a

Расизам, ксенофобија и дискриминација заснована на расним, етничким и верским предрасудама и стереотипима безброј пута су до садa изазивали људске и друштвене несреће и оставили трагичне последице у разним деловима света, па и нашем.
 
Србија никада није била нити је данас земља расизма и мржње, али повремени расистички и шовинистички инциденти као и говор мржње заснован на етничком и верском ексклузивизму озбиљно крше људска права појединих грађана, угрожавају стабилност односа у вишеетничкој и вишеверској заједници попут наше и потресају јавност.
 
Зато је неопходно, посебно на данашњи Дан борбе против расизма, подсетити на законску забрану и друштвену неприхватљивост те појаве и инсистирати на делотворнијој и ефикаснијој реакцији државних органа на расистичке инциденте. За постизање коначног циља – сузбијање свих облика расистичког, шовинистичког понашања и дискриминације засноване на таквим идејама кључно је ефикасније санкционисање виновника расистичких инцидената, али и осмишљавање и спровођење дугорочних образовних, културних и медијских политика које би допринеле изградњи индивидуалних и друштвених вредности и поштовању индивидуалних и колективних права.
 

Настојећи да сузбије испољавање расизма и шовинизма, Организација уједињених нација је усвојила Међународну конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације коју је тадашња Југославија ратификовала 1967. године. Двадесет први март је међународни дан борбе против расизма, а непосредни повод УН да се определе за овај датум био је масакр над протестантима који су 1960. године захтевали укидање апархејда у Јужноафричкој Републици.