a

Заштитник грађана Републике Србије (републички омбудсман) Саша Јанковић поздравља данашњи избор Александра Ресановића за заменика повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у области заштите података о личности.

Ова област је од изузетног значаја за грађане Србије, а напредак технологије учиниће је још значајнијом сваког дана.

С обзиром на искуство и постигнуте резултате господина Ресановића у владином и невладином сектору, као и у институцији Заштитника грађана, омбудсман Јанковић је уверен да је господин  Ресановић одличан избор за ту дужност.

zoricasabor final.jpgЗаменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић за родну равноправност и права особа са инвалидитетом узела је учешће на Осмој регионалној конференцији о стратешком планирању у Загребу, која је реализована у организацији GTF (Gender Task Force). Учесници из дванаест земаља индитификовали су стратешке приоритете у наредном периоду, међу којима су унапређење рада механизама за родну равноправност, побољшање сарадње са парламентом, увођење родне равноправности у праксу и документа политичких партија. Учеснице су посебно подржале приотитете увођења родне равноправност као елемента социјалног дијалога и повећање улога женских синдикалних секција, оснаживање жена предузетнице, унапређење положаја жена из руралних области и жена креаторки друштвених промена. Прихваћена је и идеја о оснивању регионалног СОС телефона за случајеве родне дискриминације.

Неколико учесница добило је могућност и да се на пленарном заседању директно обрате учесницима конференције у хрватском Сабору, као и чланицама саборског Одбора за равноправност полова, међу њима и заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић. Она је, између осталог, изложила предлог о размени искустава регионалних омбудсмана и њихових заменика, као и других сличних независних контролних механзама, задужених за  родну равноправност.

b_300_0_16777215_00_images_stories_svedska_ombudsmankafinal.jpeg

Заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић са сарадницама разговарала је са омбудсманком за права особа са инвалидитетом града Штокхолма госпођом Riitta-Leena Karlsson и њеним сарадницима, на тему размене искустава о заштити права особа са инвалидитетом и најефикаснијим методима које омбудсмани у свом раду користе.

Госпођа Karlsson је нагласила да се најчешћи захтеви особа са инвалидитетом, које упућују омбудсманима у Шведској, односе на добијање информација о  институцијама кроз које могу да остваре своја права. Такође, изложила је модел деинституционализације институција за смештај особа са инвалидитетом и старих лица, који се примењује у Шведској. Свесрдна помоћ државе огледа се, пре свега ,у омогућивању смештаја и неопходне помоћи лицима са инвалидитетом ван затворених институција. Истакла је да је за шведску праксу у овом домену кључан процес инклузије особа са инвалидитетом у све друштвене активности.

Шведски модел, уједно, омогућава и постојање саветника за правни промет особа са менталним тешкоћама, уместо одузимања правне способности који води ка потпуној маргинализацији. ових особа у друштву. Његову доминантну одредницу представља и залагање за родни аспект живота особа са инвалидитетом, као и непрекидно побољшавања физичке приступачности јавног простора и зграда у Шведској.



Остваривање права припадника националних мањина, да учествују у управљању јавним пословима, у складу са међународним обавезама и Уставом Републике Србије, обезбеђено је позитивним прописима, као што су Закон о заштити права и слобода националних мањина, Закон о државним службеницима, Закон о судијама, Закон о јавном тужилаштву и другим, тако што је одредбама ових закона предвиђена  обавеза да се при запошљавању у државним органима, јавним службама, органима аутономне покрајине и јединицама локалне самоуправе, правосудним органима, у највећој могућој мери, води рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина.

Заштитник грађана је у 2009. години спровео истраживање о мерама за запошљавање и заступљености припадника националних мањина у државним органима.  Резултати су показали да већина органа државне управе и јавних служби не примењује прописе, не планира мера у вези с повећањем запослености припадника националних мањина и не води евиденцију о националној структури запослених, између осталих разлога, и због тога што Формулар неопходних података о запосленима, који доставља  Служба за управљање кадровима нема рубрику о таквом податку.

Изузетак од ове негативне праксе су органи АП Војводина, али и Министарство спољних послова, Министарство унутрашњих послова, Управа царина, Управа за трезор, Пореска управа који воде поменуту евиденцију и на основу ње планирају и примењују одговарајуће мере.

Заштитник грађана је на основу прикупљених података, али и разговора које је имао са представницима националних савета националних мањина, упутио препоруку органима државне управе да приликом запошљавања извршилаца воде рачуна о заступљености припадника националних мањина у државним органима и јавним службама и препоруку  Служби за управљање кадровима да отклони недостатке у вези са непостојањем података о националној структури запослених у органима државне управе.

Служба за управљање кадровима се, настојећи да спроведе препоруку, суочила са објективним тешкоћама на које је указао и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности сматрајући да доследна примена Закона о заштити података личности, искључује могућност прикупљања овакве врсте података без одговарајућег законског основа.

Заштитник грађана, уважавајући чињеницу да је изјашњавање о националној припадности слободно и пренебрегавајући могућност државних органа да подстичу запошљавање припадника националних мањина у својим службама непосредном применом чл. 77 Устава Србије, указује на то да је за планирање дугорочних мера запошљавања припадника националних мањина у државној и јавној управи  неопходан податак  о националној структури запослених у државним органима.

С обзиром на то да је на ове проблеме и раније указао, да је упутио одговарајуће препоруке, као и то да је у децембру 2009. године усвојен нов Закон о државним службеницима којим поменути пропуст није отклоњен, Заштитник грађана је упутио Председнику Владе РС, уједно и председавајућем Савета за националне мањине РС, иницијативу за припрему и доношење законског основа за уређење ове области.

Одлагање доношења закона о повраћају имовине проузрокује наставак кршења имовинских права и елементарне правичности према хиљадама грађана Србије, а кључни проблем је недостатак потпуних, тачних и ажурних евиденција о имовини у поседу државе, закључено је на данашњем састанку заштитника грађана Саше Јанковића и представника Мреже за реституцију у Србији.

Поједини органи и организације јавне власти, као и градови и општине, када им се заинтересовани грађани и удружења обрате, тврде да не знају за закључак Владе Републике Србије о обавезном пријављивању државне непокретне и покретне имовине Републичкој дирекцији за имовину, која треба да сачини евиденције о имовини Републике Србије. Због тога ће Заштитник грађана од ресорних министарстава тражити да на неспоран начин о тој обавези обавесте све органе и организације из њиховог делокруга рада и да прате извршавање те обавезе.

Поједини органи локалне самоуправе одбијају да грађанима издају документа неопходна за доказивање права власништва над земљиштем на коме се налазе одређени грађевински објекти, тврдећи да прво република треба да донесе одговарајуће подзаконске акте, док надлежни републички органи тврде да ти акти нису потребни, већ тражене документе треба издају на основу самог закона. Заштитник грађана ће утврдити да ли је комплетиран правни оквир и дати одговарајуће препоруке.

На састанку је констатовано да се одлаже повраћај неправедно одузете имовине грађанима, док се истовремено наставља примена Закона о повраћају имовине црквама и верским заједницама, а имовина је враћена на коришћење и појединим породицама, што додатно дискриминише грађане.

Због тога су договорене конкретне активности које треба да покрену и олакшају спровођење поступка реституције.


Поштовање права грађана од стране администрације и њен однос према грађанима и њиховим правима уопште, не може се оценити задовољавајућим и поред доприноса (растућег) који институција Заштитника грађана, и не само она, даје вршењем контроле рада органа управе и превентивним активностима, истакнуто је у годишњем извештају Заштитника грађана.