Заштитник грађана Саша Јанковић још једном, због јавно поновљених тврдњи да није поштовао процедуру и да су његови амандмани на Предлог закона о електронским комуникацијама „непостојећи“, жели да саопшти следеће:
Заштитник грађана поднео је у потпуности у складу са Уставом, Законом о Заштитнику грађана и Пословником Народне скупштине, на време, у скупштинску процедуру, надлежном скупштинском одбору, иницијативу за усвајање амандмана на Предлог закона о електронским комуникацијама који су формулисани и образложени у свему према Пословнику и пракси нашег представничког дома. Поред Заштитника грађана, на исти начин су Одбору за саобраћај и везе предлоге својих амандмана доставили низ народних посланика, као и само Министарство телекомуникација, које је било носилац израде Предлога закона. Одлука о тим амандманима зависи искључиво од оцене Одбора за саобраћај и везе Народне скупштине да ли ће, или неће, сваки од тих амандмана појединачно подржати и предложити их Народној скупштини на коначно усвајање, а не од процедуралних питања.
Ради потпуног информисања јавности, Заштитник грађана прецизира да амандмане практично није било могуће поднети пре почетка расправе о Предлогу закона о телекомуникацијама, јер је тај закон у скупштинску процедуру ушао по хитном поступку, у понедељак, 7. јуна, ујутро, пошто га је крајем претходне седмице утврдила Влада.
Међутим, с обзиром на чињеницу да између завршеног начелног претреса о предлогу (завршен је истог дана када је и почео), и времена отварања претреса закона у појединостима, надлежни скупштински одбори могу да поднесу амандмане на предлог закона, а Заштитник грађана може пред одборима да иницира доношење амандмана, републички омбудсман је искористио једину постојећу процесну могућност и обратио се Одбору за саобраћај и везе иницијативом за доношење амандмана, а амандмане је у иницијативи формулисао и образложио. На исти начин Одбору су предлоге доставили низ народних посланика и Министарство телекомуникација.
Заштитник грађана је до сада два пута користио исту процесну могућност, први пут за Предлог закона о основама уређења служби безбедности, 2007. године, а други пут за Закон о изменама и допунама кривичног законика. Оба пута су надлежни одбори расправљали о иницијативама омбудсмана. Од два поднета амандмана на Закон о основама уређења служби безбедности, Одбор за одбрану и безбедност, а касније и Народна скупштина по предлогу одбора, прихватили су један који се тицао демократске контроле над службама безбедности. Други, којим је тражено доношење закона о отварању досијеа служби безбедности из тоталитарног периода, Одбор је одбио. Надлежни одбор прихватио је у нешто измењеној формулацији и предлог амандмана Заштитника грађана на члан 60. Кривичног законика, који је касније изгласан у Народној скупштини.
Од значаја је и чињеница да Народна скупштина још увек није ускладила свој Пословник са Законом о Заштитнику грађана, иако је рок за то по изричитој одредби Закона истекао пре више од четири године. Такође, Влада је писмено одбила да Заштитника грађана обавештава о дневном реду својих седница, што је омбудсман тражио како би могао да реагује на предлоге закона које Влада утврђује и шаље у Народну скупштину или да користи своје Законом утврђено право да Влади или Народној скупштини о предлозима закона и других аката упути своје мишљење. Влада је захтев омбудсмана одбила са образложењем да по свом сопственом пословнику такву обавезу према Заштитнику грађана нема.