a

Иако су деца укључена у живот и рад на улици често радно и сексуално експлоатисана, изложена насиљу и дискриминацији, наши закони их не препознају као жртве. Та деца су правно невидљива, немају приступ социјалној и здравственој заштити, нити школовању, те су изложена највећим ризицима вишеструког кршења права. Комплексан проблем те деце се може решити једино укључивањем свих надлежних институција као и целог друштва, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. априла, Међународног дана деце која живе и раде на улици.

Пашалић је истакао да је Заштитник грађана у својим ранијим извештајима указивао на проблеме са којима се ова деца суочавају. Као значајан проблем навео је да Закон о јавном реду и миру криминализује просјачење, па тако и дечју, затим дечју проституцију и друге облике експлоатације деце. Отклањање ових пропуста захтева да се одговарајућим законодавним мерама обезбеди декриминализација деце која су изложена најгорим облицима дечјег рада и обезбеди им статус жртве, као и друге заштите и услуге за опоравак и реинтеграцију у заједницу.

Иако се не зна тачан број, евидентно је да се велики број деце налази у уличној ситуацији. Према званичним подацима половина деце укључене у просјачење су узраста од 10-14 година, а чак је 45 одсто ове деце старости од годину дана до 10 година, две трећине чине дечаци. Према речима саме деце, сиромаштво је првенствено повод да започну са радом на улици. Кључни изазови у сузбијању и заштити деце у уличној ситуацији од различитих облика експлоатације и других кршења права огледају се у недостатку адекватних програма за помоћ и подршку као и у недостатку адекватних програма за смештај, опоравак и реинтеграцију деце, а такође и у недовољно развијеној мултиресорској сарадњи министарстава у чијој су надлежности послови породично-правне и социјалне заштите, правосуђа, унутрашњих послова, здравља и образовања, нагласио је Пашалић.