a

fizikalnaterapija.jpg

Представници Удружења оболелих од мултипле склерозе информисали су на данашњем састанку заменицу Заштитника грађана др Зорицу Мршевић о потребама које оболели од мултипле склерозе (МС), као посебна група особа са инвалидитетом, имају у Србији. На састанку су представљени доминатни проблеми са којима се сусрећу оболели од МС, попут кратког радног века. одбаченост од околине, још увек непостојање медицинске тереапије и изгледа за излечење. Карактеристика ове болести је и да жене двоструко чешће обољевају од мушкараца, која на социјалном плану проузрокује и учесталост развода здравог супружника од оболеле.

Представници Удружења су нагласили бројне активности које спроводе ради  обезбеђивања различитих сервиса њеним члановима, попут, психосоцијалне помоћи, физикалне терапије и пружање помоћи најугроженијим у решавању егистенцијалних проблема. Суштина предузетих активности је у подршци оболелима, као и њиховом што ефикаснијем укључивању у свакодневни живот.

Заменица Заштитника грађана је посетила и Друштво/Савез мултипле склерозе где су је чланови информисали о сличним проблемима њиховог чланства, као и постојању веома изражене потребе за правним саветовалиштем. Друштво/Савез је,  такође, представило своја издања, часопис и разне стручне и популарне публикације у којима информишу и сензибилишу ширу и ужу околину особе оболеле од МС, о социјалним, медицинским и терапеутским аспектима те болести.


Након разматрања рада Полицијске станице у Темерину и после разговора са представницима локалне заједнице, имајући у виду и реаговања невладиних организација, медија и јавног мњења поводом четири туче у којима су виновници или жртве били суграђани припадници различитих етничких група, Заштитник грађана жели да укаже:

Иако није било основа да Заштитник грађана утврди пропусте у раду органа унутрашњих послова и других јавних власти, а поступак против виновника насиља је у надлежности тужилаштва и судова, расправа која је покренута у јавности, али и слични инциденти из недавне прошлости у самом Темерину и другим војвођанским местима о којима је Парламентарна скупштина Савета Европе донела посебну препоруку, указују на постојање латентних међуетничких напетости које се не смеју занемарити.

О томе да ли је мотив ових напада било распиривање националне и етничке мржње и нетрпељивости одлучиће надлежни правосудни органи. Међутим, без обзира на то што је полиција ваљано и савесно обавила свој део посла и што га у истом духу настављају правосудни органи, Заштитник грађана је мишљења да се житељи Темерина не могу сами изборити са превазилажењем етничке дистанце и неспоразума које она узрокује. Шта више, ретке су локалне заједнице које оваквим проблемима могу одолети ослањајући се искључиво на сопствене ресурсе. Да би наше друштво баштинило богатство мултикултуралности нису довољне ни Уставне гаранције ни законска заштита права већ реална социјална интеграција заснована на поверењу и разумевању. Закони и институције требало би да су део одговрне друштвене политике која у остваривање интеграције активно укључује и цивилно друштво и цркве и верске заједнице и мањинске самоуправе, а нарочито медије. Стабилности заједнице и социјалној сигурности грађана свакако не доприносе графити исписани на српском и мађарском језику који позивају на шовинизам и мржњу, нити то чине поједини медијски извештаји који широј заједници сензационалистички и некритички преносе такве поруке, понекад их извлачећи из контекста.

Одговорност за стање међуетничких односа у Темерину, али и било којој другој вишеетничкој заједници свакако имају надлежни државни органи, пре свих они који су задужени за питања образовања и културе, који би требало да осмисле мултикултуралну политику у којој је етничка припадност део укупног грађанског идентитета појединца и група којима припадају, да осмисле начине њеног дугорочног спровођења и обезбеде средства за њено делотворно остваривање. Тренутно стање међуетничких односа у различитим деловима Србије указује на то да упркос развијеном нормативном оквиру предстоји мукотрпан рад јавне управе, цивилног друштва и мањинских самоуправа на постизању друштвене интеграције мањина.

b_300_0_16777215_00_images_stories_okrugli_sto_monitoring_ustanova_nova.jpeg

Заштитник грађана, у сарадњи са представницима грчког и холандског омбудсмана, организоваo је округли сто под називом „Мониторинг установа у којима су смештена лица лишених слободе – искуства и будући изазови“. Реализација округлог стола је једна од активности које се спроводе у оквиру Тwinning пројекта „Подршка јачању институције Заштитника грађана 2009-2011“.

У уводном обраћању Милоша Јанковића, заменика заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе, представљени су резултати мониторинга Заштитника грађана у установама затвореног типа у Србији, у којима се налазе лица лишена слободе.


alt

Стручна служба Заштитника грађана Републике Србије боравиће 11. и 12. фебруара 2010. године у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи, где ће примати притужбе грађана на незаконит или неправилан рад органа управе на штету остваривања загарантованих права.

Правни саветници Заштитника грађана примаће грађане у Бујановцу у четвртак, 11. фебруара од 08.00 до 18.00 часова у Прес сали Скупштине општине на 3. спрату,  у Прешеву у петак, 12. фебруара од 08.00 до 18.00 часова у Сали за седнице Скупштине општине, и у Медвеђи такође у петак,  12. фебруара у Дому културе од 08.00 до 18.00 часова.

b_300_0_16777215_00_images_stories_bia.jpeg

Заштитник грађана Саша Јанковић окончао је данас, разговором са директором Безбедносно информативне агенције Сашом Вукадиновићем, прву контролну посету БИА.

Заштитник грађана жели да изрази задовољство због прелиминарних резултата посете и чињенице да су руководство и запослени у Агенцији у потпуности поштовали законску обавезу сарадње са Заштитником грађана и пружили све потребне информације и податке, као и омогућили непосредан увид у документацију.

Заштитник грађана Саша Јанковић реализује прву контролну посету Безбедносно-информативној агенцији (БИА), која има за циљ сагледавање законитости и правилности обављања послова из надлежности ове организације, који су од значаја за остваривање загарантованих права и слобода грађана.