a


alt         

Србија напредује ка вредностима које гарантују достојанство свих грађана, али постоје бројни проблеми које држава и њени органи још нису решили, истакао је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњем отварању Регионалне конференције уставних судова „Уставно судство у теорији и пракси“ у Београду.

– Сиромаштво је раширено, закони који се доносе су неједнаког квалитета, слабо се спроводе, нагомилани судски поступци сваким даном одмичу правду од оних који је чекају. Дискриминација је забрањена законом, али равноправност није свима омогућена. Деца, посебно ромска и деца са сметњама у развоју често не успевају да развију све своје потенцијале. Особе са инвалидитетом су невидљиве у друштву, а жене не могу увек рачунати на ефикасну акцију надлежних органа у случајевима насиља над њима, а камоли на пуну равноправност – рекао је Саша Јанковић.

Републички омбудсман је истакао и следеће: у Србији се повремено некажњено шири мржња према мањинским групама, Роми су најрањивији и ромска деца треба ређе да се друже са багерима, а чешће са учитељима, социјалним радницима и лекарима;

неправедно одузету имовину држава није вратила грађанима већ је убрзано приватизује и отежава реституцију; породице 2.000 људи несталих на Косову и даље траже одговоре;

безнађе влада међу скоро 300.000 избеглица и расељених; политичка права су под претњом бланко оставки, политика се надвија и над реизбором судија; од 170 активних верских организација у регистар је, поред седам традиционалних, уписано само 13;

затвори су препуни и неусловни, у борби против корупције „дувачи у пиштаљку” су незаштићени.

Заштитник грађана констатовао је да пред Судом за људска права у Стразбуру на решавање чека 3000 предмета из Србије, и да потребу наших грађана за правдом тај суд не може задовољити, већ да је потребно да се пуна пажња посвети превасходно ефикасностни и спровођењу одлука домаћих институција за заштиту основних људских права и слобода.

Домаћин скупа, председница Уставног суда Србије Боса Ненадић рекла је да Уставом Србије, усвојеним 2006. године, Уставни суд је установљен као самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост закона, као и људска и мањинска права и слободе.

Председница Народне скупштине Републике Србије Славица Ђукић-Дејановић навела је да је у земљи већи број прописа усклађен са европским стандардима и да је преостало да се мањи број аката усклади са стандардима ЕУ.

Председница Врховног суда Србије Ната Месаровић истакла је да Уставни суд може да утврди да ли је судском одлуком повређено људско и мањинско право и слобода, али не и да поништи судску одлуку.

Министарка правде Снежана Маловић подсетила је да је Уставом Србије из 2006. године уведена могућност подношења уставних жалби о којима одлучује Уставни суд, и оценила да се то у пракси показало као ефикасно правно средство за заштиту људских и мањинских права и слобода.

Дводневну регионалну конференцију је организовали су Уставни суд Србије и Фондација Конрад Аденауер, поводом 60 година од усвајања Основног закона (Устава) Немачке, и на њој ће представници уставних судова земаља региона расправљати о искуствима у заштити уставности и међусобној сарадњи.

b_300_0_16777215_00_images_stories_img_1101.jpeg

Заменица Заштитника Грађана др Зорица Мршевић састала се у понедељак 26 октобра са Борисом Дитрихом (Boris Dittrich) Advocacy director-om Human Rights Watch-a који је  дошао у Србију у намери да сазна више о општем стању људских права ЛГБТ особа у Србији као и да сазна чињенице везане за непоштовања права на слободу јавног окупљања поводом неодржане Параде поноса. Добио је детаљну информацију о следу јавних догађаја везаних за поштовање права ЛГБТ популације у 2009, као и детаљну информацију о активностима Заштитника грађана везаних за саму параду поноса, као и његовим јавним реакцијама и саопштењима. Нарочита пажња поклоњена је чињеницама да је изостао кривични прогон аутора претњи упућених организаторима Параде поноса преко Интернета, да у оквирима програма у државним основним и средњим школама не постоје образовни садржаји промовисања права сексуалних мањина, да су права активиста/активисткиња и бранитеља/бранитељки људских права ЛГБТ популације још увек недовољно обезбеђена, али и да се поједини државни званичници и црквени великодостојници служе језиком који не доприноси конструктивно атмосфери повећања толеранције према овој специфичној популацији. Иако је састанак био више информативног карактера, договорено је да ће Заштитник грађана и Human Rights Watch остати у контакту и размењивати информације које се тичу заштите права грађана на сексуалну оријентацију у Србији.

