a

 

Као потписница међународних докумената (Конвенције УН о биолошкој разноликости из 1992. године), посебно Декларације о биодиверзитету, Србија је преузела обавезе очувања својих изузетно богатих биолошких разноликости које се пре свега огледају у богатству флоре и фауне, због којих је сврстана у сам врх биодиверзитета Европе и Балкана.

Обавезе државних органа према екологији као једном од темељних вредности модерног света проистичу и из недавно, пред телима УН, представљене Стратегије одрживог развоја Републике Србије.

Загађење воде, ваздуха и земљишта, уништавање природних станишта зарад изградње инфраструктуре и урбанизације, сечење шума и уништавање вегетације, лов и риболов, угроженост више од 200 биљака и чак 700 животињских врста захтевају сарадњу, дијалог и ангажовање владиног и невладиног сектора и грађана, јер се еколошки проблеми не могу решити у једном дану.

Поштовање и заштита права на здраву животну средину је дугорочна обавеза свих, а посебно државних органа.

Уништавање и губитак биолошке разноликости као основе здраве животне средине директно утиче на егзистеницју и квалитет живота људи. Инсистирањем на поштовању људскog права да свако има право на здраву животну средину и потпуно обавештавање о стању у овој области, Заштитник грађана, у складу са својим уставним и законским овлашћењима поклања и поклањаће достојну пажњу заштити и унапређењу права грађана Србије на здраву животну средину и поздравиће сваку иницијативу за заштиту биолошке разноликости.