a

Прво је тог новембра 1989. године пао берлински зид и обележио крај епохе поделе Европе и почетак краја тешких кршења људских права великог броја грађана са оне стране зида. Неколико дана потом, тачније 20. новембра те године, светски лидери, окупљени под окриљем Уједињених нација усвојили су Конвенцију о правима детета и тиме дали јасну поруку да и деца до 18 година имају људска права. Конвенција је настајала 12 година, али када је усвојена, требало је само неколико месеци да добије потребних 20 ратификација и да ступи на снагу већ 3. септембра 1990. године. Тај процес готово акламаторног прихватања Конвенције се наставио и она је у изузетно кратком периоду, вољом 193 земље света постала најшире прихваћен међународни уговор, који се тако примењује на готово сву децу на планети. Још само   Сомалија и САД нису ратификовале Конвенцију.

b_300_0_16777215_00_images_stories_legalizacija_003.jpeg           

Пропусти у раду органа управе постоје при спровођењу решења о рушењу нелегалних објеката, а ступањем на снагу новог Закона о планирању и изградњи од 11. септембра ове године и законски се одлаже обавеза за извршење тих решења, како би се грађанима, инвеститорима оставила могућност за подношења захтева за легализацију свог објекта. То умногоме отежава рад Стручне службе Заштитника грађана, с обзиром да се велики број притужби грађана односи на неспровођење поступака по решењима о рушењу нелегално изграђених објеката – констатовано је на јучерашњем састанку представника институције републичког, покрајинског и локалних омбудсмана са представницима Министарства животне средине и просторног планирања, који су били непосредно укључени у израду нацрта поменутог закона.

 Састанак је иницирао Заштитник грађана Републике Србије у циљу успостављања уједначене праксе  и правилне примене нових законских одредби од стране омбудсмана, као и да се постигне договор око будуће сарадње у примени новог закона. У том смислу дискусија је била фокусирана на тему легализације објеката, уз посебан осврт на постојећа решења о рушењу. Поред тога, постоји посебна потреба да се размотри тема регулисања имовинско–правних односа на грађевинском земљишту.

Како је заменик Заштитника грађана Милош Јанковић – који је задужен за област добре управе – истакао, основна тема овог састанка је разјашњење спорних питања, на која у својим притужбама указују многобројни грађани, а везана су за проблематику коју регулише поменути закон. Нови закон доводи до одређених недоумица, што посебно потенцира раширена изградња нелегалних објеката. „У протеклом периоду грађани су фактички охрабривани да врше нелегалну градњу, јер су без испуњавања прописаних услова и без грађевинске дозволе добијали кућне бројеве и прикључивали се на постојеће инфраструктурне мреже. То је код њих створило уверење да ће незаконита градња бити накнадно регулисана, што се заиста и догодило доношењем новог Закона“, указао је Јанковић.

Начелница за одељење добре управе у Стручној служби ЗГ Јабланка Табаш указала је на чињеницу да се велики број притужби грађана односи на неспровођење поступака по решењима о рушењу нелегално изграђених објеката. Изјашњења органа локалне самоуправе била су веома различита, од оправдања да немају довољно материјалних средстава за спровођење решења о рушењу, до у последње време честог образложења да се таква решења не извршавају јер се очекује доношење нових прописа.

Поводом новог Закона о планирању и изградњи, а у циљу правилне примене нових законских одредби, Заштитник грађана иницирао састанак са представницима Министарства животне средине и просторног планирања,покрајинског и општинских омбудсмана


Двадесетогодишњица усвајања Конвенције о правима детета од стране Генералне скупштине УН требало би да буде повод за прославу. Али, та  прослава је независним институцијама које су законом основане у 29 земаља Европе са задатком да штите права деце, помућена дубоком забринутошћу.

Конвенција о правима детета је, од свих кључних међународних инструмената за заштиту људских права ратификована од стране највећег броја земаља, и то од свих европских земаља, односно од стране 193 земље у целом свету. И поред тога, права, како грађанска тако и политичка, економска и социјална, милиона деце у целој Европи се и даље не остварују. Владе редовно потврђују своје обавезе из Конвенције, учествују у процесу подношења извештаја Комитету за права детета сваких пет година и примају детаљне препоруке од Комитета. Међутим, и сувише често се многе препоруке занемарују.

alt         

Данас се свуда у свету прославља 20 година од када је Скупштина Уједињених нација усвојила Конвенцију о правима детета, као један од најзначајнијих докумената из ове области. Поводом обележавања овог значајног дана за унапређење права детета, заменица Заштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић – Орландић са сарадницима посетила је јуче СОС Дечије село у Краљеву. Циљ посете је упознавање са начином рада и условима у којима деца живе под окриљем мреже Међународних дечијих села (Kinderdorf International).

