Заштитник грађана је у 2009. години спровео истраживање о мерама за запошљавање и заступљености припадника националних мањина у државним органима.  Резултати су показали да већина органа државне управе и јавних служби не примењује прописе, не планира мера у вези с повећањем запослености припадника националних мањина и не води евиденцију о националној структури запослених, између осталих разлога, и због тога што Формулар неопходних података о запосленима, који доставља  Служба за управљање кадровима нема рубрику о таквом податку.

Изузетак од ове негативне праксе су органи АП Војводина, али и Министарство спољних послова, Министарство унутрашњих послова, Управа царина, Управа за трезор, Пореска управа који воде поменуту евиденцију и на основу ње планирају и примењују одговарајуће мере.

Заштитник грађана је на основу прикупљених података, али и разговора које је имао са представницима националних савета националних мањина, упутио препоруку органима државне управе да приликом запошљавања извршилаца воде рачуна о заступљености припадника националних мањина у државним органима и јавним службама и препоруку  Служби за управљање кадровима да отклони недостатке у вези са непостојањем података о националној структури запослених у органима државне управе.

Служба за управљање кадровима се, настојећи да спроведе препоруку, суочила са објективним тешкоћама на које је указао и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности сматрајући да доследна примена Закона о заштити података личности, искључује могућност прикупљања овакве врсте података без одговарајућег законског основа.

Заштитник грађана, уважавајући чињеницу да је изјашњавање о националној припадности слободно и пренебрегавајући могућност државних органа да подстичу запошљавање припадника националних мањина у својим службама непосредном применом чл. 77 Устава Србије, указује на то да је за планирање дугорочних мера запошљавања припадника националних мањина у државној и јавној управи  неопходан податак  о националној структури запослених у државним органима.

С обзиром на то да је на ове проблеме и раније указао, да је упутио одговарајуће препоруке, као и то да је у децембру 2009. године усвојен нов Закон о државним службеницима којим поменути пропуст није отклоњен, Заштитник грађана је упутио Председнику Владе РС, уједно и председавајућем Савета за националне мањине РС, иницијативу за припрему и доношење законског основа за уређење ове области.

Attachments:

Саопштење Заштитника грађана

Одлагање доношења закона о повраћају имовине проузрокује наставак кршења имовинских права и елементарне правичности према хиљадама грађана Србије, а кључни проблем је недостатак потпуних, тачних и ажурних евиденција о имовини у поседу државе, закључено је на данашњем састанку заштитника грађана Саше Јанковића и представника Мреже за реституцију у Србији.

Поједини органи и организације јавне власти, као и градови и општине, када им се заинтересовани грађани и удружења обрате, тврде да не знају за закључак Владе Републике Србије о обавезном пријављивању државне непокретне и покретне имовине Републичкој дирекцији за имовину, која треба да сачини евиденције о имовини Републике Србије. Због тога ће Заштитник грађана од ресорних министарстава тражити да на неспоран начин о тој обавези обавесте све органе и организације из њиховог делокруга рада и да прате извршавање те обавезе.

Поједини органи локалне самоуправе одбијају да грађанима издају документа неопходна за доказивање права власништва над земљиштем на коме се налазе одређени грађевински објекти, тврдећи да прво република треба да донесе одговарајуће подзаконске акте, док надлежни републички органи тврде да ти акти нису потребни, већ тражене документе треба издају на основу самог закона. Заштитник грађана ће утврдити да ли је комплетиран правни оквир и дати одговарајуће препоруке.

На састанку је констатовано да се одлаже повраћај неправедно одузете имовине грађанима, док се истовремено наставља примена Закона о повраћају имовине црквама и верским заједницама, а имовина је враћена на коришћење и појединим породицама, што додатно дискриминише грађане.

Због тога су договорене конкретне активности које треба да покрену и олакшају спровођење поступка реституције.

Attachments:

Саопштење Заштитника грађана

Поштовање права грађана од стране администрације и њен однос према грађанима и њиховим правима уопште, не може се оценити задовољавајућим и поред доприноса (растућег) који институција Заштитника грађана, и не само она, даје вршењем контроле рада органа управе и превентивним активностима, истакнуто је у годишњем извештају Заштитника грађана.

Attachments:

Редован годишњи извештај Заштитника грађана за 2009. годину

У оквиру промоције Заштитника грађана и приближавања ове институције деци,  током марта 2010. године представнице Заштитника грађана посећују велики број основних и средњих школа широм Србије. Током ове акције, са децом и младима се разговара о томе колико своја права знају и са којим се проблемима суочавају у свакодневном животу у школи и ван ње, о начину рада и могућности обраћања Заштитнику грађана, али и о томе како и у којим случајевима Заштитник грађана може да реагује уколико је дошло до повреде неког њиховог права.

У оквиру промоције, представнице Заштитника грађана су разговарале са децом  из школа у Зајечару, Бору, Соко Бањи, Књажевцу, Крагујевцу, Тополи и Петровцу на Млави. Такође је посећен и Васпитно поправни дом за малолетнике у Крушевцу. Током даљих посета, представнице Заштитника грађана ће се сусрести са децом из Вршца, Беле Цркве, Бечеја, Врбаса, као и Ваљева, Коцељеве, Ужица, Чачка, Ниша, Пирота, Беле Паланке и Прокупља.

