a

b_300_0_16777215_00_images_stories_gradjanski_13.11.2010.r.jpeg       

Поводом  обележавања Међународног дана људских права заменик заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе Милош Јанковић посетио је  Казнено-поправни завод у Шапцу. Завод је отвореног типа и у њему борави више од 200 притвореника, осуђених и прекршајно кажњених лица на извршењу казне затвора.

У разговору  Милоша Јанковић са управником Завода Иваном Веселиновићем, констатовано је  да се у систему извршења кривичних санкција у Србији недовољна пажња поклања установама отвореног типа и да би у наредном периоду требало побољшати смештајне и друге услове у којима живе грађани на издржавању казне.

b_300_0_16777215_00_images_stories_goran-dimitrovgrad.jpeg

Поводом обележавања 10. децембра Међународног дана људских права у Димитровграду у организацији Заштитника грађана одржан  је округли сто о заштити људских и мањинских права. Скуп на коме су учествовали  представници Националног савета бугарске националне мањине, локалне самоуправе, Савета за међунационалне односе Скупштине Општине Димитровград, и представници невладиних организација, поздравио је заменик заштитника грађана за права  националних мањина др Горан Башић и председник  општина Димитровград Веселин Величков. Др. Башић је у уводном излагању говорио  о улози институције Заштитника грађана у  остваривању  и заштити људских и мањинских права.

Начелница у Одељењу за права националних мањина  у институцији Заштитника грађана Виoлета Ћорић, упознала је присутне о пракси Заштитника грађана на унапређењу заштите и остваривања права националних мањина.

Учесницима округлог стола обратила се и заменица Покрајинског омбудсмана Војводине Ева Вукашиновић, која је говорила о правном и институционалном оквиру забране дискриминације у правном систему Републике Србије.

У просторијама Националног савета бугарске националне мањине Стручна служба Заштитника грађана организовала је јуче разговор са грађанима и пријем притужби на  незаконит или неправилан рад органа управе на штету остваривања загарантованих права грађана Димитровграда

b_300_0_16777215_00_images_stories_zorica_-10.12.jpeg

У намери да сазна више о тренутном стању људских прва ЛГБТ популације, посебно у атмосфери после одржане овогодишње Параде поноса др Зорица Мршевић, заменица заштитника грађана за родну равноправност и права особа са инвалидитетом  посетила је  ГејСтрејт алијансу. Како је саoпштено, у току је припремa Стрaтегије за смaњење хомофобије, намењeна институцијама, министарствима, правосуђу и контролним мехaнизмима, док ће  централно место ЛГБТ активизма задржати организација Параде поноса.

------------

Заменица заштитника грађана поздравила је затим у Медија центру отварање Регионалног центра за надгледање примене Конвенције о правима особа са инвалидитетом у источној Европи и упознала присутне са планираним активностима, међу којима су најважнији развијање алата за праћење права особа са инвалидитетом у пракси, као и оснивање Форума провајдера сервиса.(дневни центри, персонални асистенти  и сл, неопходни да постоје и да добро функционишу ради спровођења очекиване деинституционализације).

------------    

У Геронтолошком центру у Зрењанину др Зорица Мршевић се срела са корисницима директорком и здравственим радницима ове социјалне установе за смештај старих лица и особа са инвалидитетом од којих је сазнала да и у ову установу као и друге истог типа долазе све старији корисници и у све тежем здравственом стању. Велики проблем представља деменција и Алцхајмерова болест све већег броја корисника, тако да некадашњи тип овог вида социјалне заштите постаје све више прошлост а објекти и опрема све више неадекватни, јер је од 280 корисника њих 240 непокретно. Међу проблемима је истакнут и губитак новчане надокнаде за туђу помоћ и негу приликом смештаја зависних корисника у државне институције, што није случај са њиховим смештајем у нерегистроване домове којих само у Зрењанину има неколико.

-----------            

На састанку  у Аутономном женском центру координаторке Центра Тања Игњатовић и Слободанка Мацановић упозориле су заменицу Заштитника грађана др Зорица Мршевић да су женска права на сигуран и слободан живот свакодневно угрожена насиљем којем су жене изложене у партнерским односима и породичном контексту. Том приликом је изражена висока забринутостр због тога што у Србији још увек не постоји стандардна процедура поступања полицијских службеника у погледу породичног насиља. Женски центар предлаже да се хитно формира радна група која би предложила стандард за испитивање и управљање ризицима у циљу обезбеђивања сигурности жртве и водич о политикама и поступцима полицијских службеника у области насиља у породици. У правцу реализације те потребе улога Заштитника грађана је представљена као врло значајна и неопходна.


Заштитник грађана  Саша Јанковић присуствује данас  у Ослу додели Нобелове награде за мир која је ове године припала  Лију Сјабоу, због, како је званично саопштено, „дуге и ненасилне борбе за основна људска права у Кини“.

Заштитник грађана је, као независни државни орган надлежан да се стара о заштити и унапређењу људских права, одлучио да отпутује у Осло пошто је схватио да његов апел министру спољних послова да се преиспита одлука о неприсуству церемонији није био прихваћен. Јанковић је са Јеремићем разговарао у среду, 8. децембра, а одлуку донео дан касније.

Поводом Међународног дана људских права, Заштитник грађана Републике Србије Саша Јанковић истиче да грађани свакодневно постају све свеснији својих права и да их све их упорније и одлучније траже, али да органи власти истом брзином не унапређују свој рад и поштовање тих права. Због тога је, упркос неспорним позитивним помацима у односу на прошлост, све видљивије незадовољство људи радом органа власти и поштовањем њихових права јер су очекивања, оправдано, много већа.

Савет министара Савета Европе усвојио је 17. 11. 2010. године Смернице о правди по мери детета (објављене на интернет страници Савета Европе), чијој изради је велики допринос дала и Стручна служба Заштитника грађана. Смернице садрже упутства државама чланицама Савета Европе о положају детета у правосудном и административном систему, приступу детета државним органима и начину остваривања права детета у судским и другим поступцима.

Савет Европе је укључио децу у процес израде овог документа, кроз испитивање мишљења деце становника држава чланица Савета Европе. Деца су анкетирана у током марта 2010. године посредством различитих државних органа, установа и институција земаља чланица, независних институција и тела, националних и међународних невладиних организација, као и попуњавањем  on-line упитника који се налазио на интернет страници Савета Европе. Укупно је анкетирано 3800 деце у 25 земаља.

Заштитник грађана спровео је анкетирање и разговор са децом у 20 општина и градова у Србији, обиласком 22 школе, 2 институције за децу у сукобу са законом и два склоништа. Консултативни процес обављен је са 715 деце, што чини 19% анкетираних. Тиме је ова институција дала значајан допринос учешћу деце у изради међународног документа, који, иако није обавезујући за чланице Савета Европе, представља снажан механизам којим се оснажује положај деце пред органима власти, између осталог пред полицијом и судовима..