a

У сусрет 27. јуну, дану који грађани са мањинским сексуалним опредељењем и родним идентитетом, и они који их разумеју обележавају парадама поноса и тако скрећу пажњу на дискриминацију и насиље са којим се припадници ове популације често суочавају, Заштитник грађана подсећа на Уставом загарантовано право грађана на слободу мирног окупљања, и истиче обавезу државних органа да свакоме, под законом предвиђеним условима, омогуће остваривање тог права.

Бројни људи у Србији, Европи и свету, и даље су стигматизовани због своје сексуалне орјентације или родног идентитета. У неким случајевима ускраћује им се право на образовање, здравствену негу, рад, или заштиту од угрожавања безбедности.

Сећајући се насиља које је избило пре седам година у Београду приликом покушаја организовања марша LGBT популације, Заштитник грађана позива истакнуте делатнике из области политике, културе, уметности, спорта, просвете и образовања, социјалних служби и привреде, а пре свих јавне функционере, да начином и садржајем свог јавног деловања стално афирмишу људске вредности, права и слободе, посебно тако што ће подстицати уважавање разлика међу људима.

Истовремено, омбудсман указује и да постојање разлога за ограничавање слободе мирног окупљања на отвореном простору не сме прерасти у одвраћање грађана од остваривања њихове уставом загарантоване слободе.

Припадницима LGBT популације и њиховим организацијама и удружењима, Заштитник грађана пружа и пружаће подршку и Уставом и законом прописану заштиту сваки пут кад њихове слободе и права буду повређена или угрожена. Истовремено, свим нашим активностима тежићемо да таквих случајева буде што мање.


Двадесети јун, дан који су Уједињене нације посветиле подсећању на патње и страдања милиона избеглица широм света, Србија је 2008. године дочекала као земља уточишта за око 97 хиљада избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске, и са око 200 хиљада становника Косова и Метохије интерно расељених по другим деловима Републике Србије.

Органи власти дужни су да јавна овлашћења, када су избегла и расељена лица у питању, увек користе са свешћу о посебно неповољном положају тих грађана и да стално теже његовом побољшању, у складу са прописима Републике Србије и међународним конвенцијама која штите права избеглица.

Истовремено, Заштитник грађана позива представнике свих међународних организација које су и до сада свестрано помагале опстанку и унапређењу положаја избеглих и расељених лица да и убудуће своје ресурсе и овлашћења ангажују у циљу трајног решавања њиховог статуса на начин који ће највише одговарати њиховим очекивањима и потребама, а посебно да се онима који желе да се врате у своје домове омогући повратак, као и да им се без дискриминације признају права која су искористили други држављани матичних држава.

Дужина трајања избеглиштва и спор темпо повратка говоре да ће избеглице и расељена лица и убудуће представљати део друштвене структуре Републике Србије. Заштитник грађана позива и грађане Србије да наставе да показују разумевање и солидарност са страдалницима из протеклих ратова, а посебно са децом међу њима, која су најтрагичније и најневиније жртве.

Истовремено, Заштитник грађана указује избеглим и расељеним лицима да их њихов статус не лишава могућности да подносе притужбе Заштитнику грађана, и позива их да то учине увек када сматрају да су им људска права и слободе угрожени.

Заштитник грађана, Саша Јанковић, у оквиру редовног дијалога са представницима цивилног сектора, разговарао је данас са представницима невладиних организација о приоритетима и функционисању институције Заштитника грађана, сарадњи са НВО и проблемима са којима се суочавају независне државне институције и НВО.

На састанку су учествовали (по азбучном реду): Београдски центар за људска права, Београдски фонд за политичку изузетност, Грађанске иницијативе, Комитет правника за људска права, Транспарентност Србија, Фонд за хуманитарно право, Фонд за отворено друштво и Хелсиншки одбор за људска права. Поред њих, састанку је присуствовао и Повереник за информације од јавног значаја.


 

Као потписница међународних докумената (Конвенције УН о биолошкој разноликости из 1992. године), посебно Декларације о биодиверзитету, Србија је преузела обавезе очувања својих изузетно богатих биолошких разноликости које се пре свега огледају у богатству флоре и фауне, због којих је сврстана у сам врх биодиверзитета Европе и Балкана.

Обавезе државних органа према екологији као једном од темељних вредности модерног света проистичу и из недавно, пред телима УН, представљене Стратегије одрживог развоја Републике Србије.