Заштитник грађана у сарадњи са Министарством правде и Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности предложио је парламенту да из Предлога закона о тајности података избрише члан 40. којим се Заштитнику грађана и Поверенику онемогућава приступ одређеним тајним подацима када су им потребни за вршење контроле и других уставом и законом одређених послова.

На позив удружења заслужних спортиста, заштитник грађана Саша Јанковић разговарао је у седишту удружења са носиоцима националних спортских признања о свом предлогу за допуну и преиспитивање Уредбе о националним спортским признањима.

Више заслужних спортиста је на почетку састанка изнело своје незадовољство и уверење да је иницијатива Заштитника грађана уперена против њих и спорта.

Јанковић је још једном истакао да ни у једном моменту није тражио укидање националних спортских награда и признања. Заштитник грађана је спортистима уручио копију своје званичне иницијативе, која је претходно изазвала контраверзе, а којом је министарству спорта препоручено да:

  • Уредбу прошири добитницима медаља на шаховској олимпијади за слепе, јер министарство ни њима, а ни Заштитнику грађана у поступку који је водио по њиховој притужби, дуже од годину дана није пружило ваљане разлоге због којих су они изостављени из круга заслужних спортиста; и да
  • преиспита концепт Уредбе са становишта начела социјалне правде, за које Устав обавезује државне органе да га примењују у свим областима у које држава интервенише. При томе је Заштитник грађана указао да национална спортска признања, која се састоје у новчаној награди и доживотним примањима, добијају у истом износу сви добитници медаља без обзира на то да ли су се спортом бавили аматерски или професионално, са мањом или већом подршком државе, у мање или више комерцијалном спорту и рекао да му је дужност да државу опомене да исте мере не сме да примењује на грађане у битно различитим околностима, без обзира о којој области живота се ради.

Спортисти и омбудсман растали су се са много већим разумевањем за међусобне ставове.



b_300_0_16777215_00_images_stories_odbor_radn.polova.jpeg

У Дому Народне скупштине Одбор за родну равноправност одржао је  данас на својој Четрнаестој седници Округли сто на тему: „Разматрање Предлога закона о равноправности полова“. Председница Народне скупштине проф. Др Славица Ђукић-Дејановић изјавила је данас да Устав Србије гарантује равноправност и једнакост жена и мушкараца, али да би усвајање Предлога закона о равноправности полова допринело демократизацији и свеобухватном развоју друштва, али и поштовању људских права уопште. Своје уводно излагање имао је и Заштитник грађана Саша Јанковић  који је  истакао потребу за тим законом због омогућавања институционалног реаговања против случајева дискриминација на основу пола. Навео је такође и да му се највећи број жена обраћа са примедбама на рад надлежних државних органа који нису одреаговали на њихове жалбе које се односе на насиље у породици. Као могуће правце унапређења предлога закона истакао је потребу увођења механизама за родну равноправност у општинама такo да је неопходно да у Закону постоји одредба којом би се предвидела обавеза за све локалне самоуправе да одреде особу или оформе тело задужено за питања родне равноправности. Он се такође заложио за диференцирање појмова „род“ и „пол“ ради прецизнијег дефинисања домена законске интервенције.

Расправа која је уследила – а у којој су учествовали чланови Одбора за родну равноправност, представници више министарстава као и невладиних организација –, довела је до заједничког закључка да је Закон о равноправности полова неопходан законски инструмент за даље унапређивање равноправности између жена и мушкараца у Србији, као и да је текст предлога углавном прихватљив уз одређене предложене измене. Предлог Закона о равноправности полова стављен је на дневни ред следеће скупштинске седнице.

b_300_0_16777215_00_images_stories_zoricanegotin4.jpeg            

Презентација институције републичког омбудсмана као и потребе оснивања локалних омбудсмана одржана је у Скупштини општине Неготин у уторак, 20. октобра 2009. године. Институцију Заштитника грађана представила је заменица др Зорица Мршевић, која је детаљно изложила питања добре управе као централног питања активности те институције. Навела је да појаве као пристрасност, занемаривање, закашњење, нестручност, неделотворност и непоштовање достојанства странака представљају најчешће разлоге упућивања притужби грађана на рад органа управе.

Професор са Универзитета Унион др Богољуб Милорадовић је изложио специфичности оснивања и функцинисања локалних омбудсмана, као и праксу до сада формираних тела тог типа у општинама и градовима Србије. Учесници скупа – организованог од стране мреже невладиних организација за људска права „Крис“ –, су кроз дискусију изразили подршку формирању локалног омбудсмана у Неготину, али су изразили сумњу у његову независност као и реалне могућности ефикасног деловања.

                        b_300_0_16777215_00_images_stories_o_zastitniku_gradjana_1.jpeg b_300_0_16777215_00_images_stories_losa_uprava.jpeg