a

На конференцији за штампу Центра за рехабилитацију жртава тортуре организованој поводом 26. јуна - Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре, заменик Заштитника грађана за права лица лишених слободе Милош Јанковић изјавио је да у Србији не постоји институционална, систематска тортура, али да постоје бројни случајеви суровог, нељудског и понижавајућег поступања и кажњавања.

Јанковић је навео да тортура и било које друго сурово, нељудско или понижавајуће поступање и кажњавање представља једну од најтежих повреда људског права и људског достојанства.

Грађани са мањинским сексуалним опредељењем и родним идентитетом 27. јуна широм света скрећу пажњу на дискриминацију, предрасуде и насиље са којим се суочавају.

Институција омбудсмана подсећа да су припадници ЛГБТ популације у Србији, Европи и свету и даље често стигматизовани због своје сексуалне орјентације или родног идентитета и да им се у неким случајевима ускраћује право на образовање, здравствену негу, рад, безбедност и мирно окупљање.

Бројни су показатељи да у Србији данас не постоји системска тортура. Ипак, Заштитник грађана истиче да постоје одређене појаве које садрже елементе суровог, нељудског и понижавајућег поступања и кажњавања.

Бескомпромисни обрачун са тим појавама није само питање међународног кредибилитета наше земље, већ је императив за очување достојанства свих грађана и основа наше демократске државе.

"Демократске вредности се чувају и унапређују поштовањем права грађана, између осталог и правa да се укључе у формирање и праћење јавних политика у Србији" – нагласио је републички омбудсман Саша Јанковић на јучерашњој конференцији „Учешће грађана и грађанки у обликовању, спровођењу и праћењу јавних политика“ у организацији Грађанских иницијатива и ECNL (Европски центар за непрофитно право) из Будимпеште, у београдском Хотелу „М“.

Саша Јанковић је, такође, истакао да омбудсман у свом раду акценат ставља не само на учествовање у креирању разних стратегија и политика које се у нашем друштву често доносе, већ и на утврђивање колико се оне примењују у пракси и какве резултате остварују. Резултати на жалост често изостају. Као пример неуспелих стратегија навео је нерешено питање ромских насеља у Београду и другим деловима Србије, и уопште унапређење њихових права, иако су почев од 2000. године одржани бројни скупови на ту тему. Да би се повећала ефикасност и успешност ових стратегија и акционих планова, потребна је међусобна сарадња и подршка грађана, невладиних организација и државних органа – истакао је заштитник грађана.

Конференција је окупила више од сто представника цивилног друштва из целе Србије, и намењена је првенствено оним организацијама цивилног друштва, које планирају да се баве обликовањем, спровођењем и праћењем јавних политика које подједнако имају утицаја на статус недовољно заступљених група на локалном и државном нивоу.

 

Непостојање институционалне подршке за жртве насиља и дугогодишња пракса заташкавања и омаловажавања насилништва у школама и свуда око нас, кључни су разлози због којих је случај насиља у учионици Средње техничке школе у Сремској Митровици откривен на Интернету, а не кроз рад институција.


Контрола коју је институција Заштитника грађана спровела показала је да су органи унутрашњих послова имали квалитетан контакт са школом, да су реаговали брзо и адекватно, али да су касно добили информацију о насилничком понашању.

Поводом насилног инцидента у Средњој техничкој школи „Никола Тесла“ у Сремској Митровици, које је обелодањено прошлог викенда приказивањем снимка на Интернету, паралелно са поступком који је покренуло Јавно тужилаштво Заштитник грађана преконтролисаће да ли је у раду руководства школе и лица задужених за безбедност школе било пропуста, односно да ли су након инцидента одговорни без одлагања предузели све што закон захтева у оваквим ситуацијама.