a

Заштитник грађана је утврдио да је Републички геодетски завод, Служба за катастар непокретности Приштина, начинила пропуст у раду на штету грађанина, јер након захтева за издавање листа непокретности, пошто је утврдила да не може издати исправу, није донела решење о одбијању захтева са упутством о правном средству, што је у супротности са законским одредбама.

Оваквим поступањем Републичког геодетског завода грађанину је онемогућено покретање контроле и преиспитивања одлуке органа, односно, ускраћено му је  право на жалбу.

Заштитник грађана је препоручио Републичком геодетском заводу, Служби за катастар Приштина да грађанину изда тражену исправу,  односно, лист непокретности, а уколико то није у могућности,  донесе решење о одбијању захтева са образложењем и упуством о правном средству. Такође, препоручено је преузимање свих потребних мера како би убудуће све службе за катастар непокретности у саставу Републичког геодетског завода поступале у складу са одредбама Закона о општем управном поступку.

Републички геодетски завод и Служба за катастар непокретности Приштина у обавези су да у року од 60 дана обавесте Заштитника грађана о поступању по препоруци.

b_300_0_16777215_00_images_stories_zene_u_sektoru_bezbednost_07.jpeg

Поводом 8. марта, Међународног дана жена, заменица заштитника грађана Тамара Лукшић – Орландић  са сарадницама разговарала је са представницима Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова о положају жена у сектору безбедности. Посебан акценат у разговору стављен је на досадашње активности, али и на планове свих сегмената система на реализацији Националног акционог плана за примену Резолуције 1325  Савета безбедности УН – Жене, мир и безбедност у Републици Србији, односно на све досадашње организационе и структурне промене обављене у ова два министарства  како би се што доследније имплементирала родна политика и тиме унапредио положај жена.

У разговорима су учествовали чланови Мултисекторског координационог тела: Весна Николић, председница, која је истовремено и главна полицијска саветница и начелница Одељења за опште правне послове у МУП, др Божидар Форца, заменик председника и истовремено начелник Управе за стратегијско планирање Сектора за политику одбране Министарства одбране и мр Биљана Стојковић, руководитељка аналитичке групе у Сектору за политику одбрану, Министарства одбране.

Разговор се односио и на питања положаја жена резервних официрки, потребу праћења и адекватног одговора система на њихове специфичне потребе од породичних до прилагођавања обуке, па и опреме женама.

Постигнута је сагласност да је у овом домену учињено заиста много, да је Србија искорачила у односу на регион, да је неопходно и даље упорно радити на едукацији запослених, како би родна компонента била што видљивија. Констатовано је да је све до сада учињено добар темељ за даље унапређење и стања, а посебно у другим секторима (царина, управа за извршење кривичних санкција и БИА), или као што је случај са још увек постојећом неједнакошћу девојака у погледу конкурисања за упис у Војну гимназију.

Договорена је даља сарадња Заштитника грађана и Мултисекторског координационог тима по свим питањима родне једнакости.

b_300_0_16777215_00_images_stories_dkc2.jpeg

        Gypsy Roma Urban Balkan Beats (GRUBB), хип-хоп перфоманс групе ромске деце

Тамара Лукшић – Орландић, заменица заштитника грађана, присуствовала је прослави у Дечјем културном центру у Београду којом је симболично обележен улазак у 55. годину постојања Прихватилишта за децу, институције, која, иако формирана за потребе Београда, пружа уточиште и деци жртвама насиља, злостављања и занемаривањас, жртвама трговине људима, деци без родитељског старања, деци улице од 7 до 18 година из целе Србије.

Са својих 16 кревета, годинама на привременој адреси у Заводу за васпитање деце и омладине у Булевару ослобођења 219 у Београду, сигурно да не може да збрине сву децу којима је њихова услуга рехабилитације и оснаживања неопходна.

alt

Потребно је да Град Београд и Република Србија, зарад 60.000 деце која су у протеклих пола века прошли кроз третмане прихватилишта, помогну да се коначно нађе адекватан простор који би био решење и сигурна кућа за бар двоструко више деце којима је таква помоћ неопходна да би са што мање озледа пребродили трауматично искуство које их је једном довело у Прихватилиште.

Надлежни државни органи би требало да предузму одговарајуће мере и активности из своје надлежности како би се особама са инвалидитетом омогућило да на потпун и делотворан начин учествују у друштвеном и политичком животу земље, каже се у Мишљењу Заштитника грађана упућеном Народној скупштини Републике Србије, Скупштини Аутономне Покрајине Војводине, Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, Републичкој изборној комисији и Покрајинској изборној комисији АП Војводина. Ове мере и активности би, по мишљењу Заштитника грађана, требало предузимати како у области нормативног уређивања, тако и у области практичне примене нормираног.

Заштитник грађана је претходно утврдио, а представници организација особа са инвалидитетом и других удружења која заговарају и штите њихова права и интересе потврдили, да се грађани са инвалидитетом приликом организовања изјашњавања грађана на изборима и референдумима суочавају са различитим физичким, информативно - комуникационим и другим препрекама због којих им је отежано, или потпуно онемогућено, да равноправно учествују у одлучивању и изразе своју политичку вољу.

Заштитник грађана подсећа да је обавезујућим нормама међународног права, а и Уставом Републике Србије особама са инвалидитетом гарантовано пуно и једнако уживање свих људских права и слобода, међу којима су и и активно и пасивно изборно право и право да одлучују о свим питањима која су од интереса за грађане.

Заштитник грађана поднео је амандман на Предлог закона о допунама Закона о ванпарничном поступку како би се и организацијама цивилног друштва омогућило да правно невидљивим особама помажу у стицању правног идентитета.

Влада је претходно, на иницијативу Заштитника грађана, Скупштини упутила Предлог закона о допунама Закона о ванпарничном поступку којим се прописује да правно невидљиве особе, којих се процењује да у Србији има око 6.500, могу да пред судом докажу своје право на упис у матичне књиге.

Прихватајући ту иницијативу републичког омбудсмана Влада је, међутим, из ње избацила могућност да поред званичних органа и организације цивилног друштва које се баве заштитом људских права покрећу поступке пред судовима за упис правно невидљивих у матичне књиге. Због тога се Заштитник грађана амандманом обратио Народној скупштини.

Заштитник грађана подсећа да организације цивилног друштва имају највећу заслугу што је ово питање, од суштинског значаја за хиљаде обесправљених грађана Србије, избило високо на дневни ред домаћих и међународних институција. Због тога је у најбољем интересу правно невидљивих грађана да те организације наставе да се баве овим питањем, док сви грађани Србије не остваре своје основно право на правни идентитет.

Апел невладиних организација Народној скупштини за хитно доношење Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку како би се омогућило решавање проблема „правно невидљивих“ лица

panel flajer