a

Заштитник грађана Саша Јанковић и покрајински секретар за здравство Атила Ченгери разговарали су данас о пропустима у раду Института за онкологију у Сремској Каменици које је у поступку контроле утврдио Заштитник грађана.

Јанковић је Ченгерију презентовао документе који доказују да је Институт наплаћивао пацијентима услуге које су обухваћене обавезним социјалним осигурањем; да се у Институту чији су капацитети ограничени и током 2010. године лече страни држављани, те да су прекршене одредбе закона које прописују услове и начин организовања допунског рада.

b_300_0_16777215_00_images_stories_transparentnost.jpeg

У процесу прилагођавања државне управе европском моделу, Србија је  прихватила начело транспарентности, али није променила административну културу и усвојила кодекс понашања, изјавио је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњој конференцији „Административна транспарентност у Европи“ одржаној у Београду, коју је у сарадњи са Развојним програмом Уједињених нација и програмом SIGMA организовао Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Учесници конференције су се сагласили да транспарентност у раду администрације не доприноси само изградњи одговорне државне управе, већ представља и један од основних услова за борбу против корупције.

Заштитник грађана Саша Јанковић апелује на пословне банке да приликом уплате помоћи  на жиро рачун за пострадале  у Краљеву не наплаћују банкарску провизију.

У моменту кад грађани, упркос општој беспарици, показују солидарност са пострадалима, наплаћивање провизије за уплату на хуманитарни рачун делује готово цинично и, на крају, подрива и пословни углед оних банака које то раде, сматра заштитник грађана Саша Јанковић.

Контролом законитости и правилности рада Института за онкологију Војводине у Сремској каменици и Министарства здравља Републике Србије, републички Заштитник грађана утврдио је низ пропуста у организовању допунског рада ради лечења од малигних болести.

На конференцији Права жртава и ЕУ: изазови пружања помоћи жртвама“ коју је организовало Виктимолошко друштво Србије 11. новембра 2010. године учествовала је заменица заштитника грађана др Зорица Мршевић.

Она је изложила Пресуде Европског суда за људска права у случајевима породичног насиља које су током 2009 донете против Хрватске и Турске. Том приликом је нагласила да је насиље онолико јако и онолико некажњиво колико је слаба држава и неефикасне њене институције, уз напомену да су слични поступци и пресуде истог Суда против Србије врло могући с обзиром на сличност са домаћим случајевима породичног насиља.

Конференција је имала за циљ да окупи стручњаке/стручњакиње и истраживаче/истраживачице који се баве правима жртава и пружањем помоћи жртвама насиља и других видова криминалитета и тако омогући свеобухватну размену искустава и знања. Сагледано је и место законодавства Републике Србије у односу на право Европске уније, и указано на могуће правце даље хармонизације домаће легислативе са правом Европске уније о жртвама.


b_300_0_16777215_00_images_stories_presevo_odbornice.jpeg

Заменицa Заштитника грађана др Зорица Мршевић и представнице Стручне службе Заштитника грађана примале су 10. новембра 2010. године притужбе грађана на незаконит или неправилан рад органа управе на штету остваривања загарантованих права грађана у  локланој канцеларији Прешеву.

У оквиру посете Прешеву одржани су и састанци са представницима Центра за социјални рад, одборницама и запосленим стручним радницама у општинској управи у Прешеву.  Представници органа локалне самоуправе и цивилног сектора представили су проблеме са којима се суочавају у области родне равноправности, истичући у први план још увек неједнак положај жена у свим сферама друштвеног, политичког и породичног живота, а нарочито неједнак положај особа са инвалидитетом којих у Центру за социјални рад има регистрованих око две стотине.  Указано је на недовољну сензибилисаност представника локалне власти да се стварно успоставе тела за родну равноправност, тј. да им се омогући почетак рада.

Заменица заштитника грађана је, такође, посетила Дом за пензионере и друга лица у Сурдулици. Потврђено је претходно сазнање да старији грађани албанске националности због, како се истиче, језичких и религиозних баријера, као и физичке удаљености, уопште нису корисници најближе установе, већ да одлазе у сличне установе на Косову.

Одржан је и састанак са представницима удружења особа са инвалидитетом у Врању који су истакли резултате у самозапошљавању својих чланова уз сарадњу са локалном самоуправом.