Основно је демократско право грађана да закони који ће их сутра обавезивати доносе на начин који обезбеђује да се аргументи свих релевантних актера размотре у фер и правичној процедури.
Повлачење Предлога закона о забрани дискриминације из поодмакле скупштинске процедуре, након спроведене отворене и јавне расправе и глатког усвајања предлога закона од стране исте владе која га је недуго затим повукла, угрожава то право и показује колико је наш институционални систем у ствари неинституционалан.
Свако, па наравно и цркве, има право да изрази мишљење о било ком законском предлогу, али за то им, као и остатку цивилног друштва, стоји на располагању јавна расправа као обавезни, законом утврђени део законодавног процеса.
И Министарство вера сваки законски предлог сигурно сагледава из аспекта остваривања и заштите верских слобода и права и предочава своје становиште предлагачу и Влади.
Заштитник грађана, од кога Влада нити надлежно министарство нису ни тражили мишљење о прадлогу закона који се непосредно тиче његове законом утврђене надлежности, упутио је своје мишљење о предлогу Народној скупштини и позван је да га изнесе на надлежном одбору нашег парламента.
Све те демократске процедуре и институционални механизми су, у овом случају, обезвређени на штету грађана и њихових права, не само на заштиту од дискриминације, што је предмет повученог закона, већ и на одговорно и транспарентно вршење власти.