a

            

alt

Др Зорица Мршевић, заменица Заштника грађана одржала је у среду 12 августа предавање на тему „Ксенофобија“ иностраним студентима који бораве у Београду у оквиру програма студентске размене „International Student Week in Belgrade“- под овогодишњим слоганом „Изазови и промене“. Предавање је обухватило разматрање манифестација ксенофобије - страха од странаца, дискриминције, предрасуда и расизма, као различитих облика друштвене нетолеранције.

Пажња је поклоњена и врстама друштвених програма и политика којима се у савеменим друштвима те појаве сузбијају а њихово дејство умањује. Студенти из Шпаније, Француске, Азарбејџана, Хрватске, Молдавије, Словеније и Албаније, показали су велики интерес о улози Заштитника грађана у Србији у борби против различитих облика дискриминације од стране институција, при чему су учесници имали посебан интерес за спремност институција да прихвате интервенције и препоруке Заштитника грађана. У томе су уочене многе сличности са ситуацијом у земљама порекла студената.



Независни државни органи и руководиоци независних државних институција са надлежностима у области борбе против корупције и заштите права грађана изразили су забринутост због појаве да се препоруке, одлуке, мишљења и други акти независних контролних тела недовољно уважавају и извршавају и апеловали на органе власти да такав став без одлагања промене.

Предлогом закона о тајним подацима који је Влада Републике Србије доставила Народној скупштини на усвајање одузимају се постојећа овлашћења заштитнику грађана (омбудсману) и поверенику за информације од јавног значаја и заштиту подака о личности да несметано приступе свим подацима потребним да установе да ли државне службе и службеници крше загарантована људска права и слободе, односно раде правилно и законито.

Са забринутошћу сам примио информације о графитима мржње против ЛГБТ особа и претњама које они садрже поводом најављеног протестног јавног окупљања у Београду и са пажњом размотрио допис који сте ми због тога упутили. Свестан сам проблема са којим се суочавају ЛГБТ особе у остваривању људских права која им гарантују како наш највиши правни акт – Устав Републике Србије, тако и обавезујући међународни документи, домаћи закони и подзаконски акти. У потпуности делим вашу забринутост због тога.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image http://www.ombudsman.rs/images/stories/subotica.jpg
There was a problem loading image http://www.ombudsman.rs/images/stories/subotica.jpg

subotica.jpg

Заменица Заштитника грађана Тамара Лукшић – Орландић са сарадницима извршила је 30. јула 2009. године непосредан надзор над законитошћу и правилношћу рада Центра за социјални рад у Суботици, у циљу утврђивања да ли је у раду овог Центра било пропуста који су довели до кршења права детета.

Истог дана, заменица Заштитника грађана са сарадницима обишла је и Дом за децу ометену у развоју „Колевка“, којом приликом је разговарала са директорком дома Мирјаном Чабрић и запосленима у овој установи и обишла децу која су на смештају у Дому „Колевка“.

 

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image http://www.ombudsman.rs/images/stories/sombor.jpg
There was a problem loading image http://www.ombudsman.rs/images/stories/sombor.jpg

                                                          sombor.jpg                                          
  
Заменица Заштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић – Орландић, са сарадницима и колегиницом из институције Покрајинског омбудсмана, Маријом Кордић, посетила је Дом за децу и омладину „Мирослав Мика Антић“ у Сомбору, ради утвриђивања актуелног статуса корисника дома И. М., о чијем је измештању из породице Заштитник грађана добио притужбу.

Дом је до 2008. године имао 80 смештајних капацитета, али новом одлуком о мрежи установа садашњи капацитет је 36 места, а собу дели од троје до петоро деце. У оквиру домског смештаја налази се и Прихватна станица са 15 смештајних капацитета, која је регионалног карактера и у којој су имена све деце која су ту боравила један период свог живота. Дом збрињава децу без адекватног родитељског старања, све до момента проналажења алтернативног облика заштите – повратка у сродничке породице, хранитељске породице. У дому постоје и радионице, где су изложени радови деце, рађени у сарадњи са њиховим васпитачима.