a

При канцеларији Заштитника грађана  данас је формиран и Савет Заштитника грађана за права лица лишених слободе. Првим радним састанком преседавао је Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана за права лица лишених слободе.

Савет чине истакнути стручњаци из те области, др. Иван Јанковић, адвокат, члан Европског комитета за спречавање мучења и нељудских или понижавајућих поступања или казни, др. Станко Пихлер, професор Правног факултета, др. Горан Илић, доцент Правног факултета у Београду, и Наташа Новаковић, координаторка ОЕБС-овог програма за реформу затвора.

Чланови Савета су упознати са поступањем Заштитника грађана у области заштите лица лишених слободе, посебно у односу на превенцију тортуре. Утврђена је улога Савета у одређивању и реализацији примарних циљева Заштитника грађана у предметној области. Указано је на неопходност континуиране контроле законитости и правилности рада институција у којима су смештена лица лишена слободе, као и предузимања иницијативе у циљу доношења нових или измене постојећих прописа.

Истакнуто је да је потребно посебну пажњу усмерити ка стварању услова за успостављање Националног механизма за превенцију у Србији.  Констатовано је постојање бројних недостатака у преводима ратификованих међународних конвенција. Присутни су се сагласили да је неопходно иницирати стварање посебног стручног тела које би вршило редакцију превода међународних аката.

Заштитник грађана Саша Јанковић учествује на конференцији европских омбудсмана која се данас одржава у Тирани. Тема конференције – коју организује Омбудсман Албаније у оквиру ЕУНОМИА пројекта којим се промовише институција омбудсмана – је "Приступ информацијама: шта омбудсман може да учини“.

Др Зорица МршевићОвогодишње обележавање  Осмог марта у Београду, под слоганом „Сто први пут ти кажем“у организацији коалиција женских група протекло је у знаку бранитељки људских права. Централни догађај  одржан је у Центру за културну деконтаминацију у Београду на коме су  говориле истакнуте активисткиње, новинарке, уметнице и представник Министарства  за људска и мањинска права.

Заменица заштитника грађана за родну равноправност и и права особа са инвалидитетом др Зорица Мршевић, подсетила је на основне поставке УН Декларације о бранитељима људских права из 1999. године као и  делове прошлогодишњег Извештаја Хине Џилани, који се односе на жене Србије које су ангажоване као бранитељке људских права.

Учесници скупа у Центру за културну деконтаминацију су потом у поворци без инцидената, уз добро полицијско обезбеђење, прошли централним деловима града, застајући испред Владе и Народне скупштине Републике Србије (где је одржана и конференција за штампу), да би завршила на Тргу Републике. Осим осмомартовског обележја, цео догађај био је обојен протестом против актуелне интервенције цркава у погледу Закона о забрани дискриминације па се захтевало хитно враћање закона у процедуру уз протесте против клерикализације српског друштва. И улична поворка је била обојена визуелно преовлађујућим заставама дугиних боја ЛГБТ покрета, па се може сматрати да је догађај унеколико имао и карактер спонтаног марша хомосексуалног поноса (гаy приде марцх).

Честитам свим женама Србије 8. март, Међународни дан жена, желећи им, и подржавајући их у пуној равноправности и свакодневном поштовању њихових права у свакој ситуацији – у породици, школи, на радном месту, у болници, у слободном времену...

Захваљујући напорима жена из коалиције невладиних организација и државних органа, 8. март обележавамо подсећајући се на традиционалне вредности борбе за женска права - равноправност, достојанство, правду и синдикална права.

Заштитник грађана Саша Јанковић упутио је писмо премијеру Мирку Цветковићу са иницијативом да Влада што пре поново утврди Предлог закона о удружењима грађана и пошаље га Народној скупштини на усвајање.

Заштитник грађана указује да је судбина Предлога закона о удружењима грађана на добром путу да постане симбол неуспешности законодавног процеса, јер када год би Влада предлог тог закона упутила Народној скупштини на усвајање, највише законодавно тело би се распуштало, а законски предлози по аутоматизму враћали подносиоцима. То се десило три пута, последњи пут пред изборе одржане у мају 2008. године. Јанковић је подсетио и да непостојање квалитетног и подстицајног правног оквира за рад удружења грађана инхибира потенцијал цивилног друштва и шаље врло негативну поруку девет година након демократских промена.

Основно је демократско право грађана да закони који ће их сутра обавезивати доносе на начин који обезбеђује да се аргументи свих релевантних актера размотре у фер и правичној процедури.

Повлачење Предлога закона о забрани дискриминације из поодмакле скупштинске процедуре, након спроведене отворене и јавне расправе и глатког усвајања предлога закона од стране исте владе која га је недуго затим повукла, угрожава то право и показује колико је наш институционални систем у ствари неинституционалан.