a

Двадесети јун, дан који су Уједињене нације посветиле подсећању на патње и страдања милиона избеглица широм света, Србија је 2008. године дочекала као земља уточишта за око 97 хиљада избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске, и са око 200 хиљада становника Косова и Метохије интерно расељених по другим деловима Републике Србије.

Органи власти дужни су да јавна овлашћења, када су избегла и расељена лица у питању, увек користе са свешћу о посебно неповољном положају тих грађана и да стално теже његовом побољшању, у складу са прописима Републике Србије и међународним конвенцијама која штите права избеглица.

Истовремено, Заштитник грађана позива представнике свих међународних организација које су и до сада свестрано помагале опстанку и унапређењу положаја избеглих и расељених лица да и убудуће своје ресурсе и овлашћења ангажују у циљу трајног решавања њиховог статуса на начин који ће највише одговарати њиховим очекивањима и потребама, а посебно да се онима који желе да се врате у своје домове омогући повратак, као и да им се без дискриминације признају права која су искористили други држављани матичних држава.

Дужина трајања избеглиштва и спор темпо повратка говоре да ће избеглице и расељена лица и убудуће представљати део друштвене структуре Републике Србије. Заштитник грађана позива и грађане Србије да наставе да показују разумевање и солидарност са страдалницима из протеклих ратова, а посебно са децом међу њима, која су најтрагичније и најневиније жртве.

Истовремено, Заштитник грађана указује избеглим и расељеним лицима да их њихов статус не лишава могућности да подносе притужбе Заштитнику грађана, и позива их да то учине увек када сматрају да су им људска права и слободе угрожени.