a

b_300_0_16777215_00_images_stories_parlament_016.jpeg

Сарадња између Народне скупштине Републике Србије и независних државних органа/тела је важна и потребна, и тек треба да добије на снази, сложили су се представници парламента и независних државних тела и институција на данашњој конференцији одржаној у Дому Народне скупштине, под називом „Народна скупштина Републике Србије и независни државни органи/тела“.

b_300_0_16777215_00_images_stories_skupstina25-1.jpeg

Заменица Заштитника грађана за родну равноправност др Зорица Мршевић је на данашњем округлом столу Одбора за равноправност полова Народне скупштине Републике Србије истакла значај обележавања 25. новембра, дана када почиње глобална кампања борбе против насиља над женама. Овај датум се већ деветнаест година обележава широм света под називом “Шеснаест дана активизма против насиља над женама” у виду кампање, која има за циљ да скрене пажњу јавности на светски проблем насиља над женама, Кампањом су обухваћени и датуми  25. новембар, Међународни дани борбе против насиља над женама и 10. децембар, Међународни дан људских права, како би се на симболичан начин повезало питање насиља над женама и људских права и указало да такво насиље представља кршење људских права.

Др Мршевић се у свом излагању осврнула на стратегију борбе против насиља над женама, стратегије из домена заштите људских права, позивајући се на  међународна документа  и домаћу праксу.  Посебно је подвукла улогу државе у сузбијању сваког насиља, без обзира на место његовог дешавања. Истакла је  значај досадашњих активности невладиних организација у овој области и закључила да је потребно обезбедити право женама да живе слободне и заштићене од насиља и зауставити некажњивост за починиоце свих облика насиља.


alt

Институционализација положаја и заштите права особа са инвалидитетом у Србији је неопходна и подразумева услуге и других сервиса, као што су лекарска нега, туђа нега и помоћ, социјална заштита, истакла је заменица Заштитника грађана за родну равноправност и права особа са инвалидитетом др Зорица Мршевић на данашњој конференцији о забрани дискриминације особа са инвалидитетом и положају инвалидских организација у Београду, у организацији Центра за унапређење правних студија.

Заменица републичког омбудсмана је указала на неповољан положај установа социјалног старања и смештај особа са инвалидитетом, које се огледа у материјалног необезбеђеним условима живота, лошег руководства до непоштовања људских права. Ова искуства стицана су приликом редовних посета и контроле рада установа социјалног старања и смештаја особа са инвалидитетом од стране Заштитника грађана.

Грађани се омбудсману обраћају највише због немогућности остваривања права на туђу негу и помоћ, што повлачи читав низ проблема, као што су различити критеријуми при одлучивању комисије. Институција Заштитника грађана, на жалост, има овлашћења само да укаже на те неправилности, пропусте у раду органа управе, али не и да непосредно реши те проблеме. Заменица Заштитника грађана је, такође, нагласила проблем физичке неприступачности јавних зграда особама са инвалидитетом.


Прво је тог новембра 1989. године пао берлински зид и обележио крај епохе поделе Европе и почетак краја тешких кршења људских права великог броја грађана са оне стране зида. Неколико дана потом, тачније 20. новембра те године, светски лидери, окупљени под окриљем Уједињених нација усвојили су Конвенцију о правима детета и тиме дали јасну поруку да и деца до 18 година имају људска права. Конвенција је настајала 12 година, али када је усвојена, требало је само неколико месеци да добије потребних 20 ратификација и да ступи на снагу већ 3. септембра 1990. године. Тај процес готово акламаторног прихватања Конвенције се наставио и она је у изузетно кратком периоду, вољом 193 земље света постала најшире прихваћен међународни уговор, који се тако примењује на готово сву децу на планети. Још само   Сомалија и САД нису ратификовале Конвенцију.

b_300_0_16777215_00_images_stories_legalizacija_003.jpeg           

Пропусти у раду органа управе постоје при спровођењу решења о рушењу нелегалних објеката, а ступањем на снагу новог Закона о планирању и изградњи од 11. септембра ове године и законски се одлаже обавеза за извршење тих решења, како би се грађанима, инвеститорима оставила могућност за подношења захтева за легализацију свог објекта. То умногоме отежава рад Стручне службе Заштитника грађана, с обзиром да се велики број притужби грађана односи на неспровођење поступака по решењима о рушењу нелегално изграђених објеката – констатовано је на јучерашњем састанку представника институције републичког, покрајинског и локалних омбудсмана са представницима Министарства животне средине и просторног планирања, који су били непосредно укључени у израду нацрта поменутог закона.

 Састанак је иницирао Заштитник грађана Републике Србије у циљу успостављања уједначене праксе  и правилне примене нових законских одредби од стране омбудсмана, као и да се постигне договор око будуће сарадње у примени новог закона. У том смислу дискусија је била фокусирана на тему легализације објеката, уз посебан осврт на постојећа решења о рушењу. Поред тога, постоји посебна потреба да се размотри тема регулисања имовинско–правних односа на грађевинском земљишту.

Како је заменик Заштитника грађана Милош Јанковић – који је задужен за област добре управе – истакао, основна тема овог састанка је разјашњење спорних питања, на која у својим притужбама указују многобројни грађани, а везана су за проблематику коју регулише поменути закон. Нови закон доводи до одређених недоумица, што посебно потенцира раширена изградња нелегалних објеката. „У протеклом периоду грађани су фактички охрабривани да врше нелегалну градњу, јер су без испуњавања прописаних услова и без грађевинске дозволе добијали кућне бројеве и прикључивали се на постојеће инфраструктурне мреже. То је код њих створило уверење да ће незаконита градња бити накнадно регулисана, што се заиста и догодило доношењем новог Закона“, указао је Јанковић.

Начелница за одељење добре управе у Стручној служби ЗГ Јабланка Табаш указала је на чињеницу да се велики број притужби грађана односи на неспровођење поступака по решењима о рушењу нелегално изграђених објеката. Изјашњења органа локалне самоуправе била су веома различита, од оправдања да немају довољно материјалних средстава за спровођење решења о рушењу, до у последње време честог образложења да се таква решења не извршавају јер се очекује доношење нових прописа.

Поводом новог Закона о планирању и изградњи, а у циљу правилне примене нових законских одредби, Заштитник грађана иницирао састанак са представницима Министарства животне средине и просторног планирања,покрајинског и општинских омбудсмана


Двадесетогодишњица усвајања Конвенције о правима детета од стране Генералне скупштине УН требало би да буде повод за прославу. Али, та  прослава је независним институцијама које су законом основане у 29 земаља Европе са задатком да штите права деце, помућена дубоком забринутошћу.

Конвенција о правима детета је, од свих кључних међународних инструмената за заштиту људских права ратификована од стране највећег броја земаља, и то од свих европских земаља, односно од стране 193 земље у целом свету. И поред тога, права, како грађанска тако и политичка, економска и социјална, милиона деце у целој Европи се и даље не остварују. Владе редовно потврђују своје обавезе из Конвенције, учествују у процесу подношења извештаја Комитету за права детета сваких пет година и примају детаљне препоруке од Комитета. Међутим, и сувише често се многе препоруке занемарују.