a

Још једном се на делу показала недоследност, а пре свега, каскање за стварношћу, када је реч о просветним властима и положају студентске популације у Србији. Овог пута  жртве су најбољи међу најбољима – студенти последипломских докторских студија, уз то стипендисти Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка.

Ово је најкраћи закључак састанка одржаног код Заштитника грађана, након молбе студената, доктораната да им се помогне у решавању актуелног проблема финансирања већ започетих докторских студија, јер им је од стране Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка обустављено плаћање школарине на последипломским – докторским студијама у школској 2010/2011., с тим да појединима нису рефундирани трошкови ни претходне школске године.

Измена је уследила након што је Влада Републике Србије тек 28.10.2010.године донела Одлуку о формирању буџетских места на последипломским студијама са тачним бројем места на сваком факултету.

Заштитник грађана апелује на Владу Републике Србије да најуспешнијим студентима омогући наставак студирања под започетим условима. Ово посебно због чињенице да због ригорозних услова конкурса, материјална средства за финансирање школарина нису могли да обезбеде на други начин.

Решавајући овај актуелни проблем групе најбољих академаца Србије, у пуној мери би се оствариле и уставне гаранције да ће Република Србија омогућити успешним и надареним ученицима слабијег имовног стања бесплатно високошколско образовање.




Заштитник грађана Саша Јанковић и покрајински секретар за здравство Атила Ченгери разговарали су данас о пропустима у раду Института за онкологију у Сремској Каменици које је у поступку контроле утврдио Заштитник грађана.

Јанковић је Ченгерију презентовао документе који доказују да је Институт наплаћивао пацијентима услуге које су обухваћене обавезним социјалним осигурањем; да се у Институту чији су капацитети ограничени и током 2010. године лече страни држављани, те да су прекршене одредбе закона које прописују услове и начин организовања допунског рада.

b_300_0_16777215_00_images_stories_transparentnost.jpeg

У процесу прилагођавања државне управе европском моделу, Србија је  прихватила начело транспарентности, али није променила административну културу и усвојила кодекс понашања, изјавио је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњој конференцији „Административна транспарентност у Европи“ одржаној у Београду, коју је у сарадњи са Развојним програмом Уједињених нација и програмом SIGMA организовао Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Учесници конференције су се сагласили да транспарентност у раду администрације не доприноси само изградњи одговорне државне управе, већ представља и један од основних услова за борбу против корупције.

Заштитник грађана Саша Јанковић апелује на пословне банке да приликом уплате помоћи  на жиро рачун за пострадале  у Краљеву не наплаћују банкарску провизију.

У моменту кад грађани, упркос општој беспарици, показују солидарност са пострадалима, наплаћивање провизије за уплату на хуманитарни рачун делује готово цинично и, на крају, подрива и пословни углед оних банака које то раде, сматра заштитник грађана Саша Јанковић.

Контролом законитости и правилности рада Института за онкологију Војводине у Сремској каменици и Министарства здравља Републике Србије, републички Заштитник грађана утврдио је низ пропуста у организовању допунског рада ради лечења од малигних болести.

На конференцији Права жртава и ЕУ: изазови пружања помоћи жртвама“ коју је организовало Виктимолошко друштво Србије 11. новембра 2010. године учествовала је заменица заштитника грађана др Зорица Мршевић.

Она је изложила Пресуде Европског суда за људска права у случајевима породичног насиља које су током 2009 донете против Хрватске и Турске. Том приликом је нагласила да је насиље онолико јако и онолико некажњиво колико је слаба држава и неефикасне њене институције, уз напомену да су слични поступци и пресуде истог Суда против Србије врло могући с обзиром на сличност са домаћим случајевима породичног насиља.

Конференција је имала за циљ да окупи стручњаке/стручњакиње и истраживаче/истраживачице који се баве правима жртава и пружањем помоћи жртвама насиља и других видова криминалитета и тако омогући свеобухватну размену искустава и знања. Сагледано је и место законодавства Републике Србије у односу на право Европске уније, и указано на могуће правце даље хармонизације домаће легислативе са правом Европске уније о жртвама.