СОС Дечије село Краљево је комплекс од 14 кућа у којима живе деца различитог узраста. Овај начин смештаја омогућава да браћа и сестре из исте биолошке породице, понекад њих четворо или више, одрастају у једној кући, да се не раздвајају и да не живе у различитим домовима или породицама. Деца која су смештена у СОС Дечијем селу у Краљеву имају СОС маму која води рачуна о свему што се тиче деце, о њиховим школским обавезама, о исхрани, одевању друштвеном животу. СОС мама живи са децом, са њима проводи 24 сата, надгледа их и усмерава њихов раст и развој, а све под будним оком стручног тима СОС Дечијег села кога чине професионалци из различитих области - педагог, психолог, социјални радник... СОС мама пролази различите обуке пре него што почне да ради са децом, пре свега обуку за хранитеље, а обавезна је да се усавршава и унапређује своје знање. Децу у СОС дечје село у Краљево упућују центри за социјални рад из целе Србије.

Када деца достигну одређени ниво зрелости у периоду од 14, 15 или 16 година зависно од индивидуалне процене за свако дете, прелазе у Заједницу за младе, у којој тренутно живи седморо деце која похађају средњу школу. У Заједници за младе живе и едукатори који помажу и усмеравају децу и који су деци на располагању 24 сата, а ту је и подршка од стране стручног тима СОС Дечијег села.

Међународна организација СОС Дечијих села подржава дете које живи у Дечијем селу и након навршених 18 година, приликом тражења запослења у виду препорука и материјалне и сваке друге подршке, а за оне који одлуче да студирају Организација им помаже материјално и на сваки други начин све док су редовни студенти.

Деца СОС Дечијих села широм света се сусрећу у летњем кампу у Италији где проводе део летњег распуста.

Овај начин бриге о детету без родитељског старања омогућава правилан раст и развој, одрастање у пријатном породичном окружењу деце из исте биолошке породице, могућност материјалне и сваке друге подршке детету а касније и младој особи да пронађе свој пут и да се осамостали и живи свој живот на начин на који то жели.

alt

Тим Заштитника грађана за мониторинг установа у којима су смештена лица лишена слободе, који су предводили Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана за права лица лишених слободе и др Зорица Мршевић, заменица Заштитника грађана за родну равноправност и права особа са инвалидитетом, у оквиру службене посете коју је организовала Мисија ОЕБС у Србији, од 11. до 13. новембра 2009.г. посетио је у Брну Омбудсмана Републике Чешке.

Разлог посете био је увид у поступање чешког Омбудсмана у функцији Националног превентивног механизма (НПМ) успостављеног ратификацијом Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака.

Током тродневне посете, говорило се о променама Закона о чешком Омбудсману, које су уследиле након успостављања ове институције као НПМ-а, као и о утицају тих промена на структуру и организацију канцеларије Омбудсмана. Посебну пажњу чешке колеге посветиле су преношењу искустава и изазова са којима су се сусретали приликом утврђивања методологије рада НПМ-а.

Делегација је у току боравка посетила две затворске установе, затворе у Брну и Куриму.

b_300_0_16777215_00_images_stories_sasa5.jpeg            

У односу на стање од пре десетак година државни органи у Србији више поштују људска и мањинска права, али грађани још увек не могу бити сасвим задовољни како се њихова права поштују, ракао је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњем скупу у Скупштини града Београда на тему „Докле је стигла реформа сектора безбедности у Србији“.

 Јанковић је говорећи о степену поштовања људских и мањинских права од стране државних органа у сектору безбедности истакао да су донете законске и нормативне мере значајан корак у унапређењу основних људских и мањинских права, али ти закони се морају спроводити у стварности, као и проверавати ефикасним контролним механизмима.

 Он је навео да су националне мањине у неповољном положају, пре свега припадници Ромске националне мањине. Друга група дискриминисаних грађана су особе са инвалидитетом. Републички омбудсман је такође указао на важност срезмерне заступљености жена и прпадника националних мањина у сектору безбедности, а то се може постићи образовањем и променом свести људи запослених у том сектору.