра да право на добру управу и у Србији треба уврстити у основна права, загарантована нашим највишим правним прописима.
Информатор о раду
