Конференција Министарства здравља

Стратегијом за унапређење положаја Рома Владе Републике Србије и Акционим планом њеног спровођења унапређење здравља Рома је истакнуто међу приоритетима. Припадници ове етничке заједнице који најчешће живе у лошим животним условима и без основних потрепштина за живот болују од болести за које се веровало да су у нашој земљи искорењене. Увођењем здравствених медијаторки у систем заштите здравља Рома Министарство здравља је значајно допринело здравственом просвећивању породица и стварању навика деце што је један од услова превенције. Значајан успех је постигнут и тиме што је Законом о здравственој заштити омогућено да социјално рањиве групе, међу којима и Роми, остваре право на основне здравствене услуге по једноставној процедури.

Међутим, тиме проблеми здравља Рома и здравствене заштите Рома нису решени јер постојећи систем  у многим случајевима лечења и остваривања здравствене заштите не омогућава Ромима одговарајуће лечење и рехабилитацију.  Њихов економски положај и социјални статус не смеју бити препрека остваривању једног од основних људских права – на здравље. Заштитник грађана подржава напоре Министарства здравља да допринесу бољој здравственој заштити али и напомиње да рад здравствених медијаторки, посебно што већина од њих нема одговарајуће медицинско образовање,  не може да надокнади вишегодишњу системску небригу за проблеме здравља Рома.

Остваривање права Рома у општинама и градовима се остварује с различитим резултатима и у већини места положај ове популације захтева хитне и систематске мере како би се отклониле последице сиромаштва, а често и дискриминације. Имајући у виду проблеме са којима се суочавају грађани ромске националности Заштитник грађана је наставио са пријемом притужби у ромским насељима у општини Беочин у којој живи око 1.200 Рома. У разговорима са становницима насеља утврђено је да се велики број њих незапослен што узрокује и лоше услове живота, без струје и воде. Посебно забрињава податак да деца ромске националности предшколски припремни програм остварују на српском, али одвојено од деце других националности.

Сарадници Одељења за националне мањине Заштитника грађана разговарали су о овим и другим проблемима који се односе на међунационалне односе и положај националних мањина са представницима беочинске локалне самоуправе и члановима Општинског савета за међунационалне односе.

Проблем „правно невидљивих лица“ постоји годинама и спречава више хиљада људи да остваре основна људска права. Заштитник грађана, стога сматра, да би Народна скупштина, без одлагања, требало да усвoји изменe и допунe Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на  састављање исправе о чињеници рођења.

Заштитник грађана као подносилац Иницијативе за измену и допуну Закона о ванпарничном поступку Влади Републике Србије, уложиће и амандман због измена упућеног предлога које су у међувремену настале. Наиме, Заштитник грађана очекује да ће Народна скупштина усвојити измене и допуне сагласно предлогу који је Заштитник грађана упутио Влади у којем је  било предложено да организације који се баве људским правима могу да покрену поступак за састављање исправе о чињеници рођења. Ова измена веома је важна, с обзиром на то да су невладине организације које се баве заштитом људских права, радећи на проблемима  „правно невидљивих лица“ и лица која не поседују лична документа стекла стручност и развиле потребне ресурсе на основу којих могу активно учествовати у решавању њихових проблема.

Сагледавање реформи кривичног законодавства била је једна од главних тема дебате „Људска права, ново кривично законодавство и нова казнена политика“, која је одржана 29. фебруара 2012, године. Дебату су, у оквиру пројекта Демократски политички форум, организовали Центар за демократију и фондација Фридрих Еберт. У расправи су учествовали председник Политичког савета Демократске странке Драгољуб Мићуновић, министарка правде Снежана Маловић, заштитник грађана Саша Јанковић, професор Момчило Грубач и други.

Заштита права и унапређење положаја жена у Србији је перманентан процес и  одликује га известан напредак, пре свега у у стварању нормативног оквира који уређује ову област, изјавио је заштитник грађана Саша Јанковић у разговору са известиоцем Комитета за једнакост и недискриминацију Савета Европе Жан – Шарлом Гардетом, и додао да не можемо, међутим, занемарити реалне проблеме са којима се жене у нашој земљи свакодневно сусрећу. Притужбе грађанки упућене институцији Заштитника грађана указују на чињеницу да се женама у односу на мушкарце, чешће крше права на рад и социјалну заштиту, као и да даље бележимо велики број жена, жртава, породичног насиља. Овакав положај можемо тумачити дубоко укорењим схватањем жене у патријахалном друштву, које је и даље заступљено и у раду неких органа јавне власти.

Известиоц Комитета за једнакост и недискриминацију Савета Европе Жан -  Шарл Гардет исказао је посебно занимање за надлежности и досадашња искуства  Заштитника грађана у области родне равноправности. Циљ његовог разговора са представницима органа јавне власти и невладиног сектoра је израда извештаја „Родна равноправност у југоисточној Европи“ у којој ће кроз призму социјално-економских и друштвених односа бити приказан положај и улога жена у југоисточној Европи. Састанку су присуствовали и  заменица заштитника грађана Тамара Лукшић – Орландић, секретарка Комитета за једнакост и недискриминацију Савета Европе Марин Тревисон и шефица мисије Савета Европе у Београду Антје Ротеминд.

Заштитник грађана је утврдио да је Центар за социјални рад Зрењанин начинио пропуст у раду на штету права и интереса детета и повредио начела добре управе и правилног административног понашања, тако што је обуставио исплату додатка за помоћ и негу другог лица које је детету признато решењем органа старатељства, ради намирења неосновано исплаћених износа, без претходно спроведеног поступка  и одговарајуће одлуке.

 У поступку контроле законитости и правилности рада Заштитник грађана је утврдио да је грешком административних радника у Центру, а потом и службеника Министарства рада и социјалне политике, детету више од четири године исплаћиван новчани износ који је био скоро троструко већи од предвиђеног додатка за помоћ и негу другог лица. Притужиља, родитељ и законски заступник детета, уочила је ову неправилност, али је није пријавила. Уместо да након откривања грешке спроведе поступак и одлучи о томе на који ће се начин извршити повраћај неосновано исплаћених новчаних износа, Центар је усмено обавестио родитеље детета о обавези пријављивања грешке у исплати, као и о  привременој обустави исплата додатка за помоћ и негу другог лица који је признат њиховом детету, до намирења неосновано исплаћених износа у протекле четири године.

Заштитник грађана препоручио је Центру за социјални рад Зрењанин да без одлагања спроведе потпун и на закону заснован поступак, донесе и образложи одлуку о начину на који ће се извршити повраћај новчаних износа која су на име додатка за помоћ и негу другог лица неосновано исплаћена детету и обезбеди двостепеност одлучивања.

Центар за социјални рад Зрењанин у обавези је да у року од 60 дана обавести Заштитника грађана о поступању по препоруци.