Загађење воде, ваздуха и земљишта, уништавање природних станишта зарад изградње инфраструктуре и урбанизације, сечење шума и уништавање вегетације, лов и риболов, угроженост више од 200 биљака и чак 700 животињских врста захтевају сарадњу, дијалог и ангажовање владиног и невладиног сектора и грађана, јер се еколошки проблеми не могу решити у једном дану.

Поштовање и заштита права на здраву животну средину је дугорочна обавеза свих, а посебно државних органа.

Уништавање и губитак биолошке разноликости као основе здраве животне средине директно утиче на егзистеницју и квалитет живота људи. Инсистирањем на поштовању људскog права да свако има право на здраву животну средину и потпуно обавештавање о стању у овој области, Заштитник грађана, у складу са својим уставним и законским овлашћењима поклања и поклањаће достојну пажњу заштити и унапређењу права грађана Србије на здраву животну средину и поздравиће сваку иницијативу за заштиту биолошке разноликости. 

 

Хомосексуалност није болест нити зло, али се геј мушкарци и лезбејке због своје сексуалне орјентације често суочавају са предрасудама, дискриминацијом и осудом, и трпе насиље.

Угрожавање оних који ничим не угрожавају друге нема оправдања у закону, али ни у моралу. Хомосексуална популација штити се од дискриминације различитим законодавним мерама али нам свима предстоји дуг пут до схватања да је туђа сексуална орјентација само његова, или њена ствар, а да се заштита права на изражавање различитости, па и сексуалне, тиче свих нас.

У оквиру обављања својих надлежности, Заштиник грађана је посебно поносан на, како сматра, искрен однос сарадње и подршке који је развио са удружењима која се баве заштитом права геј и лезбејске популације.


Делотворан, трајан и непристрасан начин за заштиту права грађана и борбу против корупције је јачање институција које се тиме баве. Заштитник грађана, Државна ревизорска институција, Повереник за информације од јавног значаја, Одбор за спречавање сукоба интереса, Управа за јавне набавке и Комисија за заштиту права још једном указују да недостатак основних услова за рад угрожава остваривање њихових Уставних и законских надлежности и остваривање циља ради кога су основане.

Упркос томе, али и супротно законом утврђеним обавезама извршне власти, Државна ревизорска институција (ДРИ) ни после седам месеци након избора Савета ДРИ нема просторије за рад. Готово годину дана после избора републичког омбудсмана и три године од доношења Закона о Заштитнику грађана, нису изабрани заменици омбудсмана, а додељени простор омогућава запошљавање само четвртине запослених; Повереник за информације такође, због недостатка простора, годинама ради са четвртином радника. Управа за јавне набавке и Комисија за заштиту права ни пет година након почетка рада немају додељене просторије за рад, већ раде у неадекватним просторијама које им од случаја до случаја дају на коришћење други државни органи. Често се неаргументовано доводи у питање будућност Републичког одбора за решавање о сукобу интереса. Зависност од органа извршне власти у погледу средстава за рад и других услова рада угрожава неопходну аутономију независних органа.

 

Постигнути резултати говоре у прилог значају и потенцијалу институција заштите права и борбе против корупције. Број грађана и правних лица који нам се обраћа непрекидно расте, а значајан део органа који врше јавна овлашћења са олакшањем прихвата корективну и конструктивну улогу коју обављамо. Ти резултати су, ипак, далеко од онога што с пуним правом очекују грађани Србије и што је у складу са стандардима и потребама демократског друштва.

 

Одлучни у томе да до краја предано и ефикасно вршимо своје Уставом и законима утврђене надлежности, још једном позивамо све надлежне органе власти и управе на доследно спровођење закона и одговорност у извршавању обавеза према институцијама које представљамо, како би се оне у потпуности могле посветити свом послу у интересу свих грађана и владавине демократских принципа у Републици Србији.

 

Београд, 14. маја 2008. године.

 

Заштитник грађана, Саша Јанковић

Председник Државне ревизорске институције, Радослав Сретеновић

Повереник за информације од јавног значаја, Родољуб Шабић

Председник Одбора за решавање o сукобу интереса, Слободан Бељански

Директор Управе за јавне набавке, др Предраг Јовановић

Председник Комисије за заштиту права, Саша Варинац