a

b_300_0_16777215_00_images_20180629Prijemgradjana2.jpegСкоро 30 грађана и овог последњег петка у месецу разговарало је са заштитником грађана Зораном Пашалићем, углавном жалећи се на рад државне управе. Решење за проблеме на које наилазе у комуникацији са државним органима и институцијама, сем Београђана, у разговору са заштитником грађана потражили су и грађани који су јутрос допутовали између осталог из Ниша, Ваљева и Бора. У највећем броју случајева њихове притужбе односе се на рад Фонда ПИО, центара за социјални рад, локалне самоуправе, судова и других органа.

b_300_0_16777215_00_images_20180629Prijemgradjana.jpegАктивност „Отворена врата“, током које са грађанима разговара лично заштитник грађана Зоран Пашалић, у институцији Заштитника грађана практикује се од августа прошле године, а данашњи сусрета заштитника шести је од почетка ове године. Та пракса, биће настављена и убудуће.

b_300_0_16777215_00_images_Zoran-Pasalic1.jpegНачело којим се руководимо у заштити и унапређењу области родне равноправности је да сви имају право на развијање своје способности и да нико нема право да их у томе онемогућава гурајући их у унапред задате родне улоге, рекао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић у Народној скупштини на јавној расправи о Нацрту закона о родној равноправности. Тежња да се ова област унапреди била је повод и да радна група Заштитника грађана изради Модел закона о родној равноправности који је 2014.године упућен Координационом телу за родну равноправност. Модел је био почетна тачка за израду Нацрта закона о родној равноправности.

Заштитник грађана је истакао да заступљеност жена у одлучивању у органима власти у јединицама локалне самоуправе је недовољна и смањује се са повећањем степена овлашћења и надлежности за доношење кључних одлука и креирање политика. Наведено показују и подаци прикупљени у истраживању које је Заштитник грађана спровео 2018. године. Пашалић је нагласио да у намери да допринесе у поступку припреме овог прописа, Заштитник грађана је више пута дао мишљења на раније текстове Нацрта закона о родној равноправности. Наравно, по окончању поступка јавне расправе, у поступку прибављања мишљења у складу са Пословником Владе, Заштитник грађана даће мишљење и на овај нацрт.

Иако у установама затвореног типа у Србији, системска тортура према особама лишеним слободе не постоји, поједини поступци службених лица садрже елементе понижавајућег поступања и кажњавања, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 26. јуна, Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре.

Устав Србије и бројни међународни инструменти јемче неповредивост физичког и психичког интегритета човека и гарантују да нико не сме бити подвргнут мучењу или окрутном, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. То подразумева да је, подсећа Заштитник грађана, забрањено свако намерно наношење боли како би се од лица, које је спутано или затворено, добила обавештења или признања.
Са таквим појавама не сме бити компромиса и супротстављање сваком облику суровог, нељудског или понижавајућег поступања и кажњавања, важнo је не само због очувања међународног кредибилитета наше земље, већ је императив у очувању достојанства свих грађана и демократских основа наше државе.

Национални механизам за превенцију тортуре Заштитника грађана је у 2018. години обавио 29 посета местима у којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и том приликом упутио 148 препорука за унапређење њиховог положаја. Највећи број препорука упућен је посећеним заводима за извршење кривичних санкција и односи се на унапређење материјалних услова у којима лица лишена слободе бораве, као и на унапређење здравствене заштите и третмана.

С обзиром на то да је обиласком места у којима бораве лица лишена слободе увидео да степен остваривања њихових права углавном зависи од организаторских способности руководилаца, Пашалић поручује да ће и у будуће наставити праксу обилазака установа те да неће дозволити да се под изговором „објективних околности“, под којима се најчешће подразумевају материјални и кадровски ресурси, нехумано поступа према лицима лишеним слободе у шта се, у појединим случајевима, и сам уверио.

b_300_0_16777215_00_images_Azerbejdzan1.jpeg

Заштитник грађана Зоран Пашалћ учествује на дводневној међународној конференцији омбудсмана „Улога националних институција за људска права у обезбеђивању и промовисању једнакости“ у Бакуу у Азербејџану, коју организује институција Омбудсмана Азербејџана. Повод за организацију конференције је и обележaвање стогодишњице независности Азезбејџанске Републике.

