Пратећи услове у којима бораве лица са менталним сметњама, Заштитник грађана је установио да се њихова људска права крше, рекао је заменик заштитника грађана др Горан Башић на данашњем скупу о деинституционализацији особа са инвалидитетом."Покушали смо да тај процес гурнемо са мртве тачке установивши радну групу за деинституционализацију и позвали смо представнике јавне управе, министарстава, стручњаке, међународне организације да разговарамо о проблемима. Захваљујући подршци Амбасаде Краљевине Норвешке и Канцеларије УН за људска права успели смо да у локалним самоуправама анимирамо већи број доносиоца одлука у вези са проширењем услуга које треба обезбедити да се процес деинституционализацијуе и оствари", рекао је Башић.
Амбасадор Норвешке у Србији Нилс Рагнар Камсваг је подсетио да је амбасада потписала споразум са УН који се тиче помоћи Заштитнику грађана Републике Србије у креирању доброг оквира за праћење деинституционализација особа са инвалидитетом и металним потешкоћама.
Он је оценио да је Србија много напредовала када је у питању деинституционализација деце, а да сада почиње са процесом деинституционализације одраслих.
Стални Координатор УН у Србији Јург Стауденман је навео да око 8.500 одраслих са интелектуалним и психосоциолошким потешкоћама и инвалидитетима борави у институцијама у Србији. Ти људи, према стандардима УН за људска права, имају права да живе у свој заједници и право да изаберу своје место боравка - где ће и са ким живети, као и на читав спектар услуга, рекао је Стауденман подсећајући да су та права загарантована чланом 19 Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом.
Лук Зедерло, генерални секретар Европске асоцијације пружаоца услуга особама са инвалидитетом, указао је да морамо променити приступ овом проблему, да се ухватимо у коштац са изазовима, да искористимо нове технологије.
Информатор о раду
Интерактивна мапа приступачности