a

b_300_0_16777215_00_images_20170525.jpegПоложај особа са менталним сметњама које су затворене у институције је неповољан и тежак и ти грађани представљају једну од најрањивијих група у Србији, рекао је данас вршилац функције заштитника грађана Милош Јанковић на дводневној конференцији Мреже Националних механизама за превенцију тортуре (НПМ) земаља југоситочне Европе, коју организује Заштитник грађана у Београду.

Јанковић је у поступању према особама с менталним сметњама као проблеме навео да полицијски службеници нису обучени за поступање према тим грађанима и да је велико питање шта радити са починиоцима кривичних дела који су неспособни за расуђивање. Он је додао да је велики број особа са менталним сметњама у затворима где нису адекватни услови за њихов смештај, као и да није решено питање обавезног психијатријског лечења.

Као велике проблеме у институцијама за смештај особа с металним сметњама Јанковић је навео њихово везивање и изолацију, што се често не ради по правилима и додао да се смештање у институције често фингира тако што се проглашава добровољним ако постоји потпис.

Јанковић је нагласио да је потребно отворити дијалог с надлежним органима и направити другачији приступ особама са менталним сметњама.

О поступању према особама са менталним сметњама у детенцији (која су лишена слободе) од стране полиције, у затворима и током извршења мера безбедности и о поступању према особама са менталним сметњама у психијатријским болницама и установама социјалне заштите домског типа говорили су омбудсмани и руководиоци Националних механизама за превенцију тортуре из региона и земаља југоисточне Европе, као и специјалисти за психијатрију и судску медицину. Међу њима заменик омбудсмана Словеније Иван Шелих, омбудсман Црне Горе Шућко Баковић, саветник Асоцијације за превенцију тортуре Жан-Себастиан Бланк, руководилац психијатријске групе НПМ-а Србије Владимир Јовић, руководилац групе за судску медицину НПМ-а Србије Ђорђе Алемпијевић, психијатристкиња Маргарет Остерфилд.