a

b_300_0_16777215_00_images_stories_04.jpeg

Од свог оснивања, 2007. године, институција Заштитника грађана ужива велику подршку Мисије ОЕБС у Београду и Омбудсмана Каталоније, која је поред финансијске и едукативне помоћи била испољена и у изради стратешких докумената, изјавио је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњој конференцији за штампу у Београду, поводом представљања резултата пројекта подршке институције Заштитника грађана у области комуникације са грађанима.

Заменица заштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић – Орландић учествовала је на конференцији „Безбедно детињство“, коју је 19. новембра 2010. године, поводом Дана заштите деце од насиља, организовао Савет за права детета Владе Републике Србије.

Циљ конференције је био да сви актери који имају улогу у спровођењу Националне стратегије за заштиту деце од насиља и  Акционог  плана за њено спровођење, надлежна министарства, представници цивилног друштва и истраживачи феномена насиља из академске заједнице, представе  своје досадашње активности и будуће планове у реализацији циљева постављених у Акционом плану.

Истичући несклад између добрих прописа и њихове имплементације, са којим се Заштитник грађана суочава у свом свакодневном раду,  као и недостатак свести о стварним размерама насиља и његовим појавним облицима, Тамара Лукшић – Орландић је подсетила је да је за успешно превладавање насиља над  децом изузетно важно да се децом бавимо, да са њима разговарамо  (а не преговарамо), да их слушамо и чујемо оно што говоре гласно, али и оно што  кажу узгред.

Видљиви су напори државних органа Републике Србије да обезбеде што виши степен заштите права детета, нарочито на нормативном плану, али када се  добро скројене норме и мере политике преточе  на конкретан случај, уочавају се недостаци. То свакодневно констатује Заштитник грађана поступајући по притужбама грађана или по сопственој иницијативи штитећи права деце од незаконитог или неправилног рада органа управе.

Још једном се на делу показала недоследност, а пре свега, каскање за стварношћу, када је реч о просветним властима и положају студентске популације у Србији. Овог пута  жртве су најбољи међу најбољима – студенти последипломских докторских студија, уз то стипендисти Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка.

Ово је најкраћи закључак састанка одржаног код Заштитника грађана, након молбе студената, доктораната да им се помогне у решавању актуелног проблема финансирања већ започетих докторских студија, јер им је од стране Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка обустављено плаћање школарине на последипломским – докторским студијама у школској 2010/2011., с тим да појединима нису рефундирани трошкови ни претходне школске године.

Измена је уследила након што је Влада Републике Србије тек 28.10.2010.године донела Одлуку о формирању буџетских места на последипломским студијама са тачним бројем места на сваком факултету.

Заштитник грађана апелује на Владу Републике Србије да најуспешнијим студентима омогући наставак студирања под започетим условима. Ово посебно због чињенице да због ригорозних услова конкурса, материјална средства за финансирање школарина нису могли да обезбеде на други начин.

Решавајући овај актуелни проблем групе најбољих академаца Србије, у пуној мери би се оствариле и уставне гаранције да ће Република Србија омогућити успешним и надареним ученицима слабијег имовног стања бесплатно високошколско образовање.




Заштитник грађана Саша Јанковић и покрајински секретар за здравство Атила Ченгери разговарали су данас о пропустима у раду Института за онкологију у Сремској Каменици које је у поступку контроле утврдио Заштитник грађана.

Јанковић је Ченгерију презентовао документе који доказују да је Институт наплаћивао пацијентима услуге које су обухваћене обавезним социјалним осигурањем; да се у Институту чији су капацитети ограничени и током 2010. године лече страни држављани, те да су прекршене одредбе закона које прописују услове и начин организовања допунског рада.

b_300_0_16777215_00_images_stories_transparentnost.jpeg

У процесу прилагођавања државне управе европском моделу, Србија је  прихватила начело транспарентности, али није променила административну културу и усвојила кодекс понашања, изјавио је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњој конференцији „Административна транспарентност у Европи“ одржаној у Београду, коју је у сарадњи са Развојним програмом Уједињених нација и програмом SIGMA организовао Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Учесници конференције су се сагласили да транспарентност у раду администрације не доприноси само изградњи одговорне државне управе, већ представља и један од основних услова за борбу против корупције.