Заштитник грађана се укључио и у велику акцију спровођења истраживања Савета Европе "Правда по мери детета" које се одвија у 47 европских земаља и које има за циљ да се чује мишљење деце и младих, као и да се сагледају њихови погледи и досадашња искустава у сусрету са правосудним системом и другим државним органима који одлучују о њиховим правима. Ово истраживање представља завршни корак у изради смерница Савета Европе које ће дати одговор на питање како заштитити права детета у тим поступцима. Истраживање се спроводи у оквиру акције упознавања Заштитника грађана и приближавања ове институције деци. 

У циљу промоције Заштитника грађана и приближавања ове институције деци и младима, представнице Заштитника грађана заједно са др Иваном Стевановић, експерткињом за малолетничко правосуђе и чланицом Савета Заштитника грађана за права детета, посетиле су Васпитно - поправни дом у Крушевцу. Током посете у разговору са управником Дома, Сашом Стојковићем добијене су информације о тренутној ситуацији у Дому и о проблемима са којима се установа суочава. У разговору са великим бројем малолетника који се налазе у Дому, сазнали смо о проблемима са којима се суочавају у свакодневном животу и сагледавању ситуације њиховим очима, као и о томе колико знају о  својим правима и о институцији Заштитника грађана. Током боравка представница Заштитника грађана у установи, један број малолетника је попуњавао упитнике и на тај начин био укључен у велико истраживање Савета Европе „Правда по мери детета“.

Васпитно -  поправни дом у Крушевцу основан је 11. јуна 1947. године и државни је орган у саставу Министарства правде. Од оснивања па до данашњих дана, на реализацију васпитних мера у овај дом је упућено око 10. 000 малолетника, док данас у њему борави укупно 214 малолетника, од чега је 12 малолетница. Дужина боравка малолетника у Дому је од минималних 6 месеци до 4 године, па се тако дешава да неки од њих у међувремену постану пунолетни, али у Дому не могу бити уколико наврше 23 године. Приликом доласка малолетник борави у пријемном одељењу најдуже 30 дана, где стручни тим састављен од психолога, педагога и социјалног радника прави индивидуални план третмана, након чега се малолетник разврстава у васпитну групу.

Садржину третмана у установи обухвата наставак школовања у складу са досадашњим образовањем и интересовањем малолетника, затим обуку за различите занате, али и низ активности и радионица на којима малолетници уче о заштити здравља, о превенцији наркоманије и болести зависности, ненасилној комуникацији, о агресији и насилном понашању и како их савладати. Током боравка у Дому малолетници у зависности од понашања и владања добијањем одређених поена напредују са нижег на виши ниво и тиме стичу одређене предности (изласке у град, наградна одсуства ...). У плану је изградња посебних објеката у којима ће боравити до 25 малолетника у знатно савременијим условима.

Након посете Васпитно-поправном дому у Крушевцу, представнице Заштитника грађана посетиле су и Окружни затвор у Крушевцу. Затвор се налази у самом центру града, а у свом саставу има и малу јединицу Економије смештену на периферији града. У разговору са управником затвора Миланом Станишићем дошло се до сазнања да се у Окружном затвору у Крушевцу налазе лица на извршењу казне затвора до шест месеци, лица кажњена у прекршајном поступку и притворена лица. Као највећи проблем са којим се овај затвор, као и већина затвора у Србији, суочава, управник је истакао пренасељеност спаваоница у односу на њихове капацитете, а истакао је и потребу већег броја кадрова у затвору.

У Новом Саду су представљени Амандмани на Кодексе понашања и брошура за превенцију родно засноване дискриминације.  Представљајући Амандмане на Кодексе понашања функционера и запослених у локалним самоуправама на данашњој конференцији за новинаре у Новом Саду, заменица Заштитника грађана РС за родну равноправност и права особа са инвалидитетом др Зорица Мршевић истакла је да су у поменутим кодексима недостајале и опште антидискриминационе клаузуле. Амандмани дају практичне препоруке за ефикаснији рад локалних функционера и запослених како би својим радом локалне самоуправе промовисале недискриминаторни третман свих грађана и грађанки без разлике. У Србији релативно мали број општина има уопште кодексе понашања функционера и запослених, те ће стога Заштитник грађана и Покрајински омбудсман у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина радити на томе да се кодекси са недискриминишућим клаузулама уведу и поштују и на локалном новоу. 

На прес конференцији Покрајинског омбудсмана и Заштитника грађана РС поред амандмана представњена је и промотивна брошура „Родно равноправне/равноправни – Заштитите своја права“. Заменица Покрајинског омбудсмана за равноправност полова, Даница Тодоров, навела је да је број представки омбудсманима на тему дискриминације на основу рода, односно пола, још увек много мањи од стварног броја случајева ове врсте у свакодневном животу. Представљена брошура требало би грађанке и грађане да подстакне да отвореније указују на случајеве родно засноване дискриминације.

Амадмани и брошура представљени овом приликом резултати су пројекта „Родна равноправност у пракси локалних омбудсмана” који уз подршку Развојног фонда Уједињених Нација за жене (УНИФЕМ-а) заједнички реализиују Заштитник грађана РС и Покрајински омбудсман у сарадњи са општинским и градским заштитницима грађана са територије целе Србије. Саветница за родна питања УНИФЕМ-а, Бирна Тораринсдотир, истакла је изузетан значај овог пројекта у превенцији кршења начела родне равноправности од стране органа државне управе на свим нивоима.