Равноправност полова представља посебни вид заштите и очувања принципа једнакости и ослања се на општеприхваћени стандард забране дискриминације. Једнакост је уткана у саму идеју заштите људских права и представља темељну вредност, изјавио је Пашалић и додао да је она уједно и важан демократски принцип, јер за собом повлачи укључивање једнаких индивидуа у друштво, доприноси већем легитимитету политичке заједнице па тиме и идеје демократије.

b_300_0_16777215_00_images_Azerbejdzan2.jpegПашалић је рекао да је теми насиља над женама посветио посебну пажњу од доласка на чело институције Заштитника грађана.

Покренуо сам Иницијативу “Учинимо насиље видљивим“ чији је циљ да се увођењем судских вештака, поступак доказивања насиља у породици учини лакшим, а кажњавање насилника извеснијим. Институционална размена информација између свих система који се баве заштитом жена жртава насиља је од изузетног значаја за решавање породичног насиља а једна од неопходних мера у поступку је и обезбеђивање квалитетних медицинских доказа који могу бити искоришћени на суду против насилника, рекао је између осталог Пашалић.

Држава има примарну одговорност у спречавању тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни, a oбавеза надлежних институтција и друштва је да истакну значај јачањa поштовања и заштите права лица лишених слободе, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 22. јуна, обележавања ступања на снагу Опционог протокола.

Република Србија је 2006. године ратификовала Опциони протокол уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака чиме се обавезала да ће своје грађане штитити од оваквих поступака, нарочито у установама затвореног типа попут затвора, притвора, психијатријских болница и установа социјалне заштите. Циљ Опционог протокола је да успостави систем редовних посета местима где се налазе лица лишена слободе од стране независних међународних и домаћих тела, ради превенције тортуре и других сурових нељудских или понижавајућих казни и поступака, подсетио је Пашалић.

Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) чији је носилац институција Заштитника грађана Републике Србије у сарадњи са Покрајинским омбудсманом и представницима организација цивилног друштва обилази установе затвореног типа, делује превентивно, редовно проверава третман особа лишених слободе, даје препоруке и мишљања надлежним органима с циљем побољшања третмана и положаја особа лишених слободе и њиховог укључивања у свакодневни живот након изласка из установа затвореног типа. У 2017. години НПМ је након обиласка ових установа сачинио укупно 45 извештаја и упутио преко 300 препорука у превентивним поступцима. Међу лицима лишеним слободе најугроженији су они који су смештени у психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа, оценио је Пашалић.

Поводом 20. јуна, Светског дана избеглица заштитник грађана Зоран Пашалић подсећа да тај дан посвећујемо онима који су, због ратова и немилих догађаја, били присиљени да преко ноћи напусте своје домове и остану без живота који су до тада имали. Оно што смо им као држава обезбедили то су услови за живот, а као друштво људскост и разумевање, поручио је Пашалић.

Прилив избеглица у Србију се у великој мери смањује, али је значајно продужен период њиховог задржавања. Тренутно је око 2700 људи смештено у 18 центара у Србији, а ван центара се налази од 300 до 400 избеглица. Од почетка избегличке кризе кроз територију Србије прошло је око милион људи. Заштитник грађана од почетка прилива избеглица редовно и у континуитету прати њихов положај, смештај и поступање државних органа према њима, и до сада је дао више стотина препорука да се исправе евентуални пропусти.

Ова институција је посебну пажњу посветила осетљивим и рањивим групама, пре свега деци без родитељске пратње, женама и особама са инвалидитетом, који су у већој мери изложени дискриминацији, насиљу и експлоатацији. Избеглице су се Заштитнику грађана обраћали пре свега због повреде права на слободу и безбедност, права на неповредивост физичког и психичког интегритета и остваривања права током трајања поступка азила.

Збрињавање великог броја избеглица је веома сложен поступак и сви надлежни државни органи морају координисано приступити том проблему. Поред адекватног смештаја држава мора да им обезбеди и услове за њихову интеграцију у друштво, што данас представља посебан изазов, наглашава Зоран Пашалић.

Страна 10 од 373