Изменама Закона о прекршајима је само делимично уважен став Заштитника грађана који се односи на ограничавање људских слобода и права при наплаћивању прекршајних казни. Наиме, изменама закона (члан 20.) та ограничења нису потпуно укинута него су сведена на забрану издавања возачке и саобраћајне дозволе, потврде о регистрацији и одјаве возила.
Решење из члана 20. измењеног закона остаје спорно и са становишта сврхе и обима ограничења права грађана које прецизира Устав, јер прописана ограничења нису везана чак ни за област на коју се изречена казна односи (нпр. безбедности саобраћаја).
Чињеница да је и у измењеном закону задржано ограничење посредно указује да је потребно унапредити и постојећи систем принудне наплате казни, без стављања власника возила у неравноправан положај у односу на друге грађане.