Заштитник грађана указује да је судбина Предлога закона о удружењима грађана на добром путу да постане симбол неуспешности законодавног процеса, јер када год би Влада предлог тог закона упутила Народној скупштини на усвајање, највише законодавно тело би се распуштало, а законски предлози по аутоматизму враћали подносиоцима. То се десило три пута, последњи пут пред изборе одржане у мају 2008. године. Јанковић је подсетио и да непостојање квалитетног и подстицајног правног оквира за рад удружења грађана инхибира потенцијал цивилног друштва и шаље врло негативну поруку девет година након демократских промена.
Слобода удруживања грађана у Србији у овом моменту је регулисана Законом о удруживању грађана у удружења, друштвене организације, политичке организације које се оснивају за територију СФРЈ. Већина одредби тог закона није била усаглашена ни са претходним Уставом, а посебно не са нашим данашњим највишим правним актом и његовим богатим каталогом људских и мањинских права.
Своје обраћање председнику Владе Заштитник грађана засновао је на одредбама Закона о Заштитнику грађана које овлашћују омбудсмана да Влади (и Народној скупштини) подноси иницијативе за измене или допуне закона и других прописа и општих аката, ако сматра да до повреде права грађана долази због недостатака у прописима, као и да иницира доношење нових закона, других прописа и општих аката, када сматра да је то од значаја за остваривање и заштиту права грађана.
 Иницијатива Заштитника грађана |
Информатор